Zašto je Poljak Donald Tusk u najboljoj poziciji da bude evropski „šaptač Trampu“?

Pogođen ekonomskim, diplomatskim i političkim pretnjama sa svih strana, stari kontinent je loše pripremljen za novo poglavlje u kojem Vladimir Putin pritiska vojnu prednost u Ukrajini pre nego što Tramp može da pokuša da iznudi mirovni sporazum koji bi mogao da ošteti interese Ukrajinaca i Evropljana, piše za Gardijan Pol Tejlor, saradnik Evropskog političkog centra.

Tramp, koji je govorio da će dozvoliti Rusiji da radi „šta dođavola hoće“ sa zemljama NATO-a koje ne troše dovoljno na odbranu, takođe preti ogromnim carinama protiv njegovih najbližih saveznika koje bi mogle da pocepaju Evropu i izazovu štetan transatlantski trgovinski rat.

Tu ulazi Tusk, iskusni lider desnog centra koji je nekada predsedavao samitima EU, koji je pobedio desničarske populiste kod kuće i održava dobre odnose sa SAD, Velikom Britanijom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO-a Mark Ruteom.

Igrom slučaja, Poljska od 1.januara preuzima rotirajuće predsedavanje EU od Mađarske što joj daje šansu da oblikuje dnevni red u ovim ključnim mesecima.

Tramp možda mrzi Brisel, ali on voli Poljsku, gde je dobio toplu dobrodošlicu tokom svog prvog predsedavanja.

Francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni i mađarski premijer Viktor Orban se nadmeću za Trampovog partnera u Evropi, ali niko od njih ne može da izgradi evropski konsenzus kao poljski lider.

„Ako neko može da zagreje njegovo srce za Evropu, to je Tusk“, rekao je bivši američki zvaničnik koji je služio u prethodnoj Trampovoj administraciji.

Proamerički poljski lider je u dobroj poziciji da ubedi republikanskog nacionalistu da bliža evropska odbrambena saradnja može da ojača NATO bez štete po interese SAD.

Poljska, ekonomija koja se brzo razvija i koja je krenula u veliki program investicija u odbranu nakon ruske agresije na Ukrajinu, ponovo se pridružila evropskim mejnstrimima prošle godine nakon osam godina prkošenja EU oko vladavine prava.

Suprotstavljajući se neliberalnom, autoritarnom trendu koji je zahvatio veći deo centralne Evrope i Balkana, poljski glasači su izbacili nacionalnu konzervativnu vladu stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, koja je zauzela pravosuđe, javne radio-difuzne i državne kompanije.

Političke promene u Varšavi vratile su zemlju u centar politike EU.

Tuskova stranka Građanska platforma je deo Evropske narodne partije koja dominira u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu. Poljska je oživela format saradnje u Vajmanskom trouglu sa Nemačkom i Francuskom – diplomatski sporazum o uključivanju u redovan dijalog o pitanjima EU.

Pridružila se alijansi nordijskih i baltičkih nacija i deo je grupacije bukureštanskih devet centralnih i istočnih članica NATO-a.

Tusk je čitave godine upozoravao da Evropa mora biti spremna za rat koji se nazire.

Očekujući Trampovu pobedu, on je rekao da će Evropljani morati da se oslone na sopstvene sposobnosti, proglašavajući da je „era geopolitičkog autsorsinga završena“.

Iz istorijskih razloga, Poljaci imaju akutni osećaj opasnosti od ruske hegemonije i rešenost da upozore ostatak Evrope na potrebu za jačom odbranom i ekonomskom bezbednošću.

Tusk je koristio svoju moć okupljanja u susret predsedavanju EU da spoji razne koalicije kako bi pokušao da pritisne ove ciljeve.

Ministri odbrane pet glavnih kontinentalnih sila – Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Italije – sastali su se u Berlinu u novom formatu E5 koji je delom stvoren da uvuče London u evropsku saradnju u oblasti odbrane.

Ministri spoljnih poslova Vajmarskog trougla sastali su se u Varšavi na 1.000. dan rata u Ukrajini da bi obećali stalnu podršku Kijevu.

Tusk je predložio zajedničke pomorske patrole u ​​Baltičkom moru na sastanku nordijskih i baltičkih lidera u Švedskoj nakon sumnje da je prošlog meseca izvršena sabotaža vitalnih podvodnih kablova sa optičkim vlaknima.

Igranje istaknute uloge u evropskom rukovodstvu takođe je deo Tuskove strategije da učvrsti svoju dominaciju kod kuće tako što će obezbediti da kandidat njegove stranke, gradonačelnik Varšave Rafal Tržaskovski, pobedi na izborima koji će u maju zameniti desničarskog predsednika Andžeja Dudu.

Duda, kandidat PiS-a u dva mandata, iskoristio je svoja ovlašćenja da osujeti Tuskovu reformsku agendu i blokira njegova diplomatska i pravosudna imenovanja, frustrirajući progresivne Poljake koji su polagali velike nade da će poboljšati prava homoseksualaca i poništiti zabranu abortusa.

Ali domaća politika bi mogla da ograniči njegovu sposobnost da u nekim oblastima ima lidersku ulogu u EU, a evropski poslovi bi mu se mogli čak i obiti o glavu.

Na primer, Tusk je stao na stranu poljskih farmera i vozača kamiona u njihovim protestima protiv neograničenog otvaranja tržišta EU za ukrajinski uvoz žitarica i drumske prevoznike.

On je, takođe, izazvao kontroverzu u oktobru zapretivši da će suspendovati pravila EU o azilu na istočnoj granici Poljske kako bi sprečio naoružavanje migranata od strane Belorusije i Rusije.

Poljska je 2022. primila, smestila i pustila na posao oko milion ukrajinskih izbeglica.

Ali potencijalni novi priliv posle razornih ruskih napada na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu mogao bi da optereti poljske resurse i podstakne nacionalističke kandidate na predsedničkim izborima.

Uprkos ovim domaćim zamkama, čini se da je Tusk u boljoj poziciji od drugih da sebude evropski „šaptač Trampu“ i pokuša da održi nepokolebljivu EU ujedinjenu u podršci Ukrajini dok se hvata za uraganom zvani Donald.