foto: Shutterstock/Ivan MarcEvropska unija radi na novoj proceduri za nabavku municije neophodne Ukrajini da bi se odbranila od ruske agresije, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borel. „Mi smo u ratnom režimu, i to hitnom“, rekao je Borel na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. „Moramo brzo da reagujemo“, dodao je on.
Ovo je jedan od zaključaka velike konferencije u Minhenu, kojoj prisustvuju brojni svetski lideri, koja će najviše uticati na Evropu, na čijoj teritoriji se trenutno vodi žestok rat.
„Rusija ispali onoliko projektila dnevno koliko Ukrajina proizvede za mesec dana“
Evropske zemlje, koje su, umorne od višedecenijskih hladnoratovskih tenzija, koje su „zapustile“ vojsku i naoružanje početkom devedesetih, sada će ponovo ozbiljno raditi na tome.
I premijerka Estonije Kaja Kalas smatra da EU mora hitno da proširi proizvodne kapacitete jer bez municije Ukrajina ne može da dobije rat. Rusija ispali onoliko granata dnevno koliko EU proizvede za mesec dana“, rekao je Kalas i dodao da ruske odbrambene kompanije rade u tri smene.
Ideju o ubrzavanju proizvodnje municije prva je u petak iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predlažući isti postupak po kojem je Unija hitno nabavila velike količine vakcina protiv korona virusa tokom pandemija.
To uključuje velike ugovore sa odbrambenim kompanijama koje bi na taj način mogle da investiraju u nove proizvodne linije i povećaju snabdevanje Ukrajini, kao i da popune evropske zalihe municije.
Ukrajini je potrebno više nego što iko može da proizvede
Ali najave o povećanju proizvodnje i različitim politikama u narednim godinama ne znače mnogo Ukrajini. Treba joj dosta municije i to odmah. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je u petak otvorio konferenciju iz Kijeva, pozvao je slobodni svet da pošalje više pomoći – i to brzo. „Potrebna nam je brzina“, rekao je.
O problemima naoružavanja Ukrajine, sada kada je mnogima postalo jasno da se rat neće brzo završiti, poslednjih dana se sve više govori.
Nirnberg 2.0
Na Minhenskoj konferenciji bilo je i drugih tema. Kamala Haris otvorila je novi front optužujući Rusiju za zločine protiv čovečnosti. Ovakve optužbe nisu ništa novo, ali najava stvaranja suda za ratne zločine u Ukrajini je takođe nešto što bi moglo biti tema u budućnosti i dodatno pogoršati odnose sa Rusijom, ako bilo kakvih odnosa ostane.
„Moramo se svi složiti. U ime svih žrtava, znanih i neznanih, pravda mora biti zadovoljena“, rekao je potpredsednik SAD. Drugim rečima, ruski lideri bi se mogli suočiti sa Nirnbergom 2.0, primećuje Politiko u svojoj analizi.
„To će unervoziti nekolicinu ljudi u Moskvi, posebno one koji su dovoljno stari da se sete šta se dogodilo jugoslovenskom lideru Slobodanu Miloševiću i njegovom okruženju“, piše Politiko.
Pogled na Aziju
Pogled na Aziju nije ništa bolji, nastavljaju. Tajvan je i dalje na ivici dok zemlja pokušava da pogodi sledeći korak Kine. Vest iz Minhena ni ovde nije bila umirujuća. „Ono što se danas dešava u Evropi moglo bi da se dogodi sutra u Aziji“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
A kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nije učinio ništa da razbije takav narativ.
„Dozvolite mi da uverim publiku da je Tajvan deo kineske teritorije“, rekao je Vang na konferenciji. Tajvan „nikada nije bio država i nikada neće biti zemlja u budućnosti“, dodao je on.
Atmosfera kao 1938
Za neke učesnike atmosfera je podsećala na sličnu konferenciju održanu 1938. godine. Te godine je bavarska prestonica održala konferenciju koja je rezultirala zloglasnim Minhenskim sporazumom, kojim su evropske slike Hitleru dale Sudete, misleći da će zadovoljiti njegove apetite.
„Svi znamo da se napolju sprema oluja, ali ovde u Bajerišer hofu sve izgleda normalno“, napisao je Endru Mihta, dekan Visoke škole za međunarodne i bezbednosne studije u nemačkom Maršal centru. „Sve deluje tako rutinski, a ipak se sve iznenada menja kada ukrajinski parlamentarac oštro kaže publici da ne delujemo dovoljno brzo.
Jedini koji se smeju su trgovci oružjem
Jedini ljudi koji se smeju su trgovci oružjem, nastavlja Politiko. Ta trgovina cveta.
Čak je i Nemačka, koja je poslednjih godina usavršila veštinu objašnjavanja svog neuspeha da ispuni obaveze NATO-a u pogledu troškova odbrane, obećala da će promeniti kurs. Zaista, izgleda da nemački zvaničnici pokušavaju da nadmaše jedni druge kako bi dokazali koliko su hrabri postali.
Kancelar Olaf Šolc obećao je da će „trajno“ ispuniti cilj NATO-a o potrošnji na odbranu za pojedinačne članice od dva odsto BDP-a. Još prošle godine socijaldemokrate su pozvale Amerikance da uklone sve nuklearne bojeve glave sa nemačke teritorije.
Drugim rečima, ako su se čak i Nemci probudili u opasnosti od trenutnog geopolitičkog stanja u svetu, ovo bi mogao biti trenutak da se stvarno zabrinemo, zaključuje Politiko.
A šta je sa ratom?
I kako okončati rat? To je bila druga tema. Makron je dao zanimljiv intervju u kontekstu završetka rata.
„Rat između Rusije i Ukrajine može biti okončan samo pregovorima, iako bih voleo ruski poraz u Ukrajini“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
„Želim poraz Rusije u Ukrajini i voleo bih da Ukrajina odbrani svoju poziciju, ali sam uveren da kraj (rata) neće biti postignut vojnim sredstvima“, rekao je Makron u intervjuu za televiziju Frans Inter i novine Le Figaro i Le Journal du Dimanche, objavljenom u nedelju.
„Nijedna strana ne može u potpunosti da pobedi“, rekao je Makron. „Zato što efekti mobilizacije nisu veliki kao što se očekivalo i ima ograničene kapacitete.
Makron je ponovio da je Ukrajini sada potrebna vojna ofanziva kako bi se Rusija vratila za pregovarački sto. Ali on ne misli da Rusiju treba napadati na njenom tlu, kako neki sugerišu. „Iznad svega, ovi posmatrači žele da slome Rusiju. To nikada nije bio i nikada neće biti stav Francuske.
Makron je izrazio sumnju u mogućnost značajnog unutrašnjeg pritiska u Rusiji da pomogne okončanju rata. „Da li iskreno mislimo da će iz ruskog civilnog društva izaći demokratsko rešenje, posle godina radikalizacije i sukoba? Ja to zaista želim, ali ne verujem baš“, rekao je Makron.
Francuski lider je dalje rekao da mu se svaka alternativa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u sadašnjoj postavi čini lošijom.
Međutim, trenutno se ne naziru nikakvi pregovori, prenosi Indeks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
