„Trampov tim lojalista“: Koga je do sada odabrao novi predsednik SAD za svoju administraciju?

Ono što bi se moglo završiti kao najdesnije zapadno krilo modernog doba će ciljati vašingtonske elite i migrante bez dokumenata, nastojaće da uništi regulatornu državu a ostatku sveta poruči da je od sada Amerika na prvom mestu.

Obrisi Trampove druge administracije se pojavljuje iz njegovog odmarališta Mar-a-Lago na Floridi.

Ko je do sada odbaran u Trampovom timu?

Tramp je izabrao guvernerku Južne Dakote Kristi Noem za sekretarku Odeljenja za unutrašnju bezbednost, prema izjavama dvoje ljudi upoznatih sa izborom, piše CNN.

Stiven Miler, koji je poslednji put viđen u javnosti kako izjavljuje da je „Amerika samo za Amerikance i Amerikance“ na Trampovom uzavrelom skupu u Medison Skver Gardenu, imenovan je za zamenika šefa kabineta Bele kuće za politiku.

Novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens je u ponedeljak poslao poruku sa čestitkama Mileru na društvenim mrežama i rekao: „Ovo je još jedan fantastičan izbor predsednika“.

This is another fantastic pick by the president. Congrats @StephenM! https://t.co/2kQCmbcRy3

— JD Vance (@JDVance) November 11, 2024

Miler je bio viši savetnik u Trampovom prvom mandatu i centralna figura u mnogim njegovim političkim odlukama, posebno u potezu da razdvoji hiljade imigrantskih porodica kao program odvraćanja migranata 2018.

Miler je pomogao pisanju mnogih Trampovih govora i planova o imigraciji. Otkako je Tramp napustio funkciju, Miler je služio kao predsednik America First Legal, organizacije bivših Trampovih savetnika koja je osnovana kao konzervativna verzija Američke unije za građanske slobode, kojoj su se na meti našli Bajdenova administracija, mediji, univerziteti i drugi oko pitanja kao što su sloboda govora i vere i nacionalna bezbednost.

Tom Homan, izabranik za „cara na granici“, nekadašnjeg šefa Službe za carine i imigraciju (ICE) koji će nadzirati deportacije migranata, ima grubu ličnost koja dobro pristaje za izabranog predsednika koji voli „tvrdog momka“.

U ponedeljak je na Foks njuzu, gde je godinama služio kao ekspert, upozorio demokratske guvernere koji pokušavaju da blokiraju deportacije „da se sklone s puta“, piše CNN.

„Zadovoljstvo mi je da objavim da će bivši direktor ICE Tom Homan biti deo nove Trampove administracije i da će se baviti državnim granicama“, napisao je Tramp na svojoj mreži Truth Social.

Očekuje se da mu jedno od zaduženja bude i najveća deportacija u istoriji – koju je Tramp najavio.

„Biće to dobro isplanirane, ciljane operacije koje će sprovoditi ICE, čiji agenti to rade svakodnevno i dobri su u tome. Kada izađemo na teren, mi znamo koga tražimo, znamo gde se nalaze i to će sve biti odrađeno na humani način“, rekao je Homan, prenosi Glas Amerike.

Iako će Trampova reč biti zakon u novoj administraciji, dosadašnji Trampovi izbori za nacionalnu bezbednost sugerišu više mejnstrim republikanski pristup spoljnoj politici od onih za imigraciju.

Tramp će verovatno predložiti Marka Rubija za državnog sekretara, izvestila je Kejtlan Kolins sa CNN.

Senator iz Floride grubo se rugao Trampu tokom kampanje 2016. i bio je viđen kao vrsta neokonzervativca.

Ali Rubio je odavno prešao na trampizam i na Republičkoj nacionalnoj konvenciji ovog leta rekao je naciji: „Jedini način da Ameriku učinimo bogatom, bezbednom i ponovo snažnom jeste da ponovo učinimo Donalda Džej Trampa našim predsednikom“.

Trampov izbor za ambasadorku u UN jeste republikanska članica Predstavničkog doma, Eliz Stefanik, koja je bila uz Trampa u prvom mandatu i sada u kampanji.

„Eliz je neverovatno snažna i pametna borkinja za Ameriku na prvom mestu“, navedeno je u Trampovom saopštenju u ponedeljak.

Njena karijera krenula je uzlaznom putanjom nakon što je napustila mejnstrim konzervativizam i postala jedna od Trampovih najboljih branilaca, piše CNN.

U ponedeljak uveče, izvori su rekli da je Tramp zatražio od predstavnika Floride Majka Valca da bude savetnik za nacionalnu bezbednost potez za koji se veruje da će izazvati šokove preko Atlantika s obzirom na ovogodišnje upozorenje da je „vreme da saveznici ulažu u sopstvenu bezbednost“ i da su američki poreski obveznici „predugo plaćali račun“.

Rubio, Valc i Stefanik su svi tvrdokorni kineski jastrebovi i njihov izbor nudi jasan pokazatelj kako će se Trampova politika razvijati prema novoj američkoj supersili i rivalu – Kini.

Novoizabrani predsednik je takođe angažovao bivšeg njujorškog poslanika Lija Zeldina na čelo Agencije za zaštitu životne sredine, uprkos ili možda zbog njegovih najnižih ocena progresivnih zelenih grupa dok je bio u Predstavničkom domu.

Poslednja dva demokratska predsednika koristila su regulatorna ovlašćenja EPA da se bore protiv klimatskih promena.

Ali Zeldin se obavezao da će primeniti Trampovu energetsku politiku „buši, dušo, buši“ i svoje odgovornosti uokvirio kao „zaštitu pristupa čistom vazduhu i vodi“, parafrazirajući svog novog šefa koji koristi taj izraz kada ga pitaju o globalnom zagrevanju.

Jedina stvar zajednička novim izabranicima

S obzirom na Trampovu nepredvidljivost, nijedan izbor osoblja nije siguran dok ne bude zvaničan. Bivalo je da čak i tada, mnogi zaposleni ne opstanu dugo na funkciji.

Ali svaka selekcija ili očekivani izbor do sada imaju jednu zajedničku stvar: ultra lojalnost Trampu.

Dosadašnja imenovanja sugeriše nivo planiranja i organizacije koji je bio odsutan u Trampovoj prvoj tranziciji 2016. i može odražavati uticaj nove šefice kabineta Bele kuće Suzi Vajls, koja je vodila efikasnu kampanju za opšte izbore.

Često je tokom prvog mandata Tramp gazio preko svog plana otvoreno se svađajući sa članovima njegove administracije na koje bi se brzo naljutio.

Rubio, Valc, Stefanik, Zeldin, Homan i posebno Miler su anatema za Trampove kritičare koji strahuju da će novoizabrani predsednik krenuti u ekstremnim pravcima.

Ali svaki od ovih izbora personifikuje jedan aspekt političkih uverenja i instinkta izabranog predsednika.

A njihove sopstvene pozicije odražavaju želju za promenama u Vašingtonu i američkoj globalnoj politici koja je motivisala mnoge od desetina miliona glasača u Trampovoj izbornoj većini.

Većina je takođe ostvarena i – možda sa izuzetkom Milera, kojeg kritičari smatraju tvrdokornim ekstremistom – u okviru parametara ljudi koji se obično biraju za administraciju. Ako su svi krajnje udesno, oni samo paralelno prate kretanje GOP-a i njenih glasača tokom Trampove ere.

Rubio, bivši predsednički kandidat, dobro je poznat širom sveta i član je odbora Senata za spoljne poslove i obaveštajne službe.

Stefanik je diplomirala na Harvardu, bivša pomoćnica Džordža V. Buša i jedna od najviših republikanskih žena koje su ikada služile u Predstavničkom domu.

Valc, koji je služio na više borbenih turneja u Avganistanu, Bliskom istoku i Africi, dobio je četiri bronzane zvezde i radio je za sekretare odbrane Donalda Ramsfelda i Roberta Gejtsa.

Homan, kao bivši vršilac dužnosti direktora Službe za imigraciju i carinu, opterećen je graničnim pitanjima.

Zeldin je vojni veteran i bivši kongresmen.

Alisa Farah Grifin, koja je bila Trampova direktorka komunikacija u Beloj kući a sada radi za CNN, sažela je njegove dosadašnje izbore kao „ljude koji nesumnjivo imaju akreditive da budu tamo i imate osećaj šta će da urade“.

Dokle će Tramp ići?

Trampovi izbori Milera i Homana sugerišu da nema odstupanja od njegovih obećanja da će pokrenuti masovnu deportaciju migranata bez dokumenata, što je bio temelj najekstremnije završne reči  predsedničkog kandidata.

Homan je u nedavnom intervjuu na CBS-u „60 minuta“ upitan da li postoji alternativa odvajanju migranata označenih za deportaciju od roditelja – politika koja je izazvala pometnju tokom prvog Trampovog mandata rekao: „Naravno da postoji. Porodice se mogu deportovati zajedno“.

Miler je bio moćan pomoćnik Bele kuće u Trampovom prvom mandatu i pisac govora. Tvrdio je da je imigraciona politika jednostavna. „Zapečatite granicu. Nema ilegalaca, svi koji su ovde izlaze – to je vrlo jednostavno.“

Postoji ipak neizvesnost oko toga koliko daleko će Tramp otići u svom programu deportacije i da li se to poklapa sa njegovim distopijskim govorima. Homan je, na primer, rekao da je ideja da bi postojali „koncentracioni logori“ smešna.

Novoizabrani predsednik neće moći da se kandiduje za reizbor 2028. tako da u teoriji nema šta da izgubi.

Teški pravni izazovi koje postavljaju grupe za građanske slobode i zagovornici imigranata mogli bi, u međuvremenu, da uspore deportacije. A proterivanje miliona migranata bez dokumenata moglo bi da bude veoma skupo, moglo bi da poremeti tržište rada, razbesne veliki biznis i zakomplikuje lance snabdevanja – što bi sve moglo da naškodi ekonomiji i optereti budućeg predsednika.

Trampova nova spoljna politika počinje da se pojavljuje

Slična neizvesnost okružuje Trampovu spoljnu politiku u drugom mandatu.

Za razliku od Trampa, Rubio nije bio prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina, iako je u poslednje vreme branio stav novoizabranog predsednika da se rat u Ukrajini mora okončati.

Valc je bio protivnik pokušaja Bajdenove administracije da posreduje u prekidu vatre u Gazi između Izraela i Hamasa.

Ove pozicije su daleko desno od mnogih šablonskih politika američkih zapadnih saveznika i nekih lidera Demokratske stranke. Ali oni su u skladu sa ortodoksijom republikanaca i miliona njenih glasača.

A Rubio i Valc su konvencionalniji po pitanju spoljne politike od nekih od najizolacionistijih članova šire Trampove koalicije.

Što se tiče kritičnog pitanja Ukrajine, Valc je kritikovao politiku Bajdenove administracije da naoružava snage predsednika Vladimira Zelenskog da odbije rusku invaziju.

Ali on je takođe podržao Trampove stavove ove godine da je vreme da Evropa snosi teret podrške Ukrajini, jer SAD moraju da se koncentrišu na sopstvene granice.

U svakoj budućoj predsedničkoj administraciji, osoblje je važno i daje ideološke naznake o tome kako će Bela kuća delovati. Međutim, s obzirom na Trampovu evidenciju o izuzetnoj promeni saradnika, ništa možda nije trajno, zaključuje CNN.