Branimir Glavaš, optužen za ubistva srpskih civila u Osijeku početkom devedesetih godina, ponovo ima svoja odlikovanja i čin general-majora koji su mu vraćeni odlukom predsednika Hrvatske Zorana Milanovića.
To je isti onaj Milanović, podsećaju hrvatski mediji, koji je u novembru 2019, kada je čuo da ga Glavaš podržava tokom prikupljanja potpisa za predsedničku kandidaturu, rekao da želi da se ogradi od te podrške.
„Glavaš nije moje društvo… Radi se o čoveku koji je optužen za teške ratne zločine i sud treba da utvrdi presudu. Tu je najveći problem, nakon događaja 1991. u Osijeku, gde sud treba reći zadnju reč, zašto to traje toliko dugo. To je nešto što ću kao budući predsednik menjati, ako budem mogao, barem rečima i pritiskom. Taj postupak još traje i to nije pravo pravosuđe“, kazao je tada Milanović.
Iz kancelarije predsednika Hrvatske pojasnili su da su Glavašu odlikovanja vraćena jer je „prestao da postoji pravni temelj za oduzimanje čina i odlikovanja“. Glavaš je srdačno zahvalio Milanoviću.
„Hvala Bogu da imamo predsednika koji poštuje Ustav, zakone i sudske prakse, a ne kao ona ‘kokoš’ (Kolinda Grabar Kitarović) koja je, nakon što je izgubila predsedničke izbore, pokazala srednji prst celoj naciji“, napisao je Glavaš na svojoj stranici na Fejsbuku.
U izjavi njegovog sina Filipa Glavaša izražava se zadovoljstvo zbog Milanovićeve odluke.
Mlađi Glavaš je podsetio da je zahtev za vraćanem odlikovanja upućen kancelariji predsednika u mandatu Grabar Kitarović, ali da se ona „oglušila na taj zahtev i nije postupala po njemu“.
Drago Hedl, novinar iz Osijeka i autor knjige „Glavaš: Hronika jedne destrukcije“, za Danas kaže da mu je vrlo nejasna odluka koju je potpisao predsednik Hrvatske.
„Zbog toga što, kako sada stvari stoje, protiv Branimira Glavaša, bez obzira na to što je Ustavni sud ukinuo presudu kojom je bio osuđen za ratni zločin, i dalje postoji pravomoćna optužnica. Ponavljam, on je pravomoćno optužen u pravnom postupku i on se sada u oporavljenom postupku brani u Županijskom sudu u Zagrebu. Dakle, po meni, na neki način znači da ga je predsednik republike ekskulpirao i prije sudske odluke i ta sudska odluka koja god da bude i dalje će biti nepravomoćna jer postoji naravno mogućnost žalbe državnog odvjetništva koje zastupa Republiku Hrvatsku i Glavaša, odnosno njegovih odvjetnika.“
Milanović je, ukazuje Hedl, napravio „jedan korak koji je trebalo pričekati jer će se dogoditi jedan cirkus ukoliko sud ponovno osudi Glavaša za ratne zločine“.
U tom slučaju će, ističe naš sagovornik, Milanović morati ponovo da mu uzme ordenje koje mu je vratio.
Povodom toga šta je podstaklo Milanovića na ovu odluku, Hedl kaže da ona nema nikakve veze sa jučerašnjim drugim krugom lokalnih izbora u Hrvatskoj.
„Glavaš i njegova stranka (Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje) su marginalni u ovom trenutku i dobili su minorni broj glasova na izborima i pri tome su se samo javili za Gradsko vijeće u Osijeku, gdje nisu prošli. Dakle to je jedna minorna stranka koja nema nikakvog više uticaja na politički život u Hrvatskoj.“
„Meni je“, naglašava Hedl, „zagonetniji postupak predsednika Milanovića koji je učinio korak koji je duboko preuranjen.“
Hedl kaže da slučaj Glavaš može iznova da uzdrma ionako rovite odnose u regionu.
„To sigurno, bile su već reakcije iz Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj. Dosta je bilo komentara na hrvatskim portalima. Glavaš sada likuje i hvali predsednika Republike, a njegovu prethodnicu Grabar Kitarović, koja nije učinila taj potez naziva kokoškom. To je sada jedna vrlo zanimljiva situacija i s obzirom da je drugi krug izbora u prvom planu ta stvar je nekako zašla pod tepih, ali će sigurno ubrzo isplivati na površinu i dalje će se razvijati u smislu da će biti novih reakcija.“
Glavaš je, upućuje Hedl, već poslao na neki način upozorenje Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) i konkretnije premijeru Andreju Plenkoviću u kojem traži da HDZ „smiri“ Milorada Pupovca.
U reagovanju Pupovca na odluku Milanovića stoji: „Da bar imam njihove ovlasti u ime žrtava dravskih, selotejpskih likvidacija u Osijeku 1991. i žrtava u garaži i dvorištu osječkog Kriznog štaba 1991. odlikovao bih predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića ordenom velereda Dravsko-selotejpskog i ordenom reda Solno-kiselinskog za nemerljiv doprinos poštovanju žrtava ratnog zločina. Kad bih bar imao ovlasti da predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića unapredim u Poglavaša Republike Hrvatske i tako potvrdim nezavisnost svakog hrvatskog suda i njegovog sudije u predmetima suđenja za ratne zločine“.
Obnovljeni postupak protiv Glavaša koji je započeo 15. juna 2018. ne pokreće se s mrtve tačke, ukazuju hrvatski mediji navodeći da od marta prošle godine nije zakazana nijedna rasprava.
„O tome povremeno pišu sve umorniji novinari i govore sve ređi aktivisti, jer je ionako uzalud“, piše hrvatski portal index.hr.
A uzalud je, piše portal, „zato što pravosuđem drmaju kadrovi iz devedesetih, kada je bilo poželjno okretati glave od pobijenih osiječkih Srba i njihovih porodica, dok državnu politiku vode članovi HDZ-a, stranke čiju je politiku Glavaš sprovodio u Osijeku“.
Slučajevi „Selotejp“ i „Garaža“
Branimir Glavaš bio je pravnosnažno osuđen za ratni zločin protiv srpskih civila u Osijeku 1991. na osam godina zatvora, ali je Ustavni sud tu presudu ukinuo i naložio ponovno suđenje. Slučajevi za koje je osuđen po komandnoj odgovornosti poznati su kao „Garaža“ i „Selotejp“.
Prema presudi, ubijeno je više srpskih civila, od kojih su neki bačeni u reku Dravu vezanih ruku i sa selotejp trakom preko usta, a neke od žrtava su bile prisiljene da piju kiselinu iz akumulatora u garaži Sekretarijata za narodnu odbranu u Osijeku, na čijem čelu je bio Glavaš. Ustavni sud je 12. januara 2015. godine ukinuo pravosnažnu presudu Glavašu i ostalim okrivljenima, a kasnije i Vrhovni sud 2016. Postupak je vraćen na početak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.