Dug Hrvatske manji od proseka u EU

Tako je, prema izveštaju evropskog statističkog ureda, udeo javnog duga smanjen za 2,3 odsto – sa 78,4 odsto BDP, koliko je iznosio na kraju drugog tromesečja prošle godine, na 76,1 odsto. To je njegov najniži nivo od 2012. godine, kada je bio 69,4 odsto BDP. Uprkos rastu nominalnog iznosa javnog duga na godišnjem nivou, udeo duga u BDP pao je zbog bržeg rasta privrede u odnosu na rast dugova.

U drugom je tromesečju, naime, BDP porastao za 2,9 posto u odnosu na isti period prošle godine. Izveštaj Eurostata potvrdio je nedavno objavljene podatke Hrvatske narodne banke (HNB). Na kvartalnom nivou, pak, hrvatski javni dug u drugom tromesečju porastao za 3,2 milijarde kuna ili 1,1 odsto u odnosu na prvi kvartal, pri čemu je udeo duga u BDP skliznuo za 0,1 odsto.

Tako se Hrvatska našla među 22 članice Evropske unije u kojima je u drugom tromesečju zabeležen pad udela duga u BDP na kvartalnom nivou. Isto tako, našla se i među 25 članica koje su pad tog udela zabeležile i na godišnjem nivou. Prema udelu javnog duga u BDP od 76,1 odsto Hrvatska je bolja od proseka u EU, s obzirom da je u tom bloku na kraju drugog tromesečja udeo duga iznosio 81 odsto BDP. Međutim, Hrvatska i dalje beleži veći udeo javnog duga u BDP nego što to dozvoljavaju kriterijimi iz Mastrihta – 60 odsto BDP.