Dronovi važna karika ukrajinske odbrane: Tinejdžer snimio rusku kolonu i sprečio napad na Kijev

Savremeno ratovanje u velikoj meri podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija, kompjutera i raznih elektronskih uređaja. Agresija Rusije na Ukrajinu pokazala je u praksi kako će izgledati ovaj i budući vojni sukobi. Pentagon i NATO ovo nazivaju hibridnim ratovanjem, a na terenu se vojne snage uglavnom oslanjaju na bespilotne letelice (UAV) i razne tipove raketnih i optičko-elektronskih sistema. Zbog velike potražnje za novim tipom aviona u svetu i relativno malog broja proizvođača, koji su gotovo po pravilu velike kompanije, ukrajinske snage od početka koriste bespilotne letelice koje nisu prvobitno bile dizajnirane za upotrebu na ratištima. .

U aprilu je Mihail Fedorov, zamenik premijera Ukrajine i ministar digitalizacije, objavio na društvenim mrežama zanimljivu fotografiju snimljenu na liniji fronta. Na fotografiji su dva pripadnika specijalnih jedinica ukrajinske vojske, a na stolu, ispod velike ikone Bogorodice, uredno je poređano desetak kutija u kojima se nalazi dron DJI Mavic Pro. Ova kompanija je svetski lider u proizvodnji raznih vrsta dronova – za snimanje i fotografisanje, kao i za upotrebu u industriji i poljoprivredi.

Šenžen kao kineska ‘Silikonska dolina’

DJI (skraćeno od Da-Jiang Innovations) je kineska tehnološka kompanija, sa sedištem u gradu Šenžen, koji se smatra „Silikonskom dolinom“ najmnogoljudnije zemlje na svetu. Tokom godina, kompanija je postala sinonim za reč „dron“, a pored ovih letelica, DJI proizvodi i razne vrste kamera, stabilizatore za profesionalne filmske kamere i sisteme za kontrolu leta. Takođe, DJI ima više od dve trećine svetske proizvodnje komercijalnih dronova, a njihova oprema se koristi u velikim filmskim studijima širom sveta i u malim dokumentarnim produkcijama.

Njihova tehnologija stabilizacije sa četiri ose je vodeća na tržištu i generalno se smatra da je nekoliko puta bolja od konkurencije. Najpoznatiji dronovi ove kompanije su oni iz serija „Fantom“ i „Mavic“, a u ponudi su i serije „Spreading Vings“ i „Inspire“ za profesionalnu i industrijsku primenu.

Najnovije tehnologije ovih letelica, poput kućišta od legure magnezijuma i aluminijuma, u kombinaciji sa karbonskim vlaknima, znače da se dron neće oštetiti ni pri padu sa veće visine. Serija „Inspire” ima i dodatni sistem stabilizacije kamere, nazvan „Zenmuse Ks”, koji omogućava snimanje video zapisa čak i pri velikoj brzini leta i složenim manevrima izbegavanja prepreka u urbanim sredinama.

Od evropskih prodavnica do ukrajinskog ratišta

DJI se početkom godine našao na listi kineskih kompanija pod američkim sankcijama. Ministarstvo finansija SAD uvelo je ove sankcije zbog tvrdnji međunarodnih grupa za ljudska prava da se dronovi i tehnologija kompanije koriste za praćenje Ujgurske manjine u Kini.

DJI je, pak, kompanija koja posluje na američkim berzama (javno kotirane akcije), a više od 70 odsto dronova u američkim prodavnicama dolazi od ove kompanije. Takođe, veliki broj federalnih službi SAD, poput Obalske straže, graničnih specijalnih snaga i rendžera u nacionalnim parkovima, u svojim aktivnostima se u velikoj meri oslanja na dronove DJI.

Deo dronova DJI koji su nedavno stigli u Ukrajinu plaćen je donacijama međunarodne fondacije Come Back Alive, koju finansiraju Ukrajinci koji žive i rade u Evropskoj uniji, SAD i Kanadi, kao i iz Australije i Novog Zelanda. Za prikupljenih 6,12 miliona evra kupljeno je skoro 2.300 „običnih” dronova. U stvari, ova kupovina je bila toliko velika da su mnoge evropske prodavnice neko vreme bile van zaliha.

‘Izviđanje’ u vazduhu je od ključnog značaja

Ministar Fedorov je postavio i fotografije najnovijeg modela „DJI Mavic 3“, koji ima značajno unapređene kamere i mogućnosti letenja. Iako su ove bespilotne letelice zamišljene i dizajnirane samo za video i fotografisanje iz vazduha visoke rezolucije, upravo su se te sposobnosti pokazale kao ključne za ukrajinske snage. Pošto ruske jedinice obično putuju u velikim kolonama (jedna od njih bila je duga čak 14 kilometara), od presudnog je značaja imati „izviđanje“ u vazduhu skoro sve vreme.

Iako ukrajinske snage bezbednosti dobijaju satelitske snimke od zapadnih saveznika, ovi snimci su često niske rezolucije i ne mogu tačno da odrede broj i vrstu neprijateljskih vozila. Zbog toga su mali dronovi (neki od njih nisu veći od pametnog telefona) izuzetno korisni, jer ih je veoma teško primetiti sa zemlje, a čak i kada su primećeni, obično su već poslali značajan broj fotografija ili video zapisa u UHD (4K rezolucija). Većina ovih dronova ima i „lajv fid”, odnosno video striming sa samog leta, kao i razne parametre iz neposrednog okruženja.

Zbog svoje izuzetno male veličine, većina protivvazdušnih sistema nije u stanju da ih „nacilja“ (PLR, pozitivan lock return), a pored toga, većina raketa protivvazdušnih sistema se ne bi ni aktivirala, opet zbog svoje male mase. U maju su ukrajinske vlasti podelile snimak sa jednog od ovih malih dronova, na kojima se vidi kako ruski vojnici pokušavaju da ga obore vatrom iz malokalibarskog oružja. Deset sekundi kasnije, ceo položaj ruske oklopne jedinice uništen je raketom Grom. Lokacija i položaj uništene jedinice došli su upravo iz malog „civilnog“ DJI drona.

Tinejdžer je snimio rusku kolonu u blizini Žitomira

Međutim, u takvim aktivnostima ne učestvuju samo ukrajinski vojnici. Od početka februara stotine civilnih „pilota dronova“, koji su poslednjih godina nabavili bespilotne letelice za različite namene, dobrovoljno su se pridružili jedinicama civilne odbrane kako bi svojim avionima pomogli u borbi protiv ruskih snaga. Jedan od njih je i tinejdžer Andrej Pokrasa, koji je u aprilu uspeo da svojim dronom snimi kolonu ruske vojske na putu za Kijev. Kada je roditeljima pokazao snimak sa svog drona, oni su ga prosledili Komandi Vazduhoplovstva Ukrajine. Konvoj se kretao iz pravca Žitomira i zaustavljen je u blizini grada Berezivke“, navelo je Vazduhoplovstvo. Ukrajinski stručnjaci smatraju da je snimak ovog tinejdžera dronom bio ključni faktor u zaustavljanju napada na Kijev.

Valerij Jakovenko je stručnjak za dronove i osnivač ukrajinske kompanije UA Drone. Jakovenko navodi da su „dronovi sa dobrim video karakteristikama od ključnog značaja u ratu sa Rusima, jer se koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka, kao i GPS podataka o položaju ruskih jedinica“. Pokazalo se da su ove GPS informacije sa satelita (globalni sistem pozicioniranja) vitalne za jedinice opremljene projektilima. Kada mali dron pošalje GPS lokaciju (dužina i nadmorska visina, nagib terena i nadmorska visina), ovi podaci se jednostavno unose u računar za ciljanje od strane raketne jedinice. U većini slučajeva, ruske snage ne uspevaju ni da oglasi uzbunu, pa je na ovaj način uništeno najmanje 235 oklopnih vozila, tenkova i kamiona, kao i dva raketna nosača „kub 2K12”.

Uz podatke sa kamera i GPS-a, Ukrajinci su uspeli da modifikuju i veće dronove za „samoubilačke” misije. Obično bi jedna od granata ili upaljača bila postavljena na dron. Sa cenom takve bespilotne letelice koja se kreće od 700 do 1.000 dolara, reč je o izuzetno jeftinom vođenom oružju, posebno kada se uporedi sa cenom „velikih” vojnih dronova od nekoliko miliona dolara, pa čak i sa cenom standardnih „vazduh-zrak”. zemlja“ projektila, čija se cena kreće od 20 do 80.000 dolara po komadu. Manji dronovi se takođe mogu modifikovati dodavanjem malih SRD/SL-A bežičnih releja, omogućavajući malom dronu da postane „mini bombarder“ i isporučuje granate na neprijateljske položaje.

Ruske snage koriste sistem „Aero Scope“

Američka stručnjakinja za bezbednost Fejn Grinvud često postavlja video snimke preuzete sa ukrajinskih naloga u aplikaciji Telegram na svom Tviter nalogu. Većinu ovih video snimaka prave civilni dronovi, koji su često jedini način za izviđanje. Jedna od njih prikazuje grad Lisičansk samo dan nakon što su ga zauzele ruske snage. Drugi video, sa desetinama hiljada pregleda na Telegramu, prikazuje uništenu kolonu ruskih tenkova T-72. A ovaj video je napravljen dronom DJI, najnovijim modelom „Mavic 3 Pro”. Njegov operater je ukrajinski vojnik iz mehanizovane jedinice, pod pseudonimom „Maks Koler“, koji kaže da je uspeo da modifikuje ovaj dron i njegovu kontrolnu jedinicu, pa je sada u mogućnosti da njime upravlja iz bezbednosti svog oklopnog vozila, bez gubitak kvaliteta signala.

Još jedan veoma popularan nalog, „Killpukin“, demonstrira mogućnosti jeftinog drona „Autel Evo II“, modifikovanog malim bežičnim mehanizmom, koji mu sada daje mogućnost da baca „VOG-17“ granate na neprijatelja. Sličan je i dron „Skidio Ks2”, proizveden u SAD, a ukrajinska dijaspora u SAD je kupila oko 50 ovih dronova na onlajn prodavnici „Amazon”. Pošiljka je kratko držana na aerodromu u Antverpenu, ali je ipak stigla u Kijev.

Kako bi se delimično zaštitile od napada civilnih dronova, ruske snage su krajem aprila počele da koriste sistem „Aero Scope”. Sam sistem je prvobitno razvila kompanija DJI, u partnerstvu sa kineskim državnim službama, koje su želele da imaju pouzdan sistem za otkrivanje dronova u blizini institucija ili vojnih objekata. Sistem je pronašao najveći broj korisnika među svetskim avio-kompanijama i aerodromima, koji često imaju kašnjenja u letovima aviona zbog dronova u blizini pista. Postoji i mobilna verzija sistema „Aero Scope” koja se može instalirati za manje od sat vremena na koncertu, političkom mitingu ili sportskom događaju. Sistem funkcioniše tako što svaki DJI dron u letu emituje šifrovani signal na posebnoj frekvenciji, koji služi kao njegova identifikacija. Specijalni prijemnici i pojačivači signala u sistemu „AeroScope” mogu da presretnu i dešifruju ovaj signal i otkriju lokaciju pilota. Stručnjaci smatraju da je deset jedinica ovog sistema prošle godine kupila ruska nacionalna aviokompanija i da je sistem sada našao primenu na ratištu u Ukrajini.

Mali dron bombardovao ruski „Vagner“

Pošto mnogi od ukrajinskih dronova DJI imaju ne samo tehničke, već i softverske modifikacije, „Aero Scope” nije u stanju da otkrije veliki deo njih. O tome svedoče objave na ruskoj mreži VK (VKontakte) o pogibiji 11 ruskih specijalaca od bombe koju je nosio dron.

Korisnik pod imenom „PMC Vagner Z”, pripadnik ruske plaćeničke grupe „Vagner”, navodi da je „blizu državne granice mali dron bacio bombu” i da su „njegova braća iz Vagnera poginula” i da su „dva člana ranjeni su obaveštajne službe FSB.“ U svom postu on pita „zašto druga ruska formacija nije koristila sistem ‘Aero Scope’ da locira dron koji ih je napao?