Drugi mandat iz pakla za Ursulu Fon der Lajen

Ona se prošle nedelje vratila letnjeg raspusta kako bi se pripremila za drugi mandat na čelu Evropske komisije. Nadamo se, piše Politco, da se dobro odmorila jer narednih pet godina obećavaju da će biti izazovnije od njenog prvog mandata.

Jer, dok je njenih prvih pet godina imala pandemiju i rat u Ukrajini, njen drugi mandat će imati isti rat plus novog predsednika SAD – a neizvesnost možete povećati do maksimuma ako to bude Donald Tramp – i osnaženu krajnju desnicu širom Evrope.

„Narednih pet godina biće političko minsko polje“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU, koji je dobio anonimnost da slobodno govori o predsednici Evropske komisije.

„Ona će morati da donese ključne odluke o budućnosti Evropske unije i njenog budžeta, dok će se baviti ratom u Ukrajini i izborima u SAD“.

Bez obzira u kom pravcu pogledate, Fon der Lajen ima problema, naveo je.

Evropski parlament je fragmentisaniji nego ikad. Za stolom u Evropskom savetu – 27 lidera bloka – sedi nekoliko desničarskih i/ili otvoreno neprijateljski raspoloženih prema Fon der Lajen, a taj broj bi mogao da raste (izbori Austrija ove godine, mogu dolazak Marin Le Pen u Francuskoj 2027).

Rat u Ukrajini ne pokazuje znake jenjavanja kao ni sukob na Bliskom istoku, dok Sjedinjene Države oklevaju da nastave da obezbeđuju finansiranje Kijevu. Tramp bi mogao da pobedi na američkim izborima u novembru.

U međuvremenu, Brisel se sprema za gorku bitku oko svojih finansija dok se bori da finansira i svoje sve veće izdatke za odbranu i zelenu tranziciju.

Tokom narednih pet godina, Fon der Lajen će takođe morati da pripremi blok za buduće proširenje. Kao deo tog procesa, 449 miliona ljudi koji su trenutno u Evropskoj uniji moraće da ostanu ubeđeni
da budućnost EU ne leži samo u Parizu ili Varšavi, već i u Kijevu, Kišinjevu i Podgorici.

Tokom pandemije i krize u Ukrajini, fon der Lajen je „pokazala da ima petlju“ da usmerava blok kroz teška vremena, naglasio je drugi diplomata EU.

Ipak, „očekuje nas težak put“, rekao je visoki diplomata EU o sledećem mandatu Fon der Lajen.

Virginijus Sinkevičijus, evropski poslanik koji je bio komesar tokom prvog mandata Fon der Lajen rekao je da bi „drugi mandat mogao biti mnogo izazovniji od prvog jer su pandemija i rat u Ukrajini dali Von der Leyen manevarski prostor koji nadolazeći izazovi možda neće omogućiti“.

„Međunarodno okruženje za EU ​​postaje sve teže, pa će stoga zahtev za jedinstvom i delovanjem biti barem u sličnim razmerama od onoga što smo videli u poslednjih pet godina“, rekao je Nikolaj fon Ondarza, politikolog u nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

„Način na koji je Fon der Lejen vodila politiku nervirao je čelnike i njihove predstavnike u Briselu koji su se često osjećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka.

Mađarski premijer Viktor Orban ne odustaje od potkopavanja bloka iznutra i nada se da će dobiti više saveznika u bloku i izvan njega.

U Evropskom savetu, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, inače dvostruki motor koji pokreće blok napred, politički su oslabljeni nakon poraza na izborima za Evropski parlament.

Obojica takođe pokušavaju da drže krajnju desnicu na odstojanju u svojim državama.

Drugi ključni, stabilni lideri, poput holandskog premijera Marka Rutea i belgijskog premijera Aleksandra De Krua, više neće biti za stolom Evropskog saveta, dok je poljski premijer Donald Tusk previše zaokupljen domaćom situacijom da bi povukao svoju težinu na evropskoj sceni.

Ovo pruža priliku da Fon der Lajen „bude lider“, rekao je jedan diplomata EU, dodajući da ona ima političke instinkte da sasluša druge, a zatim da iznosi ideje u pravom političkom trenutku.

Promenjena dinamika pruža i priliku i izazov za Fon der Lajen: Da li zakoračiti u vakuum moći ili da posrne zbog novih izazova koji je čekaju?

Fon der Lajenin stil upravljanja i distanciranog rukovođenja iznervirao je lidere i njihove predstavnike u Briselu, koji su se često osećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka.

Sa populističkim i nacionalističkim snagama koje besne protiv evropskog političkog mejnstrima, evropski šefovi država i vlada rizikuju da postanu nervozniji i manje predvidljivi u procesu donošenja odluka.

Zajedljiv odnos koji je Fon der Lajen imala sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom može da se poboljša samo sa njegovim naslednikom, bivšim portugalskim premijerom Antoniom Kostom, sa kojim Fon der Lajen ima odličan radni odnos.

U Evropskom parlamentu stvari izgledaju još složenije. Centrističke snage – Evropska narodna partija fon der Lajen, socijalisti, liberali Renev-a i Zeleni – uspele su da se okupe da podrže Fon der Lajen za još jedan mandat predsednika Komisije.

Ali fragmentacija i pomeranje udesno od parlamenta znače da će fon der Lajen i njen tim morati naporno da rade kako bi ubedili evropske zakonodavce da prođu novi zakon.

Izazovi na čekanju

U narednih pet godina, Fon der Lajen će morati da pripremi EU za budućnost.

Glavni gradovi bloka su duboko podeljeni oko toga šta bi trebalo da bude njihov glavni prioritet: jačanje njihove industrije oružja pred sve ratobornijom Rusijom, povećanje zelenih investicija da bi se postigla klimatski ciljevi, ili omogućavanje industriji da ostane konkurentna usred pritiska Vašingtona i Pekinga.

Otprilike dve trećine budžeta EU se troši na subvencionisanje poljoprivredne industrije i infrastrukturnih projekata u najsiromašnijim regionima Evrope.

Promena toga bi bila „kao otvaranje Pandorine kutije“, rekao je jedan visoki diplomata EU.

Pregovori o sedmogodišnjem budžetu EU od triliona evra su uvek žestoke bitke, jer svaku cifru mora da usaglasi svih 27 vlada.

Prošli put, razgovori su kulminirali petodnevnim maratonskim samitom lidera. Ovoga puta, lideri EU će morati da se dogovore o sledećem sedmogodišnjem budžetu za period između 2028. i 2034.

To će zahtevati ključne odluke o pronalaženju novca za pomoć EU u ratnim naporima Ukrajine i zelenoj tranziciji, a takođe će pripremiti finansije bloka za predstojeće proširenje. Stoga će razgovori biti još naporniji nego ranije.

Ovo će biti ključni trenutak, rekao je drugi zvaničnik EU.

„U svom prvom mandatu bila je krizni menadžer. Sada ona mora da osigura da EU ostane relevantna tako što će popraviti budžet i pripremiti blok za proširenje. Ove unutrašnje reforme imaju tendenciju da slome evropske političare“.

Bitka oko finansija bloka povezana je sa još jednim ključnim izazovom za drugi mandat Fon der Lajen: priprema bloka da se proširi sa 27 na potencijalno 36 zemalja.

Ukrajina je najistaknutija od zemalja koje se nadaju pridruživanju, a Fon der Lajen i Mišel pokušavaju da se utrkuju ko je najbolji prijatelj ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Briselu.

„Komisija nikada nije vodila pristupne pregovore u tako teškom geopolitičkom okruženju“, rekao je Fon Ondarza, politikolog.

Nada visi pred milionima ljudi u Ukrajini, Moldaviji i na Zapadnom Balkanu i mora da se transformiše u ozbiljne pregovore o novcu, reformama i vremenskim rokovima — a to će potrajati.

Razmišljajući o predstojećim odlukama o proširenju, drugi diplomata EU je rekao: „Ovde stvari postaju neuredne i potencijalno gadne“.