Mediji se pitaju kako to da virus, koji ponovo pustoši komšiluk, trenutno kao da zaobilazi zemlju koju je prvi talas epidemije u martu i aprilu doslovno devastirao?
U većim delovima Evrope i ostatka sveta epidemija korona virusa ponovo se širi zabrinjavajućom brzinom. Italija, međutim, (zasad) kao da odolijeva. Zašto?, pita se magazin Wired.
Jasnog i preciznog odgovora – nema! Kao što je slučaj i sa brojnim drugim aspektima pandemije, nauka može ponuditi samo pretpostavke, piše italijansko izdanje magazina koji se fokusira na uticaj novih tehnologija na kulturu, ekonomiju i politiku.
U istraživanju se uspoređuju globalni i lokalni podaci o novim pozitivnim slučajevima te se navodi da je trenutno najteža situacija u SAD-u i Brazilu, a da u Evropi zabrinjava rast broja zaraženih u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i zemljama Balkana.
S druge strane, u Italiji su blaga povećanja zabeležena tek u poslednjih par dana. Od početka avgusta broj novih slučajeva dnevno oscilira između 100 i 550, koliko je registrovano u petak.
Kako to da virus, koji ponovo pustoši susedstvo, trenutno kao da zaobilazi zemlju koju je prvi talas epidemije u martu i aprilu doslovno devastirao?
„Jedno od mogućih objašnjenja za sadašnju situaciju je da su u trenutku kada su mere u pojedinim zemljama počele biti ublažavane i ukidane, epidemije nisu bile u istom stadijumu. Pojednostavljeno, u trenutku ukidanja lockdowna, u drugim zemljama je bilo više prenosnika virusa“, smatra epidemiolog Pier Luigi Lopalco.
Brzo gašenje novih žarišta
Ovaj priznati stručnjak upozorava Italijane da svejedno moraju biti oprezni:
„Rast epidemiološke krivulje zavisi od niza faktora, a jedan od najvažnijih je kako i koliko brzo se mogu ugasiti nova žarišta na lokalnom nivou“, kaže Lopalco.
Biohemičar Enrico Bucci, koji radi kao istraživač na Univerzitetu Temple u Filadelfiji, dodaje da je pozitivna okolnost to što se mere kontrole i izolacije novih žarišta provode na efikasan način. Po njemu, ulogu igra i godišnje doba, ali ne zbog odnosa visokih temperatura zraka i virusa, već…
„Leti više vremena provodimo na otvorenom, gde je širenje virusa otežano. Takođe, postoji i faktor sreće“, priznaje Bucci.
A kad je o novim žarištima reč, Corriere della Sera javlja da su jedno u gradu Padova na severu zemlje izazvale dve osamnaestogodišnjakinje koje su se sa maturskog letovanja na otoku Pagu u Hrvatskoj vratile pozitivne na korona virus. Jedna devojka ima blage simptome, druga je asimptomatična.
Sedmodnevno putovanje za đevojke i mladiće koji su završili srednju školu organizirala je jedna turistička agencija iz Breše. Zasad nema izveštaja da je neko od ostalih 24 putnika zaražen, ali su svi stavljeni u izolaciju.
Corriere navodi da je je još sedmoro Italijana, nevezanih za navedenu grupu maturanata, u prethodnim danima zaraženo u Hrvatskoj.
Najstariji diplomac na planeti
Pregled pisanja italijanskih medija nastavljamo inspirišućom pričom sa Sicilije.
Giuseppe Paternò je još kao dečak postavio sebi za životni cilj završiti fakultet. Bilo je to tridesetih godina prošlog veka. Siromaštvo, Drugi svjetski rat, poslovi, porodica… mnogo toga se isprečilo. Sve donedavno, piše Repubblica.
Simpatični 96-godišnjak prošle sedmice postao je najstariji diplomac u Italiji, neki mediji tvrde i na planeti, kada je završio studije filozofije i historije na Univerzitetu u Palermu.
„Napokon sam ispunio svoj životni san. Oduvek sam želio studirati, ali moja mnogobrojna i siromašna porodica to nije mogla podneti“, kazao je penzionisani željeznički radnik i ratni veteran, koji ne misli stati sa školovanjem.
„Želim gledati napred. Ko zna, možda završim i master. Moja majka Giovanna je živela 100 godina, ako brojke i genetika budu na mojoj strani, imam još četiri godine za taj poduhvat“.
Paternò je prvi posao imao kao sedmogodišnjak u pivnici u centru Palerma. Najstariji od sedmoro dece, od ranog detinjstva je morao podržavati porodicu. Sa 14 je radio u fabrici. Preživio je Drugi svetski rat kao radiotelegrafist, potom se zaposlio u željeznicama gđe je proveo skoro pola veka. Tek u 31. godini je vanredno završio srednju školu za geometra.
Pre tri godine je odlučio da upiše fakultet.
„Njegov akademski put je neverovatan. Na ispitima je dobio sve maksimalne ocene. On je inspiracija svima, i profesorima i studentima“, izjavio je medijima rektor Fabrizio Micari.
Poslednji ispiti stavili su Paterna na istinsku probu. Tokom karantina morao je da se adaptira na nova pravila, studiranje na daljinu, video konferencije i upotrebu tehnologije.
„Sjajno se snašao, držao je korak sa svima. Mladi su ga odlično prihvatili. Od njega su mogli naučiti jednu veliku poruku: Nikad nije kasno da se ispune snovi“, rekla je profesorica Rossella Cancila.
Pozirajući za selfie, oštetio umetničko delo
Italijanska policija identifikovala je turistu iz Austrije koji je oštetio 200 godina star umetnički kip pokušavajući napraviti savršenu fotografiju u muzeju na severu zemlje u blizini Treviza, javlja Ansa.
Neimenovani 50-godišnjak pozirao je pored gipsane statue Pauline Borghese, dela čuvenog kipara i slikara Antonia Canove (1757.-1822.), pri čemu je nenamerno odlomio tri prsta desne noge.
Identifikovan je na osnovu snimka nadzorne kamere. Na snimku, koji je policija objavila, vidi se kako se uznemirio kada je shvatio šta je uradio. Slučaj, međutim, nije prijavio.
Kada je policija pozvala počinitelja na telefon, njegova supruga je briznula u plač i priznala delo, obećavši da će platiti restauraciju statue.
Tekst je preuzet sa Al Jazeera Balkans
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.