„Ratni bubnjevi udaraju u sali za sastanke ratnog kabineta“: Dopisnica Gardijana iz Jerusalima o narednom potezu Benjamina Netanjahua

Vašington je ubedio tadašnjeg premijera Izraela Jicaka Šamira da ne ulazi u sukob i sveopšti regionalni rat je izbegnut, upućuje u kolmni za Gardijan Betan Mekernan, dopisnica iz Jerusalima.

Iran je ovog vikenda postao prva suverena država u 33 godine koja je direktno napala Izrael, lansirajući stotine projektila i dronova preko noći.

Za Benjamina Netanjahua bi se moglo reći da se suočava sa sličnom dilemom kao i Šamir – ali su njegove sopstvene odluke i pogrešne procene od 7. oktobra dovele Izrael do ove nesigurne tačke.

„U prošlosti je bilo prilično tačno reći da Bibi obično nije bio od onih koji eskaliraju stvari. U svojim ratovima sa Hamasom preferirao je kratke, intenzivne i ograničene ratove za koje može da izračuna da su pod kontrolom“, rekla je Dalija Šejndlin, politički strateg i saradnik za politiku u Fondaciji Centuri, koristeći dobro poznati naziv dugogodišnjeg izraelskog lidera.

„Problem je u tome što je 7. oktobar promenio igru. Kako se ponašao u prošlosti sada je nebitno jer je situacija potpuno drugačija. Ista je stvar za Iran: ljudi su uvek govorili da Teheran nikada ne uzvraća na ozbiljan način. Pa, posle ovog vikenda to više nije slučaj“.

Izraelci su se u subotu suočili sa besanom noći kada su zvaničnici objavili da je Iran po prvi put lansirao stotine projektila i dronova ka jevrejskoj državi, dovodeći više nego ikada ranije dva neprijatelja bliže ivici sveopšteg rata.

Napad je pažljivo telegrafisao Korpus garde Islamske revolucije, a skoro svu municiju su presrele izraelske vazduhoplovne snage i višeslojni sistem protivvazdušne odbrane – iako uz dobro koordinisanu pomoć nekoliko saveznika.

Sada se postavlja pitanje kako će Netanjahu odgovoriti.

Izraelski zvaničnici obećali su „moćan odgovor“ na napad, za koji je Teheran rekao da je odmazda za bombardovanje iranske diplomatske zgrade u Damasku 1. aprila u kojem su ubijena dva visoka komandanta Revolucionarne garde i još sedam oficira, za šta Iran okrivljuje Izrael.

Nije jasno da li je izraelski bezbednosni kabinet prethodno razgovarao o implikacijama gađanja tako visokoprofilnih meta, uprkos rastućim tenzijama između dve zemlje od izbijanja sukoba u Gazi i rata na iscrpljivanje sa libanskim Hezbolahom koji podržava Iran.

Komentatori u Izraelu sada spekulišu kakav će biti odgovor Izraela. „Da li odgovor treba da bude kalibrisan na osnovu namera Iranaca ili na osnovu rezultata napada?“ čulo se sa uticvajnog Kanala 12.

Ako je izraelsko rukovodstvo pucalo na rat sa Iranom, napadi pokrenuti kasno u subotu bili bi dovoljan izgovor, rekao je Šejndlin.

Od nedelje popodne, prve indicije sugerišu da će Izrael, pod intenzivnim pritiskom SAD da ne uvlači ostatak sveta u regionalni sukob, uzdržati se od daljih uzvraćanja na napade Irana.

Beni Ganc, član izraelske vlade ratnog jedinstva, rekao je u izjavi pre nego što je trebalo da se sastane ratni kabinet: „Izgradićemo regionalnu koaliciju i razmotriti politiku prema Iranu na način i vreme koji nam odgovaraju.

Ali sve dok rat u Gazi besni, mogućnost požara je daleko od kraja. Netanjahuovi krajnje desničarski koalicioni partneri pozivaju na „razarajući“ odgovor na napad Islamske Republike, a izraelski dnevnik Jedioth Ahronoth objavio je u nedelju da „ratni bubnjevi udaraju u sali za sastanke ratnog kabineta“.

Izvor koji je veoma dobro obavešten o maratonskim razgovorima koji su održani prošle nedelje rekao je: „Da su snimljeni i postavljeni na Jutjub, na aerodromu Ben Gurion danas bi bilo četiri miliona ljudi koji traže način da pobegnu odavde“, napisao je poznati kolumnista Ronan Bergman.

Prerano je predviđati političke posledice događaja ovog vikenda za Netanjahua, koji smatra da je što duže na vlasti njegova najbolja šansa da pobedi optužbe za korupciju.

Iako je veliki deo javnosti još besan zbog njegovog odbijanja da preuzme odgovornost za neuspehe obaveštajnih podataka i odgovora tokom napada Hamasa 7. oktobra, a pozivi za prevremene izbore rastu, koalicija izraelskog lidera ostaje stabilna.

Ankete sugerišu da su Netanjahuova lična popularnost i podrška njegovoj stranci Likud ponovo počele da raste u poslednjih šest nedelja.

I dok su istraživanja dosledno pokazivala podršku javnosti Izraela za kopnenu operaciju u Libanu, posle Gaze, kako bi se severni granični region očistio od pretnje koju predstavlja Hezbolah, rat sa Iranom nije bio ozbiljno razmatrana mogućnost sve do ovog vikenda.

Neposredno nakon 7. oktobra, Izrael je pohrlio glavom u ono što se pokazalo kao iscrpljujuću i nasilnu kampanju u Gazi, bez jasnog pojma „dan posle“.

Izraelski ratni kabinet je takođe zamalo pokrenuo preventivni rat protiv Hezbolaha – pa je Bajden, opet, bio primoran da odvraća Izrael.

Pola godine kasnije, gotovo nijedan od Netanjahuovih ciljeva u Gazi nije postignut: više od 100 talaca, od kojih su mnogi već mrtvi, ostaje u Pojasu; veći deo Hamasovog rukovodstva je živ, a izraelska vojska još odbija smrtonosne kontraofanzive u oblastima koje je navodno kontrolisala mesecima.

Netanjahu je godinama zveckao sabljom u Teheranu – ali svoju retoriku još nije potkrepio direktnom i otvorenom akcijom. Ljudi u regionu mogu samo da se nadaju da on sada ne vidi ovu neispisanu opciju kao još jednu političku priliku.