Politico analizira: Zašto Donald Tramp mrzi Ukrajinu?

Dok Trampovi republikanski saveznici u Kongresu Sjedinjenih Država blokiraju vojnu pomoć za koju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da Kijev očajnički treba ne bi li izbegao poraz u ratu sa invazijskim ruskim snagama, jasno je da zlovolja bivšeg predsednika SAD prema Ukrajini ima duboke korene, piše Politico u analizi.

Na kraju krajeva, podseća se, telefonski razgovor sa Zelenskim doveo je do Trampovog prvog opoziva u decembru 2019, nakon što je optužen da je pokušao da utiče na izbore 2020. oslanjajući se na ukrajinskog lidera da istraži aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera.

Kada je Kongres ovog meseca odlučio da ponovo ovlasti Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA) – zakon koji reguliše nadzor osumnjičenih međunarodnih protivnika – Tramp je preko društvenih medija prigovorio.

„Ubiti FISA“, objavio je na Truth Social. „Nezakonito je korišćen protiv mene i mnogih drugih“.

Malo je verovatno da je to što je Tramp mislio na prisluškivanje svog bivšeg predsednika kampanje Pola Manaforta ostalo neprimećeno u Ukrajini, gde zvaničnici prate kampanju za predsedničke izbore u SAD tražeći naznake šta bi to moglo značiti za njihove ratne napore.

Kao potencijalni republikanski kandidat, Tramp je već izazvao strah u Kijevu hvaleći se da bi mogao da okonča rat za 24 sata i razmišljajući da se nada da će se on završiti pre nego što bude primoran da odluči da li će Ukrajinu dati Moskvi.

Pominjanje Manaforta, ma koliko iskosa bilo, samo će pojačati zabrinutost u Ukrajini da američki predsednik još gaji ljutnju prema toj zemlji za koju smatra da je blisko umešana u delegitimizaciju njegovog predsedništva.

Od prvih nagoveštaja ruskog mešanja u američku predsedničku kampanju 2016, do istrage specijalnog tužioca, do Trampovog opoziva 2019, svi putevi – ponekad može izgledati – vode kroz Kijev.

„Tramp mrzi Ukrajinu“, smatra Lev Parnas, ukrajinsko-američki biznismen koji je nekada u Ukrajini služio kao posrednik za Trampovog advokata Rudolfa Đulijanija, a kasnije se okrenuo protiv bivšeg predsednika.

„On i ljudi oko njega veruju da je Ukrajina bila uzrok svih Trampovih problema“.

Trampova predizborna kancelarija nije odgovorila na zahteve Politico za komentar.

Pol Manafort i „Crna knjiga“

Trampovo uplitanje sa Ukrajinom nastalo je u pepelu ukrajinske evromajdanske revolucije.

Pre nego što je Manafort postao menadžer Trampove kampanje, radio je u Ukrajini za bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, proruskog političara koji je pobegao iz zemlje 2014. godine nakon što je zbačen posle svenarodnih demonstracija protiv njegove odluke da Ukrajinu odvoji od Evropske unije i okrene je Moskvi.

Tokom protesta zapaljeno je sedište Janukovičeve partije, a tamo je ukrajinski aktivista i bivši poslanik pronašao ono što je postalo poznato kao Crna knjiga.

Knjiga je sadržala rukom pisanu listu tajnih isplata Janukovičeve stranke ukrajinskim zvaničnicima, TV ličnostima, poslanicima i novinarima.

Prema Nacionalnom antikorupcijskom birou Ukrajine, Manafortovo prezime se pojavilo najmanje 22 puta a isplaćeno mu je oko 12,7 miliona dolara.

O Manafortovom pojavljivanju u knjizi je prvi put izvestio Njujork tajms u avgustu 2016, samo nekoliko meseci pre nego što je Tramp trebalo da se suoči sa Hilari Klinton za predsednika.

To je bila jedna od prvih priča koja je povezivala Trampa sa Ukrajinom i verovatno sa Rusijom i njenim saveznicima, što je pitanje koje će ga mučiti tokom svog vremena na funkciji.

Trampovi saveznici prikazali su Crnu knjigu kao neautentičnu i zaveru Demokratske stranke da potkopa svoje protivnike.

„Bilo je nemoguće dokazati autentičnost potpisa pored Manafortovog imena u knjizi“, rekao je Jurij Lucenko, bivši generalni tužilac koji je jedno vreme podržavao Trampove napore da otvori istragu o korupciji protiv Hantera Bajdena.

„Ko bi otvoreno stavio svoj potpis pod tajne gotovinske isplate?“ dodao je Lucenko, koji je rekao da drži knjigu, koju Ukrajina još uvek tretira kao poverljivi dokument, u svojim rukama.

Đulijani je 2019. opisao dokument kao „crnu knjigu za koju je utvrđeno da je lažna i nije nikada korišćena jer je to bila lažna, inkriminišuća izjava koja je bila neistinita”.

Manafort je optužen po 12 tačaka za pranje novca, utaju poreza i kršenje ravila lobiranja u 2017. Optužbe nisu bile vezane za Crnu knjigu, koja nije korišćena u dokazima protiv njega.

Trampov lov na server demokrata

Trampova antipatija prema Ukrajini takođe je ukorenjena u njegovom uverenju da se Ukrajina, a ne Rusija, mešala u američke predsedničke izbore 2016, smatra Parnas.

„Počelo je kada je Rusgejt počeo“, rekao je Parnas, misleći na navode o ruskom hakovanju izbora koji bi na kraju doveli do imenovanja specijalnog savetnika Roberta Milera. „Ljudi u Trampovoj kampanji rekli su mu da se u izbore mešaju Ukrajinci, a ne Rusi“.

Trampova izborna pobeda bila je poremećena optužbama, koje su kasnije potvrdile američke obaveštajne agencije, privatne obaveštajne firme i savezni istražitelji, da je Rusija hakovala mejlove Demokratskog nacionalnog komiteta, strateškog i finansijskog ogranka stranke, i pustila ih 2016. kako bi diskreditovala Trampovog protivnika – Hilari Klinton.

Tramp je dosledno promovisao teoriju zavere da je Ukrajina izvršila hakovanje, kako bi podmetnula Rusiju, i da ta zemlja još uvek krije server sa podacima.

Tramp je to uverenje očigledno dobro držao tokom svog predsedništva, podigavši ga u julu 2019. tokom, kako je kasnije opisao, „savršenog“ telefonskog razgovora sa Zelenskim, interakcije koja je dovela do njegovog opoziva.

„Voleo bih da nam učinite uslugu jer je naša zemlja prošla kroz mnogo toga i Ukrajina zna mnogo o tome“, rekao je Tramp Zelenskom.

„Server, kažu, Ukrajina ga ima“, dodao je on.

Kasnije te godine, Tramp je branio svoju odluku da zamrzne vojnu pomoć Ukrajini delom zbog svojih sumnji da „ukrajinska kompanija“ poseduje server.

„Još želim da vidim taj server“, rekao je on za televizijsku emisiju Fox & Friends. „Znate, FBI nikada nije dobio taj server. To je veliki deo cele ove stvari.“

Miler, specijalni advokat, optužio je 12 Rusa 2018. za hakovanje kompjutera Demokratske stranke dve godine ranije.

pokojni šef Vagnera Jevgenij Prigožin je 2022. godine priznao da se Rusija umešala u demokratski proces u SAD. „Mi smo se mešali (u izbore u SAD), mešamo se i nastavićemo da se mešamo“, rekao je Prigožin.

„Pažljivo, tačno, hirurški i na svoj način, kako znamo da radimo“.

Zelenskii i savršen telefonski poziv

Trampov telefonski razgovor sa Zelenskim u julu 2019. igraće centralnu ulogu u jednoj od najsramotnijih epizoda u njegovoj političkoj karijeri: njegovom prvom opozivu, koji je proistekao iz njegovog nastojanja da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika da otvori istragu protiv Bajdena.

Tokom telefonskog razgovora Tramp je pozvao Zelenskog da pokrene istragu, rekavši da će ga kontaktirati sa Đulijanijem i državnim tužiocem Vilijamom Barom.

„Doći ćemo do dna“, rekao je predsednik SAD ukrajinskom kolegi. „Siguran sam da ćete to shvatiti.“

Parnas, koji je radio na unapređenju istrage, rekao je da se Đulijani prvi put zainteresovao za ovo pitanje 2018.

Katalizator je bio snimak u kojem je tadašnji potpredsednik Džo Bajden  2016. zapretio da će uskratiti sredstva tadašnjem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku ako Kijev ne otpusti tužioca.

U to vreme Rusija je već izvršila invaziju na Krim i delove istočne Ukrajine.

„Đulijanijeve oči su se raširile. Imamo ga, imamo Džoa“, rekao je“, priseća se Parnas.

Đulijani je verovao da bi moglo da se pokaže da je Džo Bajden insistirao na otpuštanju tužioca Viktora Šokina jer je istraživao Hantera, koji je preuzeo posao u Burismi, ukrajinskoj gasnoj kompaniji koja je bila predmet istrage o korupciji.

„Dve nedelje kasnije pokazali smo snimak Trampu“, dodao je Parnas. „Posle toga mu je na pameti bila Ukrajina. Tada sam shvatio da je Ukrajina gotova“.

Nema dokaza koji podržavaju Đulijanijeve optužbe. Iako je Bajden tražio Šokinovo smenu, to je bio deo koordinisanih napora sa Stejt departmentom SAD i Evropskom unijom zbog zabrinutosti da tužilac blokira istrage o korupciji u zemlji.

Šokin nije istraživao Hantera Bajdena ili Burismu u vreme kada je Bajden zagovarao njegovo svrgavanje.

Parnas je rekao da je njegov cilj bio da ubedi Ukrajinu da sarađuje sa predsednikom Trampom i time obezbedi njegovu podršku.

„Za to nam je bio potreban jedan od predsednika Porošenko ili Zelenski da najavi istragu o Bajdenu“, rekao je on.

„Mislili smo, ako rade šta on hoće, Tramp će ostati dužan Ukrajini“.

Tokom telefonskog razgovora sa Trampom, Zelenski je obećao da će proveriti šta bi moglo da se uradi, ali Ukrajina na kraju nije otvorila istragu.

„Dakle, sada Tramp strasno mrzi Zelenskog“, rekao je Parnas. „I Zelenski to zna“.

Ukrajina nikada nije imala dokaze da su Bajden ili njegov sin prekršili zakone zemlje, priznao je Lucenko u intervjuu.

Parnas je 2022. godine osuđen na 20 meseci zatvora zbog prevare i zločina u vezi sa finansiranjem kampanje u slučaju koji nije povezan sa njegovim radom za Đulijanija.

Ukrajina se priprema za Trampovo predsedavanje

Kako se približavaju predsednički izbori u SAD, ukrajinska vlada daje sve od sebe da ostane podalje od američke politike.

Zelenski je zamolio Trampa da dođe u Ukrajinu da vidi šta je Rusija uradila od zemlje svojim očima. Sa predlogom zakona o vojnoj pomoći od 60 milijardi dolara koji je u zastoju u Kongresu, njegova kancelarija je pokušala da ubedi rešpublikance da je pomoć Ukrajini u nacionalnom interesu Amerike.

„Ne verujem da će iko ko predstavlja stranku Ronalda Regana napustiti Ukrajinu“, rekao je Andrij Jermak, šef kancelarije Zelenskog, za Politico ranije ovog meseca.

U međuvremenu, međutim, Ukrajinci rade na tome povećavaju domaću proizvodnju oružja i pokušavaju da diverzifikuju svoje izvore vojne pomoći.

Dok je Zelenski javno zabrinut zbog mogućnosti Trampovog predsedništva, Jermak je nastojao da postigne optimističniji ton.

„Mislim da, pre svega, ljudi koji su bili u Trampovom timu u to vreme više nisu tamo“, rekao je on za Politico u februaru.

„Ima novi tim. Štaviše, postoji dvostranačka podrška Ukrajini i mi stalno razgovaramo sa predstavnicima obe strane“.

Parnas je sa svoje strane rekao da je pesimista.

„Zelenski i Jermak znaju da se ne bore samo protiv Rusije za svoje živote, već i protiv republikanaca“, rekao je on.