Duhovna savetnica koja je bila udata minut i po: Ko je Merijen Vilijamson, koja je najavila trku za Belu kuću?

Time postaje prva demokratkinja koja je izazvala Džoa Bajdena za predsedničku nominaciju njegove stranke 2024.

Vilijamson (70) se povukla iz trke za nominaciju za predsednicu januara 2020, nakon što nije uspela da stekne veliku pažnju kod primarnih birača. Zatim je podržala Bernija Sandersa za demokratsku nominaciju i on je na kraju dospeo na drugo mesto iza Bajdena.

Objavila je kraj svoje predsedničke kampanje 2020. na dan pomračenja meseca vukova, pošto se prvi pun mesec u godini preselio u spoljašnju senku Zemlje.

Ova duhovna savetnica čuvene TV voditeljke Opre Vinfri, kao predsednička kandidatkinja pre tri godine je očarala ali i zbunila Amerikance svojom „politikom ljubavi“.

Kako je govorila svojim pristalicama da, iako se njen put odvojio od predizbornog traga, „politika savesti je još uvek moguća“.

Sada opet nagoveštava da će se uskoro zaputiti u ključne države za prevremeno glasanje – Nju Hempšir i Južna Karolina i posetiće mesto nedavnog izlivanja toksičnih hemikalija u vozu koji je izazvao ekološku krizu u Istočnoj Palestini, u Ohaju.

Zvanično će početi svoju kampanju događajem u Vašingtonu u subotu.

Ne pominjući ime bivšeg predsednika Donalda Trampa, ona je u objavi na Fejsbuku za vikend napomenula da njegova nekonvencionalna pobeda u Beloj kući 2016. čini „čudnim da bilo ko misli da može da zna ko može da osvoji predsedničku funkciju“.

Inače, o naleđu Trampa govori kao o „mračnoj psihičkoj sili kolektivizovane mržnje“.

Kandiduje se, kazala je, za predsednicu da bih pomogla da se jedno „aberativno poglavlje naše istorije privede kraju, i da pomognem u stvaranju novog početka“.

Smatra da je Americi potrebna politika koja ne leči samo simptome, već i uzrok. „To se ne zasniva na grubim imperativima beskrajnog korporativnog profita, već na večnim imperativima naših principa i vrednosti.”

Jedan od njenih potpisnih predloga tokom poršle kandidature bio je plan za stvaranje američkog Ministarstva za mir. Takođe se zalagala za to da savezna vlada isplati ogromne finansijske reparacije Afroamerikancima kao iskupljenje za vekovno ropstvo i diskriminaciju.

Vilijamson tek treba da se komentariše kako bi se nosila sa tradicionalnom ulogom prvog supružnika ukoliko naravno pobedi u predsedničkoj trci, ali bi mogla, sugeriše se u medijima, da uzme primer od Djemsa Bjukenena (petnaesti predsednik SAD). Bjukenanova rođaka nećaku Hariet Land je ispunila tu ulogu.

Bila je udata „na minut ipo“ kako je kazala jednom prilikom. Nastojala je da ime svog bivšeg muža drži podalje od štampe. Nakon te pomalo misteriozne veze, nije se ponovo udala, ali ima jedno dete, ćerku po imenu Indija Ema, koja je rođena 1990.

Treće je dete Samjuela Vijalmsa, veterana iz Drugog svetskog rata i imigracionog advokata i Sofi Kaplan, domaćice i volonterke.

Dve godine je studirala pozorište i filozofiju na Pomona koledžu u Klermontu u Kaliforniji, gde je bila cimerka konačnog filmske producentkinje Linde Obst.

Vilijamsonova će 1973. napustitiu studije kada započinje život „nomadske egzistencije“. Preselila se u Novi Meksiko, gde je pohađala časove na Univerzitetu Novog Meksika i živela u geodetskoj kupoli sa svojim dečkom. Par je raskinuo godinu dana kasnije. Marijana se zatim preselila u Ostin, Teksas, gde je studirala na Univerzitetu Teksasa.

Nakon što je napustila Teksas, otišla je u Njujork, nameravajući da nastavi karijeru kabare pevačice, ali su je odvukli „loši momci i dobra droga“.

Vaniti Fair je napisao da je Vilijamsonova „provela svoje dvadesete u jednoj kućici“ u stanju egzistencijalnog očaja“. U Njujorku je stoji u javno dostupnim podacima patila od duboke depresije nakon završetka jedne ljubavne veze. Ona je rekla da je ovo iskustvo izazvalo želju da ostatak života provede pomažući ljudima.

Na vrhuncu svoje popularnosti, 1998. prodala je svoj dom od 2,7 miliona dolara. Odlučila je da prestane da predaje i pridruži se službi. Rekla je: „Imala sam mnogo toga u svom životu.

Samo sam osećala da moram da odem. Imala sam bebu“. Okreće se crkvi kako bi sprečila „da se prljavština unese u njene prste ponovo“ .

Vilijamsonova je postala „duhovni vođa“ u Vorenu, Mičigen, gde je imala 2.300 vernika i 50.000 televizijskih gledalaca.

Rezervisala je muzičke goste visokog profila kao što je Stiven Tajler iz Aerosmitha, više nego utrostručila članstva u crkvi, povećala raznolikost rasne i seksualne orijentacije u skupštini, izvukla crkvu iz rastućih dugova i podigla crkvu u jednu od najveće crkve jedinstva.

Vilijamson je napisao 13 knjiga. Sedam je bilo na listi bestselera Njujork Tajmsa, a četiri su dostigla prvo mesto. Prodato je više od tri miliona primeraka.