Predstavnici Beograda i Prištine sastali su se 16. januara u Briselu u okviru nastavka pregovaračkog procesa.
Ali, istog dana, lider srpske manjine na Kosovu Oliver Ivanović ubijen je u srpskom delu Kosovske Mitrovice, a razgovori su prekinuti. Od kraja kosovskog rata 1999, Zapadni Balkan postigao je mnogo napretka u suočavanju sa nacionalističkim i reakcionarnim silama koje su dovele do tog brutalnog etničkog sukoba. Ali Ivanovićevo ubistvo, verovatno delo kriminalnih grupa, kojima je dozvoljeno da bujaju na severu Kosova, sada preti da dolije ulje na vatru koja tinja. Regionalni nacionalistički duhovi počinju da se dižu iz dremeža.
Zemlje Zapadnog Balkana takođe se bore sa mnogim izazovima. Korupcija je velika zahvaljujući mrežama organizovanog kriminala nastalih iz bezbednosnih aparata komunističke ere. Uticaj SAD u regionu opada, dok Rusija postaje sve više revanšista. I za većinu zemalja iz regiona veliko pitanje lebdi nad putem ka pristupanju EU.
To treba da se promeni. Makedonija (provizorno poznata kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ili FYROM) je kandidat za članstvo u EU od 2005, ali pregovori o pristupanju još nisu krenuli sa polazne tačke. Grčka je uvek obećavala da će uložiti veto na članstvo Makedonije pre svega zbog spora zbog imena zemlje. I sama Makedonija je podeljena povodom domaćih pitanja koja se tiču korupcije, zloupotrebe moći i etničkih manjina.
Ipak, postoji razlog za nadu. Na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj makedonski premijer Zoran Zaev sastao se sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, pa su se saglasili o preimenovanju najvećeg aerodroma u zemlji. Aktuelni naziv aerodroma „Aleksandar Veliki“ već dugo nervira Grčku.
Sa druge strane, Crna Gora je prihvaćena za članicu NATO-a juna 2017. Ali takođe, mora da se postigne dogovor u vezi sa sve jačim uticajem Rusije, uključujući i navodnu zaveru da se svrgne aktuelna vlada u Podgorici. Crna Gora i Srbija započele su procese pridruživanja EU, ali pred njima je dug put. Od 35 poglavlja o kojima se mora pregovarati, Crna Gora je otvorila 30, a provizorno zatvorila tri. Srbija je, u međuvremenu, otvorila dvanaest i provizorno zatvorila dva.
Mnoge druge zemlje ostaju potpuno blokirane bilo vetom EU bilo domaćim preprekama. Bosna i Hercegovina, na primer, se i dalje suočava sa ograničenjima Dejtonskog mirovnog sporazuma. Milorad Dodik, lider Republike Srpske koga podržava Kremlj, igrao se sa idejom o referendumu o nezavisnosti.
Rusija očigledno ima interesa da obeshrabri zemlje Zapadnog Balkana da pristupaju NATO i EU, tako da Unija ima više razloga da pojača svoje angažovanje u regionu. U tom cilju, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, u svom obraćanju „Stanje Unije“ septembra prošle godine, ukazao je na „verodostojnu perspektivu proširenja“ za region. U februaru, Evropska komisija planira da usvoji novu „strategiju o proširenju“, koja će postaviti ciljeve do 2025. za pristupanje Srbije i Crne Gore.
Da bi ova strategija bila uspešna moraće da bude praćena evropskim reformama na Zapadnom Balkanu da bi se približila zahtevima za članstvo u EU. Štaviše, EU mora jasno da stavi do znanja da će pristupanje konačno biti zasnovano na zaslugama te da su ciljni datumi poželjni kao cilj, a ne obavezujući. Priključenje Rumunije i Bugarske je pokazalo da kada se potencira na arbitrarnim datumima to može biti kontraproduktivno jer slabe podsticaje za značajnu reformu.
Strategija EU o proširenju EU zahtevaće podršku od pojedinih članica EU koje bi trebalo da podsete da neuspeh zadržavanja Zapadnog Balkana pod evropske skute može imati za rezultat povratak krvoprolića iz 1990-ih ili gore. Takođe će zahtevati podršku evropskih partnera i saveznika, naročito SAD, koje bi trebalo da podsete na geopolitički značaj izbegavanja takvog ishoda.
Što se tiče samog regiona, političke elite bi trebalo motivisati da se bave neophodnim reformama umesto da svoje ekonomske interese stavljaju na prvo mesto. Najveći prioritet trebalo bi da budu pravosudne reforme, koje će pomoći ovim društvima da internalizuju vladavinu prava i regionalno pomirenje, bez kojih neće biti napretka ka pristupanju. Pored ovih fundamentalnih imperativa, regionu će takođe biti potrebne masovne investicije u saobraćajnu i komunikacionu infrastrukturu kako bi se povezali sa ostatkom Evrope umesto sa Kinom i Rusijom, što je trend u proteklih nekoliko godina.
Alternativa evropskom angažovanju na Zapadnom Balkanu je je uspon nacionalizma i mogući povratak nasilnim sukobima. EU mora učiniti sve što je u njenom moći da bi izbegla takav scenario.
Autor je bivši premijer Belgije. Predsednik je Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u Evropskom parlamentu
Copyright: Project Syndicate, 2018.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
