Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOV Novinar i publicista Dragan Bisenić ocenio je danas, povodom ruske vojne agresije na Ukrajinu, da je „jasno da se sukob nalazi na prekretnici između nove eskalacije i njegovog zamrzavanja“, i da je to delikatna tačka u kojoj i Srbija treba da se ponaša oprezno ukoliko želi da ne pretrpi štetu veću od neminovne.
Bisenić, koji je i bivši diplomata, u autorskom tekstu za sajt beogradskog Medija centra rekao je da u ovom trenutku, što se tiče sukobljenih strana „rešenja nema“, i podsetio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio „da neće biti nikakvih pregovora s Rusijom i to dekretom zabranio, osim ako Rusija ne napusti celokupnu teritoriju Ukrajine“.
„Ruska strana opet tvrdi da o statusu četiri pripojene oblasti neće biti pregovora. Jasno je, stoga, da što se tiče sukobljenih strana, rešenja nema. Sjedinjene Američke Države, čini se, spremne su za neku vrstu ustupaka koji će dati prostor za časni izlaz Moskvi“, rekao je Bisenić.
Prema njegovim rečima, o eventualnoj spremnosti SAD na ustupke moglo bi da se zaključi iz poslednje kolumne Tomasa Fridmana u „Njujork tajmsu“, u kojoj autor poziva da se „ostavi malo dostojanstva“ za rusku stranu, „čak i ako se ponaša sa potpunim zanemarivanjem bilo koga drugog“.
Bisenić je dodao da je, sa druge strane, istaknuti ruski stručnjak Dmitri Trenin postavio pitanje mogućnosti dogovora ocenivši da je najvažnije da situacija dalje ne eskalira i da će, ako stvari sledećih nedelja budu išle u lošem pravcu, mnogo žaliti što se nisu zaustavili na ovoj tački.
Po oceni Bisenića sedam meseci posle početka vojnih operacija u Ukrajini, nastupila je nova faza problema za rusku vojsku koja se nalazi u Ukrajini, jer je gubitkom Limana, još jednog grada u regionu Zaporožja koji je bio do pre nekoliko dana u posedu ruskih snaga, nastavljena linija ruskih neuspeha na frontu koja je počela početkom septembra kada su izgubljena četiri značajna grada u Harkovskoj oblasti.
„Ofanziva je nastavljena na dva fronta – prema istoku i jugu. Ukrajinske snage prvi put su prodrle i na teritoriju Luganska, prema pravcu Lisičanska“, naveo je Bisenić i dodao da je „na južnom frontu situacija još ozbiljnija, jer su ukrajinske snage uspele da naprave dublji prodor, da zauzmu ođednom desetak sela i da skoro opkole ruske snage na Kahovki, važnoj strateškoj tački ka Hersonu.
„Kako se objavljuje u ruskim i ukrajinskim medijima, ukrajinski predsednik Zelenski naredio je da se tokom oktobra zauzme Severodonjeck, a kontranapad treba da počne odmah, pošto ruska vojska nije uspela da izgradi održivu odbrambenu liniju. Ovakav kontinuirani neuspešan razvoj na frontu, dovodi u pitanje značaj i uticaj drugih upotrebljenih mera za zaustavljanje i preokret u ovako negativnom vojnom trendu“, kazao je Bisenić.
Podsetio je da bi delimična mobilizacija trebalo da ojača ruske snage sa novih 300.000 vojnika rezervnog sastava, i ocenio da se političkim odlukama, referendumima i pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji, pokušava izmena karaktera ovog sukoba, koji bi „suštinski trebalo sa stanovišta Moskve da se ubuduće razume kao unutrašnji sukob na teritoriji Rusije, a akcije ukrajinske vojske kao napad i agresija na teritoriju Rusije“.
„Referendumima Rusija je praktično anektirala oko 115.000 kilometara kvadratnih, što je 15 odsto ukupne teritorije Ukrajine, na kojoj živi oko deset miliona stanovnika, što je, opet, četvrtina ukupnog broja stanovnika zemlje“, rekao je Bisenić.
