Drugi „stakleni plafon“ za žene

Ali ostaje još jedna barijera, „drugi stakleni plafon“ (zvanično nepriznata prepreka za napredovanje u karijeri, koja naročito pogađa žene i pripadnike manjina, prim. prev.) za napredak žena. Kao rezultat toga, žene u svim sektorima i zemljama sve više prerano napuštaju redove radne snage, i to ne po sopstvenom izboru.

Problem je posebno izražen u Kini, gde je za žene zakonom propisana starosna granica za odlazak u penziju 50 ili 55 godina (u zavisnosti od zanimanja), a za muškarce 60. Godinama je ovaj rodno zasnovan sistem penzionisanja, prvobitno namenjen da „zaštiti” radnice od dugogodišnjeg teškog rada, ostajao nepromenjen uprkos rastućem životnom veku i poboljšanju rezultata u obrazovanju i zapošljavanju žena.

Kineska vlada je nedavno objavila da će počevši od 2025. godine, postepeno podizati starosnu granicu za obavezno penzionisanje na 63 godine za muškarce i 55 ili 58 godina za žene.

Takva promena je odavno zakasnila, s obzirom na brzo starenje stanovništva zemlje i preteću penzionu krizu. Nažalost, rodna razlika u starosnoj dobi za penzionisanje i dalje postoji.

Rani izlazak žena iz redova radne snage ima dalekosežne društvene i ekonomske implikacije. Za početak, postoji gubitak ljudskog kapitala, posebno među visokoobrazovanim. Pošto žene u Kini u proseku odlaze u penziju ranije od muškaraca uprkos postizanju sličnih nivoa tercijarnog obrazovanja, privreda nedovoljno koristi njihove veštine.

Štaviše, drugi “stakleni plafon” pogoršava prvi – žene imaju manje mogućnosti za unapređenje na rukovodeće pozicije, što rezultira time da ima manje uzora i mentora za mlađe radnike.

Na primer, ako kineska kompanija odluči koga će od svojih zaposlenih unaprediti i dati mu rukovodeću ulogu, malo je podsticaja da se izabere žena u četrdesetim godinama u odnosu na muškarca istih godina jer će ona otići ranije u penziju.

Nedostatak žena seniora u biznisu i vladi takođe znači da procesima donošenja odluka i na organizacionom i na nacionalnom nivou dominiraju muškarci na štetu društva.

Kina se, kao i mnoge zemlje, takođe suočava sa demografskom krizom, koja je podstakla napore za povećanje nataliteta. Ali majčinstvo često dovodi do toga da žene, koje se već suočavaju sa kraćim stažom tokom karijere, provode više vremena van redova radne snage i zarađuju manje tokom svog života. Ovo obeshrabruje žene da rađaju decu, što dovodi do ciklusa samoporaza.

Na kraju, kraći radni staž može smanjiti penzione beneficije za žene, sprečavajući ih da produže svoj radni vek da bi nadoknadile prekide u karijeri zbog porođaja i obaveza oko nege deteta. S obzirom na to da žene u proseku žive duže od muškaraca, to može ugroziti njihovu dugoročnu finansijsku sigurnost.

Kompanije mogu i treba da preduzmu konkretne korake da zadrže radnice. To bi moglo da znači uspostavljanje mentorskih programa koji nude uzore i mogućnosti umrežavanja za žene i suprotstavljaju se kulturi „kluba starih dečaka“ koja produžava u nedogled rodnu promociju i razlike u platama.

Politike roditeljskog odsustva za muškarce i žene mogu pomoći u rešavanju neravnoteže u domenu obaveza oko nege deteta. Podjednako važno je rešavanje starosne diskriminacije pri zapošljavanju, kao i pružanje podrške ženama koje su u menopauzi i imaju druge zdravstvene probleme zbog kojih često prestaju da rade.

Javni sektor mora da sprovodi slične mere. Na primer, i Nacionalna fondacija za prirodne nauke Kine i njena Nacionalna kancelarija za filozofiju i društvene nauke povećale su starosnu granicu za žene koje se prijavljuju za programe grantova za mlade sa 35 na 40 godina. Ovo će pružiti više ravnopravnih mogućnosti ženama istraživačima i akademicima sa decom.

Ali u Kini, najvažnija promena koju bi vlada mogla da napravi bila bi ukidanje svoje politike obaveznog penzionisanja zasnovane na polu. Neprisiljavanje žena da napuste redove radne snage pre muškaraca predstavljalo bi korak ka ravnopravnosti i moglo bi čak povećati potražnju za brigom o deci i starijima.

Dok je pružanje pomoći ženama da dođu do rukovodećih uloga i dalje ključno za unapređenje rodne ravnopravnosti, politički i poslovni lideri moraju da se fokusiraju i na stvaranje uslova koji omogućavaju radnicama da ostanu produktivne u svojim oblastima koliko god žele.
Mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu i Japan, udaljile su se od obaveznih starosnih granica za penzionisanje, a one koje ih i dalje koriste imaju tendenciju da nemaju različite granice za muškarce i žene (Rusija je jedan od retkih izuzetaka).

Fleksibilni penzioni sistem napravio bi ogromnu pukotinu u drugom “staklenom plafonu” u Kini tako što bi omogućio ženama da ostvare svoj puni profesionalni potencijal.

Autorka je profesorka na Ekonomskom fakultetu na Univerzitetu „Renmin“ u Kini.

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org