Duda stavio veto na dva zakona o pravosuđu

Poljski parlament je usvojio tri ključne reforme pravosuđa, što je izazvalo višednevne demonstracije širom zemlje. Pre nego što one postanu zakon, neophodno je da ih odobri predsednik. Evropska komisija je zapretila da će ove nedelje uvesti sankcije Poljskoj ukoliko ove reforme ne budu ukinute. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, bivši premijer Poljske, upozorio je na „crni scenario koji bi na kraju doveo do marginalizacije Poljske u Evropi“.

„Kao predsednik, ja ne smatram da bi ovaj zakon doprineo jačanju osećaja za pravdu. Ovi zakoni moraju da budu izmenjeni“, rekao je Duda u izjavi za nacionalnu televiziju, prenosi Bi-Bi-Si. On je rekao da će staviti veto na dva nova zakona ali da će podržati treći, koji ministru pravde daje pravo da imenuje čelnike nižih sudova u Poljskoj. Vladajuća Partija prava i pravde (PiS) energično odbacuje tvrdnje da reforme predstavljaju korak ka autoritarnoj vlasti i izrazila je razočarenje odlukom predsednika Dude da iskoristi mogućnost da stavi veto.

Duda je prošle nedelje već pokušao da pronađe kompromis po ovom pitanju tako da ovaj njegov potez predstavlja iznenađenje. On je i sam bio član populističke vladajuće stranke i već je odbio da se sastane sa Donaldom Tuskom da bi pokušali da prevaziđu ovaj problem. Duda je rekao da je tokom vikenda o reformama razgovarao sa pravnim stručnjacima i sudijama. Prema njegovim rečima, najuticajniji glas je imala Zofia Romazevska, disidentkinja iz komunističkog doba, koja mu je rekla da ne želi da se vraća u dane kada je „glavni tužilac bio praktično svemoguć“. Ona je bila u zatvoru početkom osamdesetih godina, a sada je jedan od predsednikovih savetnika. Romazevska je poljskim medijima rekla da apsolutno ne dolazi u obzir da generalni tužilac preuzme nadležnost za Vrhovni sud. Opozicioni članovi parlamenta su takođe hvalili ulogu demonstranata u uticanju na odluku. Demonstracije su održane u desetinama gradova u Poljskoj, od Poznanja i Lublina do Krakova, Gdanjska i Varšave, i najavljeno je da će se protesti nastaviti. Duda je upozorio da ni jedna promena ne bi trebalo da dovede do odvajanja države od društva.

Za poljski sistem pravosuđa se često navodi da je usporen i da su reforme neophodne. „Ja apsolutno podržavam reforme, ali one moraju biti mudre“, kaže Duda. Ove tri reforme bi ministru pravde i članovima parlamenta dale veoma široka ovlašćenja, što je izazvalo reakcije i Amerike i Evropske unije. Prva reforma bi zahtevala da sve sudije Vrhovnog suda odstupe, a ministar pravde bi imao moć da odluči ko treba da ostane. Druga bi političarima omogućila da kontrolišu ko će biti članovi Nacionalnog sudskog saveta koji nominuje sudije Vrhovnog suda. Treća bi dala ministru pravde pravo da bira i odbacuje (otpušta) sudije u nižim sudovima. Plan za kompromis koji je predsednik Duda prošle nedelje predložio je ublažio pokušaje vlade da progura svoje kandidate za Nacionalni sudski savet, tražeći da to mora da podrži i neka druga politička stranka. Predsednik je izjavio da mu je žao što mu nacrt zakona o reformama Vrhovnog suda nije predat pre glasanja u donjem domu parlamenta, Sejmu. On takođe ne odobrava povećanje ovlašćenja ministra pravde, koji je u Poljskoj istovremeno i generalni tužilac.

Kako piše Bi-Bi-Si, u teoriji, poljski parlament bi sada mogao da dovede u pitanje predsednikov veto. Partija prava i pravde ima prostu većinu u Sejmu, ali treba joj većina od tri petine ako hoće da odbije odluku predsednika. To bi teoretski mogla da postigne uz podršku manje stranke, Kukiz’15, ali to nije izvesno. Mnogo je verovatnije da će naredni korak biti da se tokom narednog perioda pokuša da se u dva zakona koja je predsednik odbio unesu izmene i da se traži njegovo odobrenje. Protesti su do sada zabeležili uspeh ali demonstranti sada pokušavaju da utiču na predsednika da stavi veto i na treći zakon. Sada mnogo toga zavisi od čoveka za koga se smatra da predstavlja pravu moć iza vlade, Jaroslava Kačinjskog, zaključuje se u izveštaju Bi-Bi-Sija.