Dodao je da sve to nije moglo da bude „zamena i kompenzacija za neuspehe na bojištu“, i da se „ruska vojska, a naravno i političko rukovodstvo, zbog ovih poraza našla na meti veoma snažne, oštre, lične i maksimalno javne kritike“.
„Nezadovoljnike predvode dvojica ‘najvećih vlasnika’ privatnih armija na ukrajinskom ratištu – čečenski lider Ramiz Kadirov i šef grupe ‘Vagner’ Denis Pušilin. Njima su se pridružili još neki deputati u državnoj Dumi.Treća armija – Savez dobrovoljaca Donbasa i dalje ćuti. Oni su prvi napali Ministarstvo odbrane (Rusije) i Generalštab“, kazao je Bisenić.
Istakao je da se nezadovoljstvo „ne zaustavlja samo na kritici očiglednih neuspeha“, i da su „problemi za rusku vojnu akciju počeli još sredinom leta, kada je postalo jasno da je ona dostigla svoje limite i zapala u svojevrsni ćorsokak“.
„Posle početnih uspeha, linije fronta su stabilizovane, a napredovanje ruske vojske počelo je da se meri desetinama ili stotinama metara. Pošto su SAD, EU i NATO definisale i otpočele svoju snažnu vojnu pomoć Ukrajini, rat je postajao sve savremeniji i smrtonosniji. Ukupna dinamika sukoba išla je u pravcu nadmoći Ukrajine. Rusija je bila toga svesna i pokušala je da menja format akcije, da angažovanjem dobrovoljaca uveća broj vojnika na frontu, ali to nije dalo rezultate“, kazao je Bisenić.
Ocenio je da „dok se zapad mobilisao da otkloni i ublaži posledice rata u Ukrajini i umanji ruske sposobnosti za vođenje rata, stanovništvo u Rusiji nastavilo je da živi opušteno kao da se gotovo ništa ne dešava, uz neke pokušaje da se prilagodi sankcijama“.
„Već tada je počelo tiho, zatim sve jasnije nezadovoljstvo moskovskih birokratskih ešalona koji su tražili odlučne mere sa ruske strane i vođenje rata, ‘po NATO pravilima u slučaju Kosova’. Pošto Putin nije dao osnove da se pretpostavi da će biti primenjene te mere, nervoza se povećala kod ljudi koji su smatrali da je dugoročna perspektiva specijalne operacije veoma loša“, kazao je Bisenić.
Prema njegovim rečima, postavljana su brojna pitanja i poraslo nepoverenje prema vlasti, dok su Ukrajinci sve aktivnije delovali protiv Rusije, a „počele su da se šire sumnje da je sve u stvari blef i da se obavljaju neki tajni pregovori“.
„Onda je došao veliki udarac septembarskim uspesima ukrajinske vojske pod Harkovom. Ta akcija je psihološki i politički učvrstila pozicije Ukrajine i obeshrabrila mnoge u Rusiji. Posebnu važnost imale su za sve stanovnike Donbasa jer ih je navela da postave pitanje svoje dalje sudbine. U takvoj atmosferi došlo je do objavljivanja delimične mobilizacije i održavanje referenduma o prisajedinjenju ove četiri oblasti Rusiji“, rekao je Bisenić.
Bisenić je podsetio da su u tri istupanja u toku poslednjih deset dana, najvažnija novina u govorima ruskog predsednika Vladimira Putina ponovljeni pozivi Ukrajini da počnu mirovni pregovori.
„U poslednjem govoru prilikom ratifikacije priključenja četiri oblasti Rusiji, Putin je taj poziv ponovio dva puta. To, čini se, govori o spremnosti ruske strane da okonča vojnu akciju pri sadašnjem stanju i linijama razdvajanja. To je mnogo manje i uže od onoga što su bili zvanično postavljeni početni ciljevi vojne akcije (denacifikacija, demilitarzacija i garancije bezbednosti za Lugansk i Donjeck)“, kazao je Bisenić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
