Dug put dok ne zaživi ime Severna Makedonija

VMRO-DPMNE nije sudelovao u glasanju, a predsednik Đorge Ivanov uporno ponavlja kako ne menja stav po kojem ime Severna Makedonija ne dolazi u obzir i da svoj potpis neće dati. Čak je i premijera Zaeva pozvao da u prikupljanju dvotrećinske većine odmah pokrene i proceduru njegovog opoziva.

Ni u Grčkoj situacija nije jednostavnija, jer Tsiprasu neće biti lako prikupiti glasove 151 zastupnika u parlamentu kako bi ratifikovao sporazum. I prosvedi koji su se dogodili – prvo tokom potpisivanja sporazuma u selu Psarades, a onda i na ulicama Atene – bili su opomena vladajućima, no prosvjedni entuzijazam ubrzo je splasnuo.

Slabiju masovnost prosvjeda primetila je i Sanja Ristovska, makedonska novinarka koja posljednje desetljeće iz Atene izveštava za agenciju MIA. Konstatira i kako su dugogodišnja financijska kriza i ekonomski problemi za Grke verovatno mnogo važniji od imena susedne država. Podseća i kako se u Grčkoj svih ovih godina za Makedoniju – među građanima, političarima, u medijima – govorilo Skoplje, „ne kao glavni grad, nego kao da je to službeni naziv države“.

„I onda su odjednom građanima nametnuli naziv Severna Makedonija, a znaju da je to to  juče bilo Skoplje. Nemojmo zaboraviti da je mnogo godina pitanje makedonskog imena bila pod tepihom u Grčkoj. Ako su u Makedoniji održavani neki sastanci, aktivnosti ili bilo što na temu imena i makedonsko-grčkih odnosa bili jedna od glavnih tema u medijima, u Grčkoj gotovo nikada to pitanje nije ni spomenut“, ukazuje Ristovska.

Nedostaje potpis predsednika

U Makedoniji, pak, pa i u susednim državama te Evropskoj uniji i NATO-u sporazum o imenu ocenjen je istorijskim. Ali za potvrdu tog istorijskog tretmana potreban je jedan važan potpis.

„Ne verujem da će predsednik Ivanov potpisati sporazum i za to će biti raznih ‘isprika’. Već je poznato da dugo ne radi u državnom interesu i tokom drugog mandata provodi program koji su mu odredili drugi. Uz to, stalno održava odnose i provodi aktivnosti koje su u interesu Kremlja“, primećuje politolog Kiril Efremovski.

S druge strane, stoji Evropska unija kojoj je očito bilo jako stalo da se postigne dogovor te, kao nagradu za uspešno usaglašen sporazum o imenu, najavljuju skoro otvaranje pregovora o pristupanju sa Skopljem. Efremovski kaže i kako iza svih akcija koje su vodili Zaev i njegov Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) stoji upravo Bruxelles.

„Ukratko, ovaj sporazum neće uspeti bez njihove tihe diplomacije u senci. EU u Zaevu vidi iznimno kooperativnog partnera i političara koji u Makedoniji doslovno provodi briselsku agendu. U diplomaciji i međunarodnim odnosima pravilo je da velike države rade ono što žele, a male ono što je potrebno. Mislim da će EU kroz Evropsku pučku stranku (European People’s Party) i dalje nastaviti pritisak na VMRO-DPMNE, koja je u ovoj fazi samo kočničar, ali i još uvek vrlo slab da bi bio ozbiljna zamena za SDSM“, objašnjava Efremovski.

A što ako se stranke na vlasti promene?

Negativnih reakcija itekako ima u grčkom parlamentu, gde je „glavni kočničar“ Kyriakos Mitsotakis i njegova Nova demokracija. Nedavno su pokušali srušiti Tsiprasovu vladu, no nisu uspeli. Za ratifikaciju će biti ključno kako će glasati Nezavisni Grci, kao partner vladajuće stranke Syriza. Na potezu je čelni čovek Nezavisnih Grka, Panos Kammenos. Prema rečima Sanje Ristovske, pred Kammenosom i Nezavisnim Grcima je izbor – glasati protiv sporazuma, ali ostati u vlasti ili „herojski” napustiti koaliciju kako bi na sljedećim izborima dobili više glasova zbog takvog stava.

„Čini se da je oporba, odnosno konzervativne stranke u obe zemlje, podeljena između dileme: podržati sporazum ili igrati na karti ‘lova za birače’ i očuvanja jedinstva stranke. S obzirom da je godina koja dolazi godina izbora u Grčkoj, a Nova demokracija trenutno po anketama bolje stoji od Syrize, sasvim je sigurno da će ovo biti tema. Ipak, 27-godišnji spor između dveju zemalja neće završiti ako se na sledećim izborima promene sadašnje vlade u Skoplju i Ateni“, prognozira Ristovska.

Mogućnost da bi se, u slučaju neuspeha referenduma o imenu u Makedoniji, mogli dogoditi izvanredni izbori nije neopravdana. I ključna tema bilo bi ime Makedonije. Da nije bilo pitanja imena, podseća analitičar Jasmin Redžepi, vladajuća koalicija bi imala još pozitivnije rezultate na prošlim parlamentarnim izborima. No, sad bi izbori bili vrlo rizični za Zaeva.

„Ukoliko prije toga ne dođe do ostvarivanju određenih obećanja Grčke i međunarodne zajednice, odnosno pisma Grčke da je rešen spor o imenu Makedonijom, kao i dobivanje poziva za članstvo u NATO-u, te otvaranje pregovorima s EU, sve će to biti rizik. Sve je to bitno kako bi ukazalo na prave i uspešne postupke i pozitivne rezultate dogovora s Grčkom. U suprotnom, iako je najavio da ih neće biti, premijeru Zaevu neće biti lako doći do očekivane pobede na izvanrednim parlamentarnim izborima kako bi se lakše implementirao dogovor“, kaže Redžepi.

Dvotrećinska većina i za opoziv Ivanova

I promene Ustava Makedonije veliki je izazov za Zaeva, jer mu treba dvotrećinska većina u Sobranju. Trenutno te većine nema, a opozicija i ključna stranka VMRO-DPMNE ima više od trećine zastupnika.

„I to znači da će sve to oduzeti puno vremena u pregovaranju, pa je najbrže i, ujedno, najrizičnije rešenje organiziranje izvanrednih parlamentarnih izbora. Sve bi to oduljilo planirani tok ustavnih promjena i održavanje referenduma za 2019. godinu“, kaže Redžepi.

Strategija kojoj će pristupiti Zaev, dodaje Efremovski, pokušaj je povećanja broja zastupnika kako bi se približio potrebnom broju od 81 glasa potrebna za ustavne promene (za ratifikaciju je dobio glas 69 zastupnika). Kaže i kako ga neće iznenaditi „ako na jesen i neki zastupnici VMRO-DPMNE stanu na stranu vladajuće većine i glasaju za potrebne ustavne promene, iako su u ovoj fazi kategorično protiv“.

I za opoziv predsednika, kako je to Ivanov i sugerirao Zaevu, potrebna je dvotrećinska većina u Sobranju. Ako ni u tome ne uspe, vladajućima ostaje da čekaju svibanj iduće godine i predsedničke izbore.

Do tada, među samim građanima u Makedoniji i Grčkoj neće se puno toga promeniti. A to najbolje ilustrira Sanja Ristovska, prenoseći reči svojih kolega novinara u Ateni.

„Zvaćemo vas i dalje Skoplje i Skopljani, kažu mi, a vi ćete se nastaviti zvati Makedoncima i Makedonijom. I to ukazuje na činjenicu da svi politički dogovori neće doneti nikakve velike promene“, zaključuje.

Tekst preuzet sa sajta Al Jazeera