Drugačije nije moglo biti

Obraćajući se svojim pristalicama u Moskvi, Putin je kazao da su „birači priznali njegova postignuća u proteklih nekoliko godina. „Hvala vam za podršku. Svako ko je glasao je deo našeg velikog nacionalnog tima.“ Na pitanje novinara da li razmatra da se i ubuduće kandiduje za predsednika, on je odgovorio: „Ono što ste me pitali je glupo…. šta, da li ću sedeti ovde za 100 godina?“

Ovakav rezultat je potpuno očekivan. Drugačije nije ni moglo, zato što je situacija u Rusiji takva da vlast apsolutno kontroliše medije, te nema alternativnog mišljenja, ukazuje za Danas Genadij Sisojev, dopisnik Komersanta za Balkan. Kako ističe naš sagovornik, preostalih sedam predsedničkih kandidata u predizbornoj kampanji su predstavljani kao cirkuzanti. U debatama, u kojima Putin nije ni učestvovao, opozicioni kandidati su služili za pravljenje skandala. Jer, tema ovih izbora nije bila ko će biti novi predsednik, već izlaznost, da se podstakne što veći broj ljudi da glasa, navodi Sisojev za naš list. I ako se osvrnemo na rezultate iz 2012. koji se tiču izlaznosti, može se zaključiti da je ovoga puta izlaznost bila za tri procenta veća, 67 odsto u odnosu na 64 odsto pre šest godina.

Posmatrači iz Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi kažu u svom izveštaju da su „ograničenja fundamentalnih sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja, kao i registracija kandidata, ograničili prostor za politički angažman i rezultirali su nedostatkom istinske konkurencije“. Ipak, u izveštaju se dalje navodi da je izborna komisija uspešno rukovodila izborima.

Nakon reizbora, Putin je najavio nešto što je i ranije ukazivao a to je da nakon inauguracije, koja je planirana za maj, ima u vidu reorganizaciju vlade, uključujući i mesto prvog čoveka vlade koje od 2012. obavlja Dmitrij Medvedev, kada se rotirao sa Putinom za funkciju.

Još nije poznato kome bi Putin mogao da poveri funkciju šefa ruske vlade, ali su u opticaju nekoliko imena. „S jedne strane, postoji mogućnost da se Putin opredeli za uslovno rečeno liberalniju ličnost poput Alekseja Kudrina, aktuelnog savetnika Putina i bivšeg ministra finansija. S druge strane, za naslednika Medvedeva Putin bi mogao da postavi uslovno rečeno čoveka čvršće linije iz domena vojne industrije poput Dmitrija Rogozina, aktuelnog zamenika premijera zaduženog za odbrambenu industriju i bivšeg stalnog predstavnika Ruske Federacije pri NATO“, zaključuje Sisojev.

Čestitke za reizbor Putina stižu uglavnom sa adresa istočnih lidera,  što i ne čudi jer, kako ukazuje naš sagovornik, razlog za to je novo zaoštravanje odnosa na relaciji Moskva – London, nakon trovanja bivšeg dvostrukog ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegove kćerke Julije. Bilo je kriznih odnosa i ranije, naglašava Sisojev za Danas, ali ovoga puta ključne zemlje Zapada, članice Saveta bezbednosti UN Nemačka, Francuska i SAD čvrsto su stale na stranu Britanije u sporu sa Rusijom.

Kineski predsednik Si Đinping kazao je da je „partnerstvo njegove zemlje sa Rusijom na najboljem nivou u istoriji“. „Trenutno kinesko-rusko strateško partnerstvo je na najboljem nivou u istoriji, što je primer izgradnje novog tipa međunarodnih odnosa.“ Lideri Kazahstana, Belorusije, Venecuele, Bolivije i Kube bili su među onima koji su uputili najbolje želje Putinu i poželeli sreću u novom mandatu. [tefan Zajbert, portparol Angele Merkel, kazao je da će ona uputiti „uskoro“ telegram čestitku Putinu. „Imamo različite stavove sa Rusijom i jasno je kritikujemo vezano za neka pitanja poput Ukrajine, Sirije“, kazao je Zajbert.