Dugovi rastu: Francuska u rangu sa Grčkom i Italijom 1Foto: EPA-EFE/Mohammed Badra

Francuska ne uspeva da stavi pod kontrolu svoje budžetske probleme. Deficit raste na 5,5 odsto, a državni dug na oko 111 procenata i po tome je ta zemlja na prvom mestu u EU. Šta sad da se radi?

Pjer Moskovici, bivši francuski ministar finansija i sadašnji predsednik tamošnjeg ureda za reviziju, morao je da prizna da je stanje u francuskom budžetu u žalosnom stanju: prema poslednjim računicama iz prvoga kvartala ove godine, vlada u Parizu troši 5,5 odsto više novca nego što zapravo ima. Ujedno, Francuska je sa 111,9 odsto državnog duga prestigla i Španiju (109,8 odsto).

To doduše još nije nivo jedne Italije (140,6 odsto), niti Grčke (165,5 odsto), ali ako se taj deficit druge po veličini privrede Evrope pogleda u apsolutnim brojkama, onda je to zastrašujuća planina državnog duga. Ove godine će Francuska morati da plati 57 milijardi evra – čak ne ni za otplatu, već samo za kamate na nagomilane dugove. To je tri puta više nego 2021.

Moskovici je bio gost radija „Frans inter“ i tamo su ga suočili s teškim pitanjima: kako da Francuska uloži ogromna sredstva u ekološku transformaciju, u digitalizaciju i nove tehnologije, kako da i Francuska i Evropa plate, i za svoju odbranu, i da pomognu Ukrajini – kad je državna blagajna prazna?

„Nipošto ne povećati porez!“

Od njega su se međutim mogle čuti samo uobičajene fraze političara: treba delovati „mudro“, deficit i dugovi moraju se smanjiti bez da se ugrozi ekonomski rast. Tu bi možda bilo potrebno i razmisliti o povećanju poreza, tim pre što i francuska opozicija glasno traži drastično povećanje poreza – i za međunarodne kompanije i za super-bogate.

To je uvek melem za uši građana i birača, iako je to, kad se preračuna u evre i cente, po pravilu daleko od dovoljnog da se pokrije rastrošnost države. Međutim, čak i takvo povećanje poreza aktuelni francuski ministar finansija Bruno Lemer odbija. On je, kaže, „apsolutno protiv povećanja poreza za naše građane“. Vlada, kako dodaje, već ima spremne mere štednje: biće smanjenja razvojne pomoći, podrške za ekološko saniranje zgrada, smanjiće se pomoć za dalje školovanje… Tu bi trebalo da se uštedi nekih deset milijardi evra, a već se, kako najavljuje ministar, radi i na novom programu gde će se uštedeti još dvadeset milijardi.

Francuski ured za reviziju procenjuje da bi država trebalo da smanji svoje troškove za najmanje 50 milijardi evra godišnje da bi tako, bar do 2027, došla do propisane granice deficita u evrozoni od 3 odsto BDP. Naravno, bilo bi bolje štedeti još više, kako bi se otplatio i deo državnog duga.

„Moramo konačno da odlučimo koji državni izdaci su dobri, a koji nisu. Šta podstiče inovacije, investicije, ekonomski rast i zaposlenost, a šta može da se reže bez da se ugrozi razvoj naše zemlje“, ukazuje Moskovici.

Opet će biti protesta…

Francuska država u suštini ima znatno veće izdatke od gotovo svih drugih zemalja Evrope: oni čine 56 odsto BDP. To u velikoj meri ima veze s ionako borbenim zahtevima sindikata i zaposlenih: setimo se pravog rata koji se vodio za reformu penzionog sistema, iako i po toj „novoj penziji“ Francuzi stoje daleko bolje nego mnogi penzioneri Evrope.
Još u vreme reforme penzionog sistema u martu 2023. protesti su se graničili s ratnim stanjem – i nove mere štednje teško da će proći bez novih protesta…

Francuski sa svojim merama štednje očigledno želi da smanji i druge socijalne izdatke socijalne, kao što je podrška nezaposlenima – i zato je prilično izvesno kako bi opet moglo da dođe do protesta i nereda na ulicama gradova Francuske.

Francuski ministar Lemer već sedam godina je na čelu ministarstva finansija. Pa da li se odgovornim za to što je francuski budžet u tako lošem stanju? Naravno da ne. Deficit i dug su „otprilike“ na nivou koju je i predvideo i to je čak „relativno dobro“, kaže. Ministar tvrdi da je problem negde drugde: „Možda smo potcenili mogućnost da će se inflacija tako brzo smanji. Tako imamo manje prihoda od poreza na dodatu vrednost, manje prihoda iz mase prihoda građana i manje poreza od preduzeća. Sve u svemu, to je nekih 21 milijarda evra manjih državnih prihoda.“

Problem je, međutim, i to što je „inflacija“ u ovom slučaju bila posledica poskupljenja, a ne štampanja novca. Građani zaista manje troše i firme manje ulažu, ali to je proces s kojim su morale da se pomire sve države evrozone. Francuska nema drugog izbora osim da dobro pazi gde troši novac – a to će biti vruće političko pitanje i za francuskog predsednika Emanuela Makrona.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari