Vladajuća Socijaldemokratska partija (SPD) Nemačke „nije uspela“ da uvidi agresivne namere Rusije, cenkala se sa poverenjem i ignorisala upozorenja iz Istočne Evrope. To je odvelo Nemačku u opasnu eneregetsku zavisnost, priznao je potpredsednik ove partije Lars Klingbeil.
U upečatljivom govoru u Berlinu, piše Politico, Klingbeil, jedan od dvojice potpredsednika SPD-a partije kancelara Olafa Šolca, je rekao da je dugogodišnji stav te stranke bio da se „bezbednost i stabilnost u Evropi mogu postići samo sa Rusijom“ što je potpuno, kazao je, pogrešno.
Govoreći iz sedišta partije u Berlinu, Klinbeil je istakao da je njegova strranka dugo bila vođena konsenzusom da su „bliski odnosi sa Rusijom dobri za nas… Međutim, nismo uspeli da prepoznamo da su se okvirni uslovi za ovaj odnos odavno promenili“.
Putinov režim je postajao sve represivniji i agresivniji čak i revizionistički, smatra nemački političar.
„U potrazi za zajedničkim jezikom prevideli smo šta nas razdvaja. To je bila greška. Držali smo slike Rusije koju je oblikovala prošlost ali je odavno prestala da prikazuje sadašnjost“.
Klingbeilove primedbe su, kako se tumači, vrlo značajne budući da su socijaldemokrate upravljale bogastvom Nemačke kao vladajuća stranka tokom većeg dela proteklih 25 godina – prvo pod kancelarom Gerhardom Šrederom, zatim 12 uzastopnih godina kao mlađi partner liderki desnog centra Angeli Merkel i konačno pod mandatom Šolca od kraja prošle godine.
Sve dok se suštinski nešto ne promeni u Rusiji ta država ne može biti naš partner. Sankcije će ostati na snazi sve dok poslednji ruski vojnik ne napusti Ukrajinu
Ovakav vid samokritike, piše Politico, jeste i distanciranje od Šolca koji je prošle nedelje tvrdio da je „uvek“ znao za namere ruskog predsednika da energiju koristi kao oružje i Merkel, koja je tvrdila da ništa loše nije učinila u svojoj politici prema Rusiji.
Ono što je najvažnije Klingbeil je priznao da njegova stranka nije dovoljno slušala istočnoevropske partnere poput Poljske i država Baltika koji su dugo upozoravali na Putiniove pretnje i koji su snažno istupali protiv gasovoda Severni tok 2.
Uprkos tome taj projekat je nastavljvljen po nalogu Merkelove i Šolca i drugih pre nego što će biti odložen nekoliko dana uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Ovo je dovelo do ogromnog gubitka samopouzdanja. Naročito poslednjih godina kada je ruska politika postala agresivnija, naveo je. „Trebalo je više da slušamo naše partnere“.
U istom duhu potpredsednik SPD-a je krtikovao odluke prošlih nemačkih vlada, koje su bile pod značajnim uticajem njegove stranke, a koje su učinile da Nemačka i posledično veći delovi EU u velikoj meri budu zavisni od ruskih snadbevanja energijom.
„Da, od ovoga smo imali ekonomske koristi dugi niz godina. Ali skupo smo platili ovaj uspeh. Učinili smo sebe ranjivim“, kazao je.
Ovakva politika bila je jednostrana, dodao je. „Pogrešno smo procenili bezbednosnu dimenziju našeg snadbevanja energijom“.
Klingbeil je, takođe, priznao da partijski koncept “Wandel durch Handel” (promene preko trgovine) – stvaranje sve bližih odnosa trgovinskih i energetskih veza kao način da se autokratije poput Rusije i Kine transformišu u demokratije i pouzdane partnere ne funkcioniše ukoliko nije praćen političkom agendom koja ispituje i kritički odražava takve ideje.
„Sve dok se suštinski nešto ne promeni u Rusiji ta država ne može biti naš partner. Sankcije će ostati na snazi sve dok poslednji ruski vojnik ne napusti Ukrajinu“, naveo je potpredsednik vladajuće partije Nemačke.
SPD ima dugu istoriju zauzimanje meke politike prema Rusiji, posebno kroz Ostpolitik bivšeg kancelara Vilija Branta koji je tražio diplomatski angažman sa Sovjetskim Savezom i komunističkim istočnoevropskim zemaljama kasnih 1960.tih i početkom 1970.tih.
Klingbeil je završio svoj govor rekavši da ne želi odmah da iznese smernice za novu politiku prema Rusiji navodeći da to treba da bude urađeno u koordinaciji sa evropskim partnerima.
Naglasio je da Nemačka igra vodeću ulogu u stvaranju novog mirovnog poretka u Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.