Foto: EPA-EFE/LUONG THAI LINHOdlukom da dozvoli govor mržnje protiv Rusa usled rata u Ukrajini, Fejsbuk je prekršio sopstvena pravila koja se odnose na huškanje i pokazao da primjenjuje “dvostruke standarde” što bi moglo nauditi korisnicima u drugim konfliktima, kazali su za Rojters eksperti za digitalna prava i aktivisti.
Vlasnik Fejsbuka, kompanija Meta Platforms privremeno će dozvoliti korisnicima Fejsbuka i Instagrama u pojedinim zemljama da pozivaju na nasilje protiv Rusa i ruskih vojnika u kontekstu invazije u Ukrajini, pišu Vijseti pozivajući se na Rojters.
Takođe će dozvoliti pohvale za desničarski bataljon “strogo u kontekstu odbrane Ukrajine” u odluci za koju eksperti kažu da demonstrira pristrasnost platforme.
Ovaj potez predstavlja jasne dvostruke standarde, naročito ako se ima u vidu neuspjeh kompanije Meta da suzbije govor mržnje u drugim ratnim zonama, kazala je Marva Fatafta iz grupe za digitalna prava “Acces Now”.
”Razlika u pristupu u poređenju sa Palestinom, Sirijom ili bilo kojim drugim nezapadnim konfliktom pojačava nejednakost i diskriminaciju kao karakteristiku tehnoloških kompanija, a ne kao incident”, kazala je Fatafta, koja se u radu fokusira na Bliski istok i Severnu Afriku.
”Tehnološke platforme imaju odgovornost da zaštite bezbednost korisnika, podrže slobodu govora i poštuju ljudska prava. Ali to počinje pitanjem: čiju bezbednost i čiji govor? Zašto takve mere nesu primenjene i na druge korisnike?”, dodala je ona.
Prošle godine, stotine postova Palestinaca koji su protestovali zbog izbacivanja iz Istočnog Jerusalima su uklonjene sa Instagrama i Tvitera, koji je kasnije za to okrivio tehničku grešku.
Grupe za zaštitu digitalnih prava su kritikovale cenzuru i pozvale na veću transparentnost o načinu određivanja i sprovođenja politika moderiranja.
Jedna politika za sve?
Fejsbuk se našao na meti napada zbog toga što nije uspe da suzbije huškačke sadržaje u konfliktima od Etiopije do Mjanmara, gde su istražioci Ujedinjenih nacija kazali da je ta mreