Kako je izgledala prva zvanična poseta Vuka Draškovića Albaniji pre 20 godina?

Isljami i Drašković izjavili su u albanskoj prestonici da ne postoje nikakve prepreke za unapređivanje bilateralne saradnje i sveukupnih odnosa dve zemlje, a albanski zvaničnik je ocenio da se radi o dvodnevnoj poseti od istorijskog značaja za doprinos regionalnoj saradnji u ostvarivanju zajedničkog cilja – pristupanju Evropskoj uniji.

U Tirani su potpisani sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i saradnje u turizmu, postignuta je saglasnost za omogućavanje posebnog viznog režima za posebne kategorije građana poput studenata i kulturnih radnika, a Drašković je, pozvavši kolegu da poseti prestonicu SCG, izrazio nadu da će tom prilikom doći do sklapanja sporazuma o uzajamnoj zaštiti manjina.

Dotakavši se situacije na Kosovu, Isljami je izjavio da primećuje napredak kosovskih institucija u ispunjavanju standarda, dok je Drašković ukazao da je „lek za otvorenu ranu“ evropski status Kosova i Metohije u državnim okvirima SCG, koji između ostalog podrazumeva evropsku zaštitu nealbanskih manjinskih zajednica.

– U tom smislu Kosovo i Metohija nisu i ne mogu biti prepreka za odnose Albanije i SCG – naveo je on.

Kad je na red došlo pitanje o imenovanju Ramuša Haradinaja za kosovskog predsednika vlade, Drašković je ponovio da je Vlada Srbije osudila takvu odluku šefa UNMIK-a, dok je albanski kolega istakao da to vidi kao legitimnu odluku kosovskih institucija, koje su zajedno sa novoimenovanim premijerom spremne da pošutuju Haški tribunal.

Diplomatska poseta od krucijalnog značaja održala se tokom kosovskih izbora koje je bojkotovala većina Srba, i krajem godine u čijoj je prvoj polovini došlo do ozbiljnih nemira na Kosovu koji su rezultirali pogromom srpskog stanovništva.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Diplomatski odnosi danas: Vučićevo i Ramino prijateljstvo

Odnosi između Srbije i Albanije i danas su opterećeni pitanjem Kosova, ali je saradnja dve države – mada niti uzlazna niti silazna – aktivna. Bilateralni ugovori koje su Srbija i Albanija potpisale tiču se mnogih društvenih oblasti, kao što su turizam, kultura, saobraćaj.

I jedna i druga zapadnobalkanska zemlja učestvuju u regionalnim multilateralnim inicijativama koje za cilj imaju napredak u evrointegracionom procesu, kao što su Zapadnobalkanska šestorka i Berlinski proces.

Otvoreni Balkan (u početku Mali Šengen) je inicijativa u kojoj pored dve navedene države učestvuje i Severna Makedonija.

Do sada je potpisan niz sporazuma koji se tiču slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, a od 5. marta ove godine na snazi je slobodan pristup tržištu rada građanima „Malog Šengena”.

U okviru ove inicijative održava se i sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana”, gde nije retka scena videti dvojicu šefova država Aleksandra Vučića i Edija Ramu kako u prijateljskoj atmosferi ispijaju vino.

Radio Slobodna Evropa navodi da su lideri dveju država prešli dugačak put – od početnih varnica (provokativne izjave Rame u Beogradu i okršaji na Tviteru povodom lebdenja drona sa zastavom “Velike Albanije” na utakmici u Beogradu 2014.) do Otvorenog Balkana, gostoprimljivih večera i čvrstog prijateljstva.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.