Foto: EPA-EFE/GPO/Avi Ohion „Negde od kraja januara, rekao bih, SAD se više ne slaže toliko sa politikom koju vodi Izrael u Gazi, i ta dobra volja polako je nestala, i to ne samo kod Amerike već i kod drugih zapadnih saveznika“, kaže za Danas Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, komentarišući izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da je politika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Gazi „pogrešna“.
„Mislim da je greška to što radi. Nisam saglasan sa njegovim pristupom“, rekao je Bajden u intervjuu za Univision, američku TV mrežu na španskom jeziku, prenesi VOA.
Rašeta dodaje da to što Izrael gubi na popularnosti među javnim mnjenjem u samoj Americi omogućava Bajdenu da bude oštriji prema izraelskoj politici i Netanjahuu.
Danasov sagovornik podseća da je Bajden „uhvaćen“ nakon obraćanja naciji u razgovoru sa nekoliko američkih senatora, te da je tom prilikom izjavio da će morati da obave jednan „ozbiljan razgovor sa Netanjahuom„.
„Svakako, Bajdenu koji je u izbornoj godini i u trci je za reizbor, odgovaralo bi mu da se ovaj rat što brže zavši“, kaže Rašeta.
Kako dodaje, i američka pozicija se popravlja, u smislu da je američki sekretar za odbranu Lojd Ostin izjavio da bi za dve do tri nedelje trebalo da luka u Gazi bude operativna.
„Što je pričao i sam predsednik, da bi moglo što više pomoći da stiže u Gazu. To otvara više prostora da se Bajden agresivinije postavlja prema Netanjahuu“, kaže Rašeta.
„Genocid teško dokazati“
Bajden je ponovio da je izraelski napad dronom prošle nedelje, u kojem je u Gazi poginulo sedmoro humanitarnih radnika iz dobrotvorne organizacije Svetska centralna kuhinja, „nečuven“.
Ostin je kazao da bi „smrtonosna, masovna glad u Gazi verovatno pojačala nasilje i dovela do dugoročnog sukoba“, dodavši da nema dokaza o tome da Izrael vrši genocid u palesintinskoj enklavi.
Prema mišljenju Rašete, postoji veliki problm u vezi sa genocidom i teško je analizirati situaciju objektivno a da ne zvuči hladnokrvno ili pristrasno.
„S jedne strane, istina je da Izrael možda čini ratne zločine, a da to nisu ratni zločini genocida jer veoma je to teško dokazati, zato što sa druge strane imate Hamas koji ne poštuje običaje rata. Nema jasne oznake da su oni borbene trupe, bore se u civilu, koriste civilne objekte za zaštitu, operišu iz civilnih objekata“, objašnjava Rašeta.
On dodaje da sve to u ratnom pravu dozvoljava da ta meta bude legitimna.
Ako postavite sisteme, ili operišete iz bolnice, navodi Rašeta, onda bolnica nije više civilni već je vojni objekat.
„Svakako smo videli i ovim napadom na humanitarce da ako jednom gađate – to može biti greška, ali ako tri puta gađate jedan isti konvoj tu se teško radi o grešci, već ili postoji određena nebriga za civile ili vam je konkretan cilj bio da napadnete taj konvoj“, ukazuje Rašeta.
Rašeta ističe da napad Hamasa koji se dogodio 7. oktobra prošle godine toliko je radikalizovao izraelsku javnost da IDF, odnsono izraelska vohjka, može da se izvuče sa tim da u mnogo manjem obimu može da poštuje međunarodno javno pravo, nego što je to bio slučaj sa nekim prethodnim slučajevima IDF i Hamasa.
Pritisak – realističan
S obzirom na delimičnu promenu u kursu američke politike prema Izraelu, nameće se pitanje – mogu li Sjedinjene Države vršiti pritisak na Netanjahua i u kom bi smeru taj pritisak mogao da ide.
Rašeta kaže da pritisak koji se trenutno vidi – realističan.
„Ne može doći do tog ishoda da pritiskate vladu i da pokušate da izvršite puč, ili da srušite Netanjahua – to bi samo dovelo do sukoba. I dalje je Izrael pod opsadom – rakete i iz Gaze i iz Libana padaju na teritoriju Izraela, stanovništvo se boji, žele povratak svojih taoca. Netanjahu bi samo mogao da iskoristi taj pritisak i da ga pretvori u politički kapital“, ukazuje Danasov sagovornik.
Ova američka administracija, kaže on, vodi razgovore sa drugim članovima ratnog kabineta i sa opozicijom i jedino što može naterati Netanjahua da ili siđe sa vlasti ili da odustane od ovog trećeg dela operacije i ulaska IDF u Rafu, jesu građanski protesti u samom Izraelu.
„Ukoliko nastave da se okupljaju u ovolikom broju to može uroditi plodom, ali pritisak drugih država ne može imati taj efekat“, naglašava Rašeta.
Treba naterati Izrael da dođe do kompromisnog rešenja
Određeno vreme traju pregovori u pokušaju da iznedre rešenje o prekudi vatre, ali bezuspešno.
S jedne strane, objašnjava Rašeta, Hamas je i u ranijim pregovorima u Sadujskoj Arabiji, kao i u Kataru, potvrdio da ne znaju gde su ostali taoci.
„To su osobe ženskog pola, uglavnom. I kada bi uspeli da vrate taoce , veoma je moguće da su one pretprele verovatno strašno nasilje, što bi srušilo mit da se Hamas bori za palestinsku slobodu“, primećuje Rašeta.
Sa druge strane, nastavlja, imate Izrael koji je uz niske gubitke uspeo da sruši Hamas u samoj Gazi.
„Sada je potrebno naterati tu stranu da, pre nego što u potpunosti eliminišu Hamas, barem njihovu operativnu sposobnost, obe strane dođu do kompromisnog rešenja, pogotovu što ne postoji zajednički jezik između Izraela i Hamasa“, zaključuje Rašeta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
