Nakon što je Mask intervjuisao Trampa: Mogu li se društvenim mrežama dobiti izbori?

Ovaj intervju je istovremeno se ocenjuje kao ponovni povratak Trampa na mrežu X.

Tramp je ranije važio za jednog od istaknutih korisnika nekadašnjeg Tvitera a današnjeg X.

Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je koristio tu platformu za obaveštavanje o radu svoje vlade.

Međutim, u januaru 2021. godine, nakon nemira u Kapitol hilu u Vašingtonu Trampu je blokiran nalog na Tviteru.

Kompanija je tada saopštila da se Trampu trajno suspenduje nalog zbog pretnje daljim nasiljem i u skladu sa odlukama drugih platformi poput Fejsbuka.

Nedugo nakon što je Ilon Mask preuzeo Tvitter krajem 2022. godine, Trampov nalog je reaktiviran.

Međutim, Tramp je već počeo da koristi svoju platformu Truth Social i postavio je samo jedan post otkako je njegov nalog ponovo aktiviran.

Nevena Martinović iz Share Fondacije za Danas kaže da je uticaj društvenih mreža na formiranje mišljenja o aktuelnim političkim dešavanjima enormno.

„Mi smo to videli kada je Tramp bio biran pre osam godina i kada je izabran. Tada smo videli uticaj društvenih mreža i na koji način može da se manipuliše potpunim javnim mnjenjem i da se promeni političko opredeljenje čitavoj jednoj kategoriji ljudi i da se na osnovu toga dobiju izbori“, kaže Martinović.

Da je veći uticaj društvenih mreža nego tradicionalnih medija, mišljenja je naša sagovornica, a razlog za to su, kako kaže, generacijske podeljenosti.

„Pa određene generacije više koriste Instagram, TikTok ili X i informišu se isključivo putem toga. Mislim da mlađe generacije uopšte ne čitaju tradicionalne medije niti da se putem toga informišu, dok neke starije generacije možda i koriste tradicionalne medije ali se isto tako dosta oslanjaju na društvene mreže poput Fejsbuka i slično“, ističe Martinović.

Kako kaže, informacije se razmenjuju, ne samo putem društvenih mreža javno, već i putem različitih aplikacija, prosleđivanjem poruka i slično.

„Imamo potpuno novi medijski eko sistem za razliku od ranije, kada smo imali jako jasan put informisanja, a to su bili ili štampani mediji i mediji u onlajn svetu i televizija i radio. To su bili mediji koji su nam davali informacije i kojima smo mogli da verujemo. U tom procesu polagali smo veru jednom, drugom ili trećem mediju po izboru, za koje smo smatrali da je relevantan“, dodaje ona.

Kako ističe, sada novinar može da bude svako.

„Može svako da pusti informaciju od javnog značaja i može se smatrati novinarom. U moru tih informacija mi imamo mnogo veći problem sa lažnim vestima, odnosno dezinformacijama. To nije nova stvar. Ranije smo to zvali laži ili propaganda, a sada smo dobili novu formu gde se dele vesti i gde se ceo taj eko sistem odigrava“, zaključuje Martinović.