Donald Tramp druga epizoda: Demokrate i republikanci se slažu u jednom

Vraćajući se kroz svoje tekstualne poruke njemu, čitam stvari kao što su: „Izvini, Haris ‘prodaje radost’? Reci mi da su izbori bilo gde u istoriji dobijeni na radost jer bih volela da čujem o tome.”

Ipak, kada su me popodne na dan izbora pitali za koga sam predvidela da će pobediti, odmah sam rekla „Kamala Haris?“.

Kasnije te večeri, telefonom, moj muž se blago zapitao zašto sam odustala od ubeđenja o dugim mesecima kuhinjskog brbljanja i tekstualnih poruka sa iritantnim interpunkcijama.

„Ne znam“, odgovorila sam. „Pretpostavljam da sam samo zaboravila?“

Zaboravljanje je veoma zavodljiva stvar. Ali onda je iracionalno ponašanje tako često. Mogu samo da kažem da sam želela da bude suprotno od onoga što sam zaboravio.

Upravo sada, Demokratska stranka bi trebalo da se osvrne na proteklih nekoliko meseci i da se pita kako im je mnogo toga izmaklo iz glave.

U međuvremenu, primećujem da razni liberali koji zavijaju već smatraju da je izborni rezultat odmah izazvao pandemiju mentalnog zdravlja.

A oni se takođe podsmevaju nekim ljudima da „glasaju protiv njihovih ekonomskih interesa“, za razliku od toga što smatraju da vrednovati neke stvari više od novca zapravo nije tužno i glupo, čak i ako mislite da su te određene stvari pogrešne stvari.

Upravo sada, postoje Trampovi republikanci koji se bore za ulogu u novoj administraciji, zaboravljajući da, kako kaže moj novi prijatelj Entoni Skaramuči, „svi oni završe u seckalici za drva“.

U ovom trenutku, mnogi visoki Trampovi republikanci zaboravljaju kako je to putovanje prošlo toliko puta ranije. Možda imaju lep odmor u Beloj kući, ali njihovo konačno odredište? Seckalica za drvo.

Naravno, postoje strašno čisti ljudi i stručnjaci koji vam kažu da nikada ne zaboravljaju važne stvari o nekome, i da ih uvek drže u besprekornoj perspektivi. U tom slučaju imaju više zajedničkog nego što misle sa Trampom, koji takođe nikada ne priznaje da je pogrešio, niti zaboravlja.

Po mom mišljenju, visoki republikanci i pristalice Trampa zaboravljaju na događaje od 6. januara 2021. Zaboravljaju šta ih je dovelo do njih, šta su oličili i kako su namerno i direktno potekli od samog Trampa.

I zaboravljaju da su to bili objektivno strašno loši događaji, ili barem, onoliko objektivno koliko bilo koji događaj može biti u kulturi u kojoj je izgubljena ideja o zajedničkoj stvarnosti.

Još 6. januara 2021. ovi stariji ljudi su se obuzeli da se javno odreknu Trampa. Zaboravljajući na ovo, proveli su veći deo ove godine vraćajući se na njega.

Tada se optimizam pretvara u zabludu i podsećanje da je klađenje protiv Trampove jedinstvene suštinske prirode toliko zaboravno da je gotovo oblik ludila.

Njihov lični interes je moćan – ali ni izbliza nije tako moćan kao njegov.

Na osnovu toga, dozvolite mi da dam još jedno predviđanje, a to je da će Trampov disfunkcionalni odnos sa moći još jednom dovesti do objektivno strašno loših događaja, verovatno mnogo ranije nego prošli put.

I u tom trenutku, veliki broj starijih ličnosti će se zapitati kako su na kraju zaboravili da su ranije bili ovde.

Dakle, najveći bi trebalo da se osećaju uznemirujuće izloženi riziku čak i sada, u trenutku pobede.

Prevari me jednom, sram te bilo prevari me dvaput… Rekla bih da znaju kako to ide, ali izgleda da su napravili fatalnu grešku što su zaboravili.