Državna kasa „teška“ 229,53 milijardi dolara

Uoči Dana nezavisnosti, 17. avgusta, to je bila svojevrsna čestitka za više od 260 miliona stanovnika četvrte najmnogoljudije države na svetu, ali i za administraciju predsednika Đoka Vidodoa, koja je preuzela dužnost 2014. godine. Slaba potražnja za nekretninama i globalni pad cena sirovina omeli su ambiciju predsednika Indonezije da ta država dostigne projektovani ekonomski rast od sedam odsto. U prvoj godini mandata, indonežanska privreda u ekspanziji zabeležila je stopu rasta od samo 4,8 odsto (najniža u prethodnih šest godina).

U tradicionalnom govoru, posvećenom budžetu za narednu godinu, šef države je podsetio da je u poslednje dve decenije bruto domaći proizvod po glavi stanovnika sedmostruko uvećan, dostigavši 3.600 dolara, dok je ukupni BDP preskočio prag od bilion dolara: Indonezija je sada sedma najveća privreda u svetu, mereno paritetom kupovne moći i članica Grupe 20 najvećij ekonomija. Predsednik, poznat kao Jokovi, ukazao je na nekoliko značajnih dostignuća ostvarenih tokom njegovog mandata. Pomenuo je pad stope siromaštva na istorijski minimum od 9,82 odsto, stopa nezaposlenosti pala je sa 5,7 odsto u 2014, na 5,13 odsto, što je predsednik pripisao zajedničkim naporima vlade i privatnog sektora. Đokovi je naglasio da bi vlada, radi ostvarivanja napretka koji bi posle 73. godine nacionalne nezavisnosti osetili svi delovi društva, morala da obezbedi da razvojni projekti stignu i do malih i srednjih preduzeća, ali i do 40 odsto stanovništva sa najnižim prihodima. Pozivajući sunarodnike da daju svoj doprinos ubrzanju razvoja Indonezije, predsednik se osvrnuo i na infrastrukturne projekte koji nisu fokusirani samo na najnaseljenije ostrvo Javu, već se protežu od Sumatre, na krajnjem zapadu, do najistočnije provincije Papue. Ova transkontinentalna država, smeštena između Indijskog okeana i Pacifika, najveća je ostrvska država na svetu (više od 17.500 ostrva i hridi), u kojoj živi oko 300 različitih etničkih grupa, čiji pripadnici govore više od 742 jezika i dijalekata.

Ubrzo pošto je stupio na dužnost, Đokovi je ukinuo je visoke subvencije za naftu koje su državnu kasu koštale decetine milijardi dolara godišnje, i ta sredstva usmerio ka obimnim infrastrukturnim projektima. Predsednikovo zalaganje u oblsti infrastrukture i napori na pojednostavljivanju poslovanja, doprineli su rastu poverenja investitora u tu državu koja i dalje uvelikoj meri zavisi od sirovina, kao što su palmino ulje i ugalj. Kako je najavljeno, vlada će iz budžeta za 2019. uložiti 420,5 biliona rupija u nastavak izgradnje infrastrukture – planirano je da bude izgrađeno 667 kilometara puteva, 905 kilometara autoputeva i 48 brana. Obrazlažući Nacrt budžeta za narednu godinu, Đokovi je kazao da uprkos povećanih spoljnih pritisaka očekuje rast ekonomije od 5,3 odsto, poduprt snažnijom domaćom potrošnjom, jačanjem privrede sela, kao i rastom investicija i izvoza. Kako bi podržala ciljani rast, Vlada je izdvojila 229,53 milijardi dolara za državni bužet sledeće godine. „Pred nama je puno posla, uključujući i potrebu za unapređenjem obrazovanja kako bi se iskoristile mogućnosti koje donosi Četvrta industrijska revolucija i obučili mladi preduzetnici. Moramo brzo da se prilagodimo. U današnjem svetu, brzi pobeđuju spore, veliki više ne pobeđuju male“, poručio je Đokovi.

Najveći izazovi

Administracija predsednika Đoka Vidodoa, najavila je da će održati inflaciju na nivou između 2,5 i 4,5 odsto, obezbeđujući tako pristupačne cene hrane. Očekuje se da će kupovna moć stanovništva biti održana zahvaljujući različitim programima socijalne pomoći, namenjenim Indonežanima sa niskim primanjima. Činjenica je, međutim, da su najveći izazovi, pre svega dalji pad vrednosti rupije i rast deficita tekućeg računa, dodatno opterećeni trenutnim turbulencijama na tržištu Turske, izazvanim eskalacijom trgovinskih razmirica sa Sjedinjenim Američkim Državama. Zato je centralna Banka Indonezije podigla je svoju referentnu kamatnu stopu za 25 bazičnih poena – na 5,5 odsto, kako bi obuzdala deficit i održala poverenje u finansijska tržišta.