U SAD počinje proces „orbanizacije“: Hoće li demokratija preživeti ili će se povući, a da niko ne primeti?

Odluka Nika Klega (nekadašnji lider britanskih liberalnih demokrata i zamenik premijera) da napusti Metu kao šefa globalnih poslova i izbor njegovog naslednika mogu da ukažu na to kako zapadna demokratija umire: ne uz vatromet, već kroz tiho iscrpljivanje.

Klegov posao će preuzeti njegov zamenik Džoel Kaplan – republikanac koji je radio u administraciji Džordža Buša.

On je neko ko je, prema izveštaju Vašington posta iz 2020. insistirao da se Meta blokira mere protiv „desetina stranica koje su plasirale lažne vesti“ pre izbora 2020, tvrdeći da bi to „nesrazmerno uticalo na konzervativce”, ukazuje Oven Džons kolumnista Gardijana.

Kako je rekao kolumnista MSNBC-a, njegovo uzdizanje je još jedan znak da Meta dobija „preobražaj u skladu sa MAGA“.

Meta pitanja: 33 odsto Amerikanaca kaže da redovno dobijaju vesti sa Fejsbuka, a 20 odsto sa Instagrama.

Tramp je, u međuvremenu, predstavio Marka Zakerberga kao pretnju, optužujući ga da je kovao zaveru protiv njega na predsedničkim izborima 2020. i preteći u svojoj nedavnoj knjizi „Spasimo Ameriku“ da će „provesti ostatak života u zatvoru“ ako to opet uradi.

Sada je došlo do promene pesme. Zakerberg je večerao sa svojim potencijalnim tamničarem u Mar-a-Lagu a Trampov portparol je od tada izjavio da tehnološki mogul „želi da podrži nacionalnu obnovu Amerike pod vođstvom predsednika Trampa“.

Šta će tačno biti pravac moderiranja sadržaja na Fejsbuku?

Kleg je imenovao nadzorni odbor Meta, zadužen za moderiranje sadržaja, a jedna kompanija za istraživanje tržišta sugeriše da Kaplanovo imenovanje „signalizira da Meta može preispitati svoje politike moderiranja sadržaja, posebno one koje se odnose na politički govor“.

X, ranije poznat kao Tviter, sve više postaje krajnje desničarska septička jama pod vlasništvom Elona Maska, kroz promene algoritma – to jest, koji tipovi naloga se najviše pojačavaju.

Jedna studija je pokazala da je platforma imala prorepublikansku pristrasnost pre nego što je plutokrata Elon Mask podržao Trampa u julu 2024, ali se to samo ubrzalo nakon toga.

Možda biste rekli da jedan spektar proganja američku demokratiju – spektar Mađarske.

Tamo demokratija nije bila srušena tenkovima na ulicama, masovnim hapšenjima ili paravojnom nasilju.

Lider zemlje, Viktor Orban, jednom je sebe opisao kao „agnostičkog liberala“, a njegova stranka Fides činila se kao deo konvencionalne centrističke desnice.

Međutim, kad je stupio na vlasti, prešao je u ekstremnu desnicu, agresivno se protiveći migrantima i pravima LGBTQ+ zajednice.

Ustavni sud je bio popunjen Orbanovim pristalicama, izborni okruzi su povoljno redefinisani, državni službenici su bili očišćeni, a zakoni koji su targetirali civilno društvo kulminirali su takozvanim Zakonom o zaštiti nacionalnog suvereniteta, koji preti novčanim kaznama i zatvorskim kaznama za svakog onog ko bude smatran pod stranim uticajem.

Ono što se dogodilo sa mađarskim medijima je poučno. Mediji nisu bili cenzurisani, ali je režim stavio državnu televiziju pod kontrolu lojalista, a disidenti su je okarakterisali kao „propagandnu mašinu“.

Poslovni ljudi bliski Orbanu su jednostavno kupili medijske organizacije, koje su potom osigurale da njihov uređivački stav bude usklađen sa stavovima vlade. To je sada eskaliralo u represiju prema novinarima pod novim zakonom o suverenitetu. Ovaj proces možete nazvati Orbanizacija.

Hajde da ponovo pogledamo SAD. Jedan od dva glavna društvena medijska giganta, X, postao je Trampova propaganda mašina.

Tramp je počeo da tuži medijske organizacije, izjavljujući da želi da „popravi štampu“, a Mask preti istim.

Ovaj ishod verovatno će izazvati efekt zastrašivanja u kombinaciji sa mogućnošću samocenzure. Čak su i pre izbora, Vašington Post i Los Angeles Times odbili da podrže kandidata, što je široko smatrano kao odluka vođena strahom od odmazde.

Kakva bi akcija mogla biti preduzeta protiv medijskih organizacija kada Trampovi saveznici imaju državni aparat? Pa, mogu uslediti izgovori za zlostavljačke istrage i tužbe.

Ono što nam Mađarska pokazuje jeste da možete isprazniti suštinu demokratije drugim sredstvima a da nije nasilje.

Neki bi mogli da se protive ovoj analogiji, ukazujući na mnogo slabije demokratske tradicije u Mađarskoj u poređenju sa SAD. To je tačno, ali ja vam vraćam činjenicu da je Tramp – naročito u svom trenutnom izdanju – znatno ekstremniji od Orbana.

Mađarski autokrata možda govori o „iliberalnoj demokratiji“, ali Tramp je pretnju za gonjenje ili kažnjavanje svojih stvarnih ili percipiranih protivnika izneo više od 100 puta od 2022. godine, kada je počeo pripreme za predsedničku kampanju, a više američkih birača nego što ne smatra to nečim što ga diskvalifikuje.

Njegov izbor za direktora FBI-a, Kaš Patel, čak je sastavio ono što kritičari nazivaju „listom neprijatelja“.

Ovaj ekstremniji Tramp ima podršku većine u oba doma Kongresa i u Vrhovnom sudu. A šta će se desiti ako dođe do krize tokom njegovog mandata, poput velikog terorističkog napada ili turbulentnih protesta?

Tokom protesta Black Lives Matter nakon ubistva Džordža Flojda, Trampova želja da pošalje vojsku bila je oborena: hoće li isto biti učinjeno i sada?

Možda ne. Možda će čak i očajnički manjkav demokratski sistem zadržati ono što nekoliko bivših Trampovih savetnika opisuje kao njegove „fašističke“ simpatije. Ali pretnja spore i podmukle Orbanizacije je stvarna.

Demokratija se neće iznenada urušiti: može se jednostavno tiho povući, iza kulisa, sve dok ne bude prekasno da se primeti, zaključuje Džons.