Dramatičan povratak malih boginja u Evropu

SZO, agencija UN za zdravstvo, navela je u danas objavljenom izveštaju da je broj slučajeva malih boginja od januara do juna udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. Male boginje spadaju među najzaraznije bolesti u svetu i šire se kašljanjem, kijanjem i fizičkim kontaktom.

Iako su mnoge evropske zemlje uvele oštriju politiku vakcinacije, tvrdoglavi džepovi otpora vakcinaciji su doveli do epidemija širom kontinenta. Nemačka vlada je prošlog meseca predložila da se imunizacija od malih boginja učini obaveznom za decu i zaposlene u vrtićima i školama. U Nemačkoj je ove godine zabeleženo više od 400 slučajeva malih boginja.

Najveći broj slučajeva je zabeležen u Ukrajini, više od 84.000, a slede Kazahstan i Gruzija. Ukrajinsko ministarstvo zdravlja je saopštilo da je od malih boginja umrlo osam osoba.

Ekspertski komitet SZO je saopštio da su Albanija, Češka, Grčka i Velika Britanija izgubile status zemalja u kojima su male boginje iskorenjene. Ta bolest se može sprečiti s dve doze vakcine ali kada se čovek zarazi ne postoji efikasno lečenje.

„Ako se u svakoj zajednici ne postigne i održi visoka pokrivenost imunizacijom i deca i odrasli će nepotrebno patiti a neki će i tragično umreti“, rekao je Ginter Faf, predsedavajući komiteta SZO za male boginje u Evropi.

U nekim razvijenim zemljama je procenat vakcinisanih naglo opao nakon što je krajem devedesetih objavljena netačna studija koja je povezala vakcinu protiv tri tipa boginja, poznatu kao MMR, s pojavom autizma. Zdravstveni zvaničnici se od tada bore da razveju strah u pogledu bezbednosti vakcina.

„Dezinformacije o vakcinama su zarazne i opasne kao i bolesti kojima pomažu da se šire“, rekao je ove nedelje generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.

Prema procenama SZO, u svetu je 2017. godine od malih boginja umrlo 110.000 ljudi, najvećim delom dece mlađe od pet godina.