„Orban bi mogao da se nađe ispod žablje zadnjice“: Države EU ozbiljno razmišljaju o izbacivanju Mađarske iz odlučivanja

Nakon godina mekog pristupa sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ovog puta evropske diplomate daju signale da „nuklearna opcija“ – izbacivanje Budimpešte iz procesa glasanja u EU – više nije nezamisliva ako ugrozi bezbednost Ukrajine, zemlje kandidata za članstvo u EU.

Ako bi EU upotrebila svoj takozvani član 7 – najozbiljniju političku sankciju za zemlju članicu koja uključuje suspendovanje njenog prava da glasa o odlukama EU – Orban bi zaista bio pod žabljim dupetom.

„Ta izreka prilično sumira gde je poverenje između Orbana i drugih lidera“, rekao je zvaničnik EU kome je, kao i drugima citiranim u članku, data anonimnost kako bi mogli da slobodno govore o nagrizajućoj unutrašnjoj dinamici.

Pet evropskih zvaničnika i diplomata reklo je da su druge zemlje u bloku spremne da naprave korak protiv Budimpešte, što bi bio istorijski potez za lidere koji se oslanjaju na koheziju i jednoglasnost.

„Ako Orban zaista ponovo blokira sporazum o budžetu od 50 milijardi evra za Ukrajinu na februarskom samitu, korišćenje člana 7 za oduzimanje glasačkih prava Mađarskoj moglo bi da postane prava opcija“, rekao je jedan diplomata EU.

Glasanje o pomoći Ukrajini sledeće nedelje je od suštinskog značaja i za Ukrajinu i za poruku EU ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Ukrajina ima jednoglasnu podršku zapadnih saveznika.

Orban je u decembru blokirao napore EU da pošalje pomoć Ukrajini, u znak podrške Putinu.

Orban je tada rekao da bi bio spreman da deblokira svoj veto samo ako EU deblokira zamrznutu pomoć Mađarskoj zbog kršenja vladavine zakona.

Evropski lideri takođe žele da pokažu stalnu podršku dok se Vašington bori da se dogovori o sopstvenoj finansijskoj injekciji Kijevu.

Pentagon je u utorak saopštio da ukrajinskim vojnicima na frontu ponestaje municije bez stalne podrške SAD. A sa potencijalnim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, među evropskim liderima postoji osećaj hitnosti.

Godinama je Evropska unija pokušavala da zadrži demokratsko nazadovanje Mađarske u liniji, uskraćujući pomoć dok je zemlja odmicala od liberalnih vrednosti bloka.

Zauzvrat, Orban je koristio taktički veto na širok spektar evropskih dosijea kako bi izvukao više novca.

„Jasno je da su šefovi država i vlada siti Orbana“, rekao je Stiven Van Heke, profesor evropske politike na KULeuven. „Vreme je da Orban shvati da pretnja članom 7 sada je realna“.

Za neizvesnost nema strpljenja

„Orban je uvukao lidere u igru“, rekao je jedan diplomata EU.

„Sada pomalo gubimo. Ponovo ulazimo u igru, šta on hoće? Zašto bismo trebali da brinemo o spasavanju nečijeg lica?“ nastavlja diplomata.

Dodaje: „Trebalo bi da budemo malo snažniji.“

Neke zemlje centralne i istočne Evrope plaše se pozivanja na član 7, navelo je nekoliko diplomata, jer se brinu da bi se u budućnosti mogle suočiti sa sličnim ispitivanjem pitanja vladavine prava kod kuće.

Slovački premijer Robert Fico posebno je ‘divlja karta’, jer ostaje nejasno da li će njegova krajnja lojalnost biti Orbanu ili ostatku bloka.

Takođe postoji rizik od reakcije u samoj Mađarskoj. Suspenzija mađarskog prava glasa bi „još više udaljila Mađarsku od Evropske unije“, rekao je Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti.

U parlamentarnoj debati prošle nedelje, mađarski poslanik Balaž Hidvegi iz Orbanove stranke ismevao je tu pomisao, rekavši: „Ovako kopate grob Evropskoj uniji. Probudite se i vratite sa ovog ludog puta“.

Francuska strategija

Sve do specijalnog samita lidera sledećeg četvrtka, lideri EU i Evropska komisija pokušavaju da povuku Orbana nazad u krilo, umesto da ga dodatno otuđuju pretnjom članom 7.

Orban je postao sve više izolovan poslednjih meseci pošto je italijanska premijerka Đorđa Meloni skrenula ka centrističkim pogledima na Rusiju i ukrajinskoj pomoći, čak i dok vodi najdesniju vladu Italije od Benita Musolinija.

U Holandiji, gde je krajnje desničarska partija Gerta Vildersa pobedila na nedavnim izborima, još uvek nije jasno da će se pridružiti liderima EU za stolom kao premijer.

A na nedavnim izborima u Poljskoj, Orban je izgubio svog najbližeg političkog saveznika pošto je nacionalističku vladu u zemlji porazila proevropska opozicija.

Francuska, na primer, želi da ponovo izgradi poverenje sa Mađarskom.

Poslednjih nedelja zvaničnici francuske vlade su se uzdržavali od javnih kritika Orbana i njegove taktike ucenjivanja.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u decembru pozvao Orbana u Pariz na privatnu večeru u pokušaju da šarmira moćnika iz Budimpešte. Prema nekoliko francuskih diplomata, zvaničnici su diskretno posetili Budimpeštu u poslednjih nekoliko nedelja u pokušaju da poboljšaju odnose.

„Postoji prava francuska ofanziva da se reši problem Orbana“, rekao je bivši francuski diplomata sa poznavanjem evropskih poslova, dodajući: „Ali veliko je pitanje da li je Orbanov stav principijelan ili je spreman da pregovara“.

Krajnje desničarske ambicije

EU se godinama borila sa erozijom demokratskih vrednosti u Mađarskoj: smanjenjem slobode medija, napadima na LGBTQ+ prava i nedostatkom nezavisnog pravosudnog sistema.

Evropa rizikuje da izgubi veću bitku sa mađarskim liderom jer on normalizuje krajnju desnicu, kažu diplomate i zvaničnici EU.

Veliki deo Orbanove ideologije, uključujući njegovu antiimigrantsku politiku, ušao je u mejnstrim politiku.

Dok su lideri EU pre deset godina kritikovali veći deo njegove antiimigrantske retorike, ona se sada ogleda u „istorijskom“ migracionom paktu bloka, signalizirajući pomak udesno strožim pravilima i procedurama deportacije za odbijene tražioce azila.

Od početka rata u Ukrajini evroskeptik i proruski Orban je  govorio da Kijev i Moskva treba da rade na rešenju uz posredovanje. Uz neuspelu kontraofanzivu Ukrajine i bez znakova jasne ukrajinske pobede za skoro dve godine, raste osećaj zamora od Ukrajine unutar bloka.

Kada je osvojio četvrti mandat na mestu premijera 2022. godine, Orban je istakao da je Mađarska „naša zajednička evropska budućnost“.

„Orban radi na unutrašnjoj revoluciji“, rekao je drugi zvaničnik EU. Jedan od gore citiranih zvaničnika EU istakao je kako je Mađarska pojačala svoju komunikacijsku igru na engleskom, apelujući na birače konzervativne desnice širom bloka.

U skladu sa Orbanom, drugi lideri krajnje desnice, poput Francuskinje Marin le Pen i holandskog Vildersa, odustali su od razgovora o izlasku iz EU. Baš kao i Orban, oni su fokusirani na promenu bloka iznutra.

Uticaj mađarskog premijera na evropsku politiku verovatno će se ubrzati nakon izbora za Evropski parlament u junu, kada se očekuje da će desničarske i ekstremno desničarske grupe trijumfovati što će ga približiti centru moći.

„Mađarska nikada nije imala alternativu, nikada nije imala opciju da napusti EU“, rekla je Judit Varga, Orbanova saveznica i poslanica koja je prednjačila na listi njegove stranke Fides na izborima za EU ​​u junu. „I mi ćemo biti poslednja država članica koja će držati poslednji stub kada se cela stvar uruši“.