Ko je vlasnik Panamskog kanala i šta Tramp želi? 1Foto: EPA-EFE/CARLOS LEMOS

Donald Tramp zapretio je da će preuzeti Panamski kanal.

Kako je kazao u nedelju ponovo će uvesti američku kontrolu nad Panamskim kanalom, optužujući Panamu da naplaćuje previsoke cene za korišćenje tog centralnoameričkog prolaza, što je bio povod za oštar odgovor panamskog predsednika Hosea Raula Mulina.

Govoreći pred pristalicama u Arizoni u nedelju, Tramp je takođe rekao da neće dozvoliti da kanal padne u „pogrešne ruke“, upozoravajući na potencijalni kineski uticaj u tom prolazu.

„Da li je neko ikada čuo za Panamski kanal“, upitao je Tramp u nedelju na Amerika Festu, godišnjem događaju koji organizuje konzervativna grupa Trning Point. „Zato što nas kradu na Panamskom kanalu kao što nas kradu svuda drugde“.

Šta je Panamski kanal?

Kanal je glavni plovni put koji povezuje Atlantski i Pacifički okean, omogućavajući morskim putnicima da izbegnu dodatnih 7.000 nautičkih milja (13.000 km) oko vrha Južne Amerike.

Kanal dužine 51 milju (82 km) prolazi kroz sredinu Paname, zemlje koja zauzima pojas zemlje između Centralne Amerike i Južne Amerike.

Do 30. septembra ove godine,  piše Gardijan, kroz kanal je prošlo skoro 10.000 brodova koji su prevozili 423 miliona tona, uključujući hranu, minerale i fabričke proizvode.

Više od 40 odsto robe široke potrošnje kojom se prošle godine trgovalo između severoistočne Azije i istočne obale SAD prevezeno je kroz kanal.

SAD su najveći korisnik kanala, odgovoran za oko tri četvrtine tereta koji se kreće kroz njega svake godine, dok je Kina osmah iza SAD.

Ko je vlasnik kanala?

Vlada Paname već 25 godina poseduje i upravlja kanalom preko namenske agencije, Uprave za Panamski kanal.

SAD su upravljale kanalom tokom 20. veka kada su preuzele kontrolu nad zonom kanala i započele izgradnju 1904. nakon što su pomogle Panami da dobije nezavisnost od Kolumbije.

Kanal je otvoren 1914. što je označilo revoluciju u globalnom brodarstvu i omogućilo hiljadama teretnih brodova i američkih bojnih brodova da prođu svake godine.

Američka kontrola kanala i isključenje Panamaca stvorili su tenzije između lokalnog stanovništva i američkih posetilaca, što je navelo vlasti da podignu zid između grada Paname i zone kanala 1950-ih.

Dana 9. januara 1964. izbio je veliki protest i 28 ljudi je ubijeno u represiji vlasti koja je usledila, što je izazvalo bes međunarodne zajednice i ohrabrilo američke stratege da napuste kanal.

Američki predsednik Džimi Karter i panamski predsednik Omar Torijos potpisali su 1977. dva sporazuma o postepenom ukidanju američke kontrole nad kanalom.

Nakon perioda zajedničke administracije, poremećenog američkom invazijom 1989. radi svrgavanja vojnog vođe Manuela Norijege, Panama je preuzela punu kontrolu nad kanalom 1999. godine.

Šta Tramp želi?

Tramp zahteva da Panama vrati kanal SAD osim ako ne upravlja plovnim putem na način koji on smatra prihvatljivim.

Novoizabrani američki predsednik osporava kako je opisao „previsoke“ cene koje su američka vlada, mornarica i kompanije plaćale za korišćenje prolaza.

„Naknade koje naplaćuje Panama su smešne“, napisao je on. „Ova potpuna ‘okupacija’ naše zemlje će odmah prestati“.

Brodovi koji koriste kanal moraju platiti naknade koje je odredila uprava kanala. Promenljive stope su porasle poslednjih godina usred suša koje su pogoršane globalnim zagrevanjem, koje isušuju osnovne rezervoare i smanjuju kapacitet kanala.

Kao rezultat jake suše krajem 2023. samo 22 broda su prelazila kanal svakog dana umesto uobičajenih 36, što je primoralo brodove da čekaju u redu nedeljama ili da plate čak četiri miliona dolara (3,2 miliona funti) za prolaz. Tranziti su pali za skoro trećinu u godini do septembra.

Uprava za Panamski kanal dozvolila je velikom broju brodova da koriste kanal tokom 2024. smanjujući zagušenja, ali uz povećanje naknade i uvođenje neke dodatne naknade najavljene za 1. januar 2025.

Predsednik Paname Hose Raul Mulino rekao je da tranzitne naknade za kanal nisu ‘prenaduvane’.

Tramp je, takođe, upozorio da neće dozvoliti da kanal padne u „pogrešne ruke“ i čini se da sugeriše da Kina vrši uticaj na njega.

Kineska kompanija sa sedištem u Hong Kongu kontroliše dve od pet luka u blizini kanala, po jednu sa svake strane, ali Mulino je rekao da Panama ima punu kontrolu nad kanalom.

„Svaki kvadratni metar Panamskog kanala i njegovih susednih zona deo je Paname, i to će i dalje biti“, rekao je on u video izjavi u nedelju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari