Doživotni zatvor za 104 bivša vojnika

Njima su izrečene „otežane doživotne kazne“, koje podrazumevaju teže uslove nego obične presude.

Tokom neuspelog državnog udara 15. jula 2016, koji je organizovan sa namerom da se zbaci turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, oko 200 ljudi je poginulo, a 2.200 povređeno. Turska vlada je nakon toga započela akciju pronalaženja i kažnjavanja onih koji su navodno učestvovali u puču, što je dovelo do otpuštanja preko 150.000 zaposlenih u državnim službama i do hapšenja oko 50.000 ljudi. Osim za 280 bivših pripadnika vojske na suđenju, sud u Izmiru je izrekao i blaže kazne za još 52 optuženika. Sud je 21 osobu osudio na 20 godina u zatvoru zbog „pomaganja prilikom atentata na predsednika“, dok su preostalih 31 dobili između sedam i 11 godina zbog „članstva u terorističkoj organizaciji“, javila je državna agencija Anadolija.

Erdogan je ranije izjavio da bi podržao ponovno uvođenje smrtne kazne za one koji su učestvovali u puču i rekao da bi osuđenici trebalo da nose uniforme „u stilu Gvantanama“. Turska je ukinula smrtnu kaznu 2004. Turske vlasti tvrde da je za organizovanje državnog udara odgovoran pokret lojalan muslimanskom svešteniku Fetulahu Gulenu. Gulen, koji je u SAD od 1999, poriče bilo kakvu umešanost, a Vašington se do sada oglušivao na zahteve turske vlade za njegovo izručenje. Pobunjenički vojnici su pokušali da zbace vladu, a ostali učesnici puča da zatvore Erdogana, koji je tada bio na odmoru na Egejskom moru. Međutim, on je pobegao 15 minuta pre toga, a državni udar su sprečili civili i vojnici lojalni predsedniku. Posle puča je organizovana čistka u kojoj su hiljade javnih radnika, od policajaca do nastavnika, otpušteni ili uhapšeni pod sumnjom da su na neki način učestvovali. Erdoganovi kritičari tvrde da on koristi čistke kako bi „ugušio politička neslaganja“.