Doprinos svetskoj nauci, posebno medicini

Najbolji umovi, tobože, odavno rade u inostranstvu. Ipak, uprkos sumornom raspoloženju i skepsi, Ukrajinci i danas izmišljaju aparate, postrojenja i proizvode koji snažno menjaju svet. Kao i pre 50 ili 80 godina, država trenutno odbacuje ideje koje izgledaju fantastično, pa naučnici moraju da traže pomoć izvan granica svoje zemlje. Tako je bilo s Jurijem Kondratjukom (pseudonim Oleksadnra Šargeja), čiji proračuni su pomogli da čovek stupi na Mesec; tako je bilo sa saradnicima Harkovske filijale Lenjingradskog fizičko-tehničkog instituta Viktorom Maslovim i Vladimirom Špinelom, koji su 1940. Birou za pronalaske Vlade SSSR uputili prijavu za patent uranijumske bombe; razmatranje njihove prijave je odloženo, autorsko pravo priznato im je tek 1946.

Među pronalascima koji će biti lišeni „ukrajinskog porekla“ mogla bi se naći i današnja ostvarenja najboljih domaćih umova. Godine 2011. naučnici Lavovske politehnike napravili su superkondenzator – hibrid kondenzatora i hemijskog izvora struje – priključen na sunčane baterije. Projekat je ostvaren pod rukovodstvom doktora fizičko-matematičkih nauka, prof. Grugorija Iljčuka. Istraživački primerak bio je u stanju da puni mobilni telefon, a cilj je bio da napaja razboje. Kinezi su bili brži i finansirali su pronalazak koji se 2011. našao među sto najznačajnijih. Tamo se pojavio i prototip, tamo će nići i prve fabrike na sunčevu energiju.

U značajne pronalaske današnje Ukrajine spada i pronalazak Andrija Hudorskog iz Poltave i njegovog dede. Taj jedinstveni izum nekoliko puta povećava osvetljenje puta, a ne zaslepljuje vozače iz suprotnog pravca. Izum je primenjiv za sve vrste automobila. Autor je radio na njemu od 14. godine, a do rezultata je stigao u 16-oj. Tajna je uglu kojim su dodatni farovi okrenuti prema putu. Farovi Andrija Hudorskog koštaju najviše 1200 grivni, a povećavaju osvetljenje 2,5 puta. Poređenja radi, sistem adaptiranog svetla s biksenovim lampama košta 5-10 puta više.

Godine 2005. u Sevastopolju kandidati bioloških nauka Hanna Pirkova i LJudmila Ladigina pronašli su način uzgoja gigantskih ostriga u Crnom moru. NJihovo otkriće izazvalo je pravu buru u naučnoj zajednici. Pirkova je za njega dobila zlatnu medalju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pri UN u nominaciji „Žena pronalazač godine“. Gigantske ostrige Crassostrea gigas u prirodi žive u Tihom okeanu. U Ukrajini danas postoji niz farmi za gajenje ove vrste ostriga. One brzo rastu i dobro se razmnožavaju.

Godinu dana kasnije na konkursu za pronalaske i novatorske ideje koji je u Kijevu organizovala kompanija Philips zablistao je Igor Didošin iz Kijeva. On je u svoj kačket – ispod širme – smestio MP3-plejer, radio-stanicu u predajnik Bluetooth. Sve radi na sunčane baterije, koje se takođe nalaze ispod širme, a svi elementi konstrukcije stanu na dlan. Didošin je svoj pronalazak nazvao jednostavno – Digicap. On se nadao da će kroz dve godine svi koristiti njegov izum. Međutim, ima samo patent. Masovne proizvodnje zasad nema.

U neku duboku fioku odložen je još jedan pronalazak sa izložbi Philipsa. To je zamena za tastature i miša na personalnim kompjuterima. Georgij Dernovij iz Harkova izumeo je dve konstrukcije koje liče na naprstak koje se stavljaju na palce. NJegov izum dobio je prvu nagradu na konkursu 2006. Pošto se Philips ne bavi kompjuterima, budućnost Georgijevog izuma nije jasna.

Gotovo neverovatnim može se nazvati izum Vitalija Zapeke iz Poltave – hirurški šav-munja. Nema ni gnoja, ni ožiljaka, ni igala, ni poveza. Sama munja lepi se na telo pomoću lepljive perforirane folije poput flastera, kako bi koža u zoni lepljenja mogla da diše. Patent na svoj Sapek pronalazač je dobio još 2002, veće interesovanje izazvao je tek 2005. Pronalazač smatra da je njegov šav neophodan prilikom saobraćajnih nesreća, kao i na vežbama na poligonu, jer zaustavlja nearterijsko krvarenje za samo nekoliko sekundi. Taj šav može da postavi i čovek bez specijalne obuke, pa i sam nastradali. Zatim se čovek prebacuje kod hirurga, koji uradi svoj posao i ponovo zalepi šav, kako bi rana zarasla ravno i s minimalnim tragovima. Mladi inženjer počeo je da razvija svoj projekat još 1996, kad mu je hirurg šio stomak bez anestezije. Po njegovim rečima, ukrajinske banke odbijaju da daju zajam za kliničko istraživanje s dužim rokom otplate, pa je zatražio podršku u inostranstvu. Revolucionarna ideja zainteresovala je stručnjake u 24 zemlje.

Anatolij Malihin iz Harkova zadužio je svet takođe medicinskim otkrićem. On je uspeo da analizira krv – bez krvi. Elektronski senzori fiksiraju se na stomak i šiju pacijenta i oni analiziraju njegovo telo, dajući više stotina pokazatelja zdravlja. Patent je kupila ukrajinska privatna kompanija, aparat se već nekoliko godina proizvodi u Ukrajini i prodaje se u inostranstvu, a u našoj zemlji ga nema. Teško je shvatiti zbog čega je tako. Ovaj aparat koristi hitna pomoć u Kini, Češkoj, Emiratima. Nedavno je u Mađarskoj napravljena čitava fabrika za proizvodnju izuma ovog Ukrajinca, a u zemlji se za njega zainteresovalo samo nekoliko bolnica.

Doktor medicinskih nauka Evgen Suslov uspeo je da dijagnostikuje rak na osnovu pljuvačke. Metod je jeftin, efikasan, bezbedan i bezbolan. Rezultat se dobija doslovce nakon nekoliko sati. Departman za intelektualnu svojinu uvrstio je ovaj metod dijagnostike među deset najznačajnijih izuma u Ukrajini, ali činovnici Ministarstva zaštite zdravlja ne žure da „propuste“ ovaj metod i koče izdavanje patenta Suslovu. Naravno, doktor je spreman da ga patentira u Zapadnoj Evropi kao jeftin način za spasavanje miliona života. Teško je objasniti oklevanje ukrajinskih činovnika.

Pronalazak koji zvuči kao oksimoron, a koji bi mogao da podigne sport na viši nivo i uključi u njega više građana su „bombone za mršavljenje“. Radi se o tri vrste bombona – „Drajv“, „Impuls“ i „Energija“- za različite ciljeve. NJihovu efikasnost dokazala je olimpijska reprezentacija Ukrajine i studentska rukometna reprezentacija. Danas se taj proizvod može kupiti u nekim većim ukrajinskim gradovima. Ideja pripada doktoru tehničkih nauka Luganskog nacionalnog univerziteta „Taras Ševčenko“ LJudmili Senogonovoj. Dijetolozi joj predviđaju Nobelovu nagradu ukoliko proizvod dokaže efikasnost i na ostalim sportistima.

Mada je propustila čitav niz medicinskih otkrića, Ukrajina ipak može da postane otadžbina novog svetskog čuda – prehrambenog spasioca planete. Semiramidini viseći vrtovi, koje su saradnici fonda „Novoteh“ nazvali „Superklimatron“, predstavljaju staklenu baštu na više nivoa. Ovalna struktura visine 100 metara i površine nešto manje od dva hektara za godinu dana može da obezbedi prinose ravne onima koje daju 100 hektara obradive zemlje. Rod u toj bašti je pod strogom kontrolom, ne ugrožavaju ga ni paraziti ni nepogode. Još jedan plus ove konstrukcije je njena mobilnost. Može lako da se demontira i preuredi u kancelarije ili hotelske prostorije, što proširuje spisak kompanija koje su se zainteresovale za „Superklimatron“ – od proizvođača hrane do farmaceutskih kompanija i sfere usluga.

Tvorac fonda „Novoteh“ je nekadašnju saradnik Službe bezbednosti Ukrajine Mikola Beljdij, pronalazač ukrajinskog „perpetuum mobile-a“. Pronalazak je patentiran u sedam stranih zemalja, a opis principa njegovog rada zauzima nekoliko desetina stranica. Mini-modeli Beljdijevog motora, pumpe i kompresora koji rade na novim principima proveravaju se u laboratorijskim uslovima. U stvari, radi provere tog motora je i stvoren fond čije delo je pomenuta „staklena bašta“.

Briga za životnu sredinu nije način samoizražavanja idealista, kako smatraju neki agresivno raspoloženi građani. Čovek elementarno teži življenju u komfornim uslovima, a pod tim se najčešće ima u vidu čistoća života – stana, odela, vazduha, puteva… i televizora. Autor gotovo stotinak patenata, akademik Nacionalne akademije nauka Ukrajine Mikola Osaulenko, pronašao je tehnologiju koja je nekoliko puta smanjila intenzitet zračenja televizora. Dva njegova patenta otkupila je kompanija Samsung, jedini svetski proizvođač „biotelevizora“. Pošto autor pronalaska nije vodio računa o svim nijansama ugovora, on se zasad ne može kupiti u Ukrajini. Međutim, autor je usavršio svoj izum i primenio novi materijal za katode, na osnovu čega će za rad televizora biti dovoljno šest vati energije. Autor ne otkriva ko će proizvoditi ekotelevizor novog pokolenja, ali je uveren da će on stići u svaki dom, jer je mnogo jeftiniji od postojećih prijemnika.

Ukrajinski pronalazači stvaraju ne samo vrhunsku elektroniku, već i saobraćajna sredstva. Oleksandr Berezin stvorio je model čamca-trimarana koji je u momentu kad je napravljen bio među najboljima na svetu. Kako to već biva s pronalascima, model i crteži su ne jednom bili na meti lopova. Nije čudo što su biznismeni prljavih ruku nastojali da otmu pronalazak: čamac može da razvije brzinu do 200 km/h. Međutim, njegova glavna odlika nije brzina, već apsolutna nevidljivost za radare. Pored toga, čamac može da plovi i ispod vode. Najteži posao za brodograditelje je upravo kako „potopiti“ plovilo. Berezin je rešio taj problem. Gradnja takvog čamca u Ukrajini koštala bi oko tri miliona dolara, što je deset puta jeftinije od analognih nevidljivih čamaca kakve imaju armije nekih država. U Ukrajini ideju hvale i veliki biznismeni i vojnici, ali ni jedni ni drugi ne daju novac za izgradnju prototipa.

Kao što vidimo, Ukrajina ima čime da se pohvali. NJeni državljani nezaustavljivo vode čovečanstvo u laku i bezbednu budućnost. Pogled na njihova novatorska rešenja koja postaju deo ljudske svakodnevice svedoči da oni i zaslužuju takvu budućnost.

*

Nauka se razvija brzim tempom i ukrajinski naučnici nastavljaju da iznenađuju svet neverovatnim razradama i tehnologijama koje mogu da spase milione života. Mnogi su uvereni da ukrajinska medicina na postoji i da najbolji umovi prodaju svoje pronalaske Zapadu, odnosno da su se raspršili po svetu. Ali, nije baš tako. I pored teške ekonomske situacije, lošeg finansiranja, okupacije Krima i rata na istoku zemlje, ukrajinska nauka je poslednjih godina stvorila mamograf i jedinstvenu titansku protezu. Ukrajinski pronalazači napravili su aparat koji je u stanju da „najavi“ infarkt i jedinstveni aparat „Trenar“ koji omogućava da se za maksimalno kratko vreme pokrenu oštećeni ili paralisani mišići. Na tom spisku je i sredstvo koje zaustavlja krvarenje prilikom teškog ranjavanja i još mnogo toga.

Većina Ukrajinaca mogla je da ni ne čuje za ove i mnoge druge pronalaske. Međutim, 16. januara 2016. Ukrajina je ponovo iznenadila svet. Starijoj naučnoj saradnici Instituta za molekularnu biologiju i genetiku u Kijevu dr Olgi Brovarec mnogi predviđaju Nobelovu nagradu. O njoj pišu najpoznatiji svetski naučni časopisi, najveće evropske zemlje pozivaju je pod kojim god uslovima želi.

TCH. ua sabrao je najčudesnija otkrića Ukrajinaca tokom poslednjih decenija, koja su dala nemerljiv doprinos svetskoj medicini.

Krovospas

Ukrajinski naučnici-volonteri stvorili su 2015. jedinstveni način za zaustavljanje krvarenja. Domaći „Krovospas“ postao je jeftina alternativa uvoznom „Celoksu“, koji je veoma potreban našim vojnicima. Pronalazači su izjavili da preparat obezbeđuje stvaranje jedinstvene guste mase koja bezbedno prekriva ranu, a čiji sastav omogućava lako uklanjanje sa rane. Preparat obezbeđuje hemostazu za manje od tri minuta.

Pronalazači kažu da je preparat proizveden tako da ga na ratištu može primeniti bilo ko ukoliko nije moguća kvalifikovana medicinska pomoć. Analogni strani proizvod košta mnogo više, najniža cena na internetu iznosi 40 evra. „Krovospas“ će koštati nekoliko puta manje, ističu volonteri. U maju 2016. preparat je dobio zvanični sertifikat i time je omogućena serijska proizvodnja. „Krovospas“ može da se koristi kako na frontu, tako i u svakodnevnom životu, u medicini katastrofa, u službi hitne pomoći, traumatologiji i hirurgiji.

Titanska endoproteza

Naučnici iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine predstavili su 2015. endoprotezu za kuk napravljenu od titana. Proizvod je značajno jeftiniji od identičnih na Zapadu. Pronalazači objašnjavaju da su titanske endoproteze najbolje rešenje za implantaciju u organizam, jer je taj materijal izuzetno prilagodljiv i tkivo ljudskog tela ga na odbacuje, za razliku od često korišćene legure kobalta, hroma i molibdena. Prednost ukrajinskog pronalaska je i u tome što je mnogo izdržljiviji: troši se šest puta sporije nego bilo koji savremeni analogni proizvod, a lomljenje je apsolutno isključeno. Tokom istraživanja, odnosno „prolaska“ puta trenja dugačkog 200 km naučnici nisu otkrili nikakve znakove trošenja. Pored toga, njihov proizvod omogućava čoveku da se slobodno kreće, njegovi pokreti nisu ograničeni i ne oseća nelagodnost.

Eko-injekcijski špric

Godine 2013. naučnik s invaliditetom Ivan Bondarenko rodom iz Donjecka napravio je inovativni pronalazak – eko-injekcijski špric koji u svom sastavu nema plastike i stakla, pa ne zagađuje sredinu, a sadrži i specijalni element koji smanjuje rizik od side i hepatitisa C. Prema rečima ovog naučnika, igla se lomi i ne može da se koristi više puta. Špric je izazvao znatnu pažnju, zainteresovali su se za njega veliki inozemni proizvođači. Ovaj špric omogućava ne samo spasavanje mnogih života, već i da se sačuva ekološko stanje zemlje.

Mamograf

Iste godine naučnici iz Donjeckog fizičko-tehničkog instituta „O.O. Galkin“ napravili su novi tip mamografa. Ovo postrojenje je jedinstveno zbog toga što dijagnostikuje tumor indikatorom koji pruža veoma preciznu termosliku čitave mlečne žlezde, otkrivajući na osnovu lokalno povišene temperature i najsitnije izrasline. Pored toga nisu potrebne nikakve dodatne analize. Taj metod omogućio je da pregled grudi bude potpuno neškodljiv, jer se ne koristi rentgensko zračenje, a omogućeno je otkrivanje tumora u ranim stadijumima. Ministarstvo zaštite zdravlja naložilo je da se taj mamograf koristi u svim državnim medicinskim ustanovama Ukrajine. Autorski kolektiv prodao je licencu Zavodu za medicinske aparate u NJižinu, gde je i organizovana proizvodnja.

Fazagraf

Naučnici iz Kijeva razradili su aparat fazagraf, koji omogućava da se otkrivaju srčani problemi u početnom stadijumu i da se blagovremeno dijagnostikuje infarkt. Fazagraf proverava stanje zdravlja za jedan minut i ne zahteva specijalno znanje. Već je isproban u kliničkoj praksi, u dijagnostičkim centrima i preduzećima s tehnogenim rizikom, u srednjim opšteobrazovnim ustanovama i u sportskim organizacijama.

TechnoEyes – rukavica za ljude s oštećenim vidom

Dečak iz Luganska Ivan Seleznjov predstavio je na međunarodnom konkursu „Intel International Science and Engineering Fair“ svoj projekat: „Novo osećanje: ultrazvučna rukavica za prostornu orijentaciju ljudi s oštećenim vidom“. Ova naprava može da bude veoma korisna za orijentaciju u prostoru. TechnoEyes je infracrveni senzor za daljinu – omogućava ljudima s oštećenim vidom da se lakše kreću ulicama.

Ovaj izum mladog Ukrajinca ušao je među tri vodeća pronalaska u svetu 2013. godine.

Hidroskalpel

Mladi naučnici iz Nacionalnog univerziteta avijacije i Aerokosmičkog instituta 2012. godine izradili su hidroskalpel. Na osnovu tehnologija koje se koriste u avioindustriji, oni su pod rukovodstvom prof. Viktora Bočarova proizveli skalpel od mlaza tečnosti koji omogućava operacije na jetri i želucu te odstranjivanje zloćudnih tumora – a bez oštećenja krvnih sudova. „Usled visokog pritiska nemišićna tkiva odstranjuju se praktično bez oštećenja sistema krvnih sudova, odnosno uz minimalni gubitak krvi i sniženje operacionog rizika“, ističe profesor. Direktor Centra za hirurgiju prof. Vladimir Skiba kaže da je ovaj skalpel pouzdaniji od analognih na Zapadu, jeftiniji je i može da se koristi više puta.

Personalni trenažer „Trenar“

Naučnici Nastavno-naučnog centra za informacione tehnologije i sisteme napravili su 2009. čudesni aparat koji ljudima koji su preživeli šlog, imaju oboljenja centralnog ili perifernog nervnog sistema, boluju od cerebralne paralize i sličnih bolesti što utiču na mišiće i aparat za kretanje. „Trenar“ doista radi kao pravi trener, pa i ono što ne „umeju“ skuplji aparati iz inostranstva. Aparat pomoću elektroimpulsa ne samo „uči“ oštećene mišiće da prave pokrete prema zadatim programima, već i imitira njihove pokreta prilikom treniranja.

Masovna proizvodnja „Trenara-01“ započela je 2010, sada se koristi u 13 klinika i sanatorijuma širom Ukrajine. Kasnije je napravljen i složeniji „Trenar-02“. Cena je 5-7 puta niža od analognih uvoznih aparata.

Antibiotik „batumin“

Naučnici Instituta za biologiju i virusologiju NAN Ukrajine stvorili su 2005. novi antibiotik koji je izuzetno aktivan prema svim vrstama stafilokoka. Po svom hemijskom sastavu on nema analogija u svetu. Ispitivanja su trajala 30 godina. Batumin deluje na sve vrste stafilokoka, čak i na te koje drugi preparati nisu uništavali. Ipak, nakon uspešnog razvoja preparat je prodat u Belgiju, gde je započela masovna proizvodnja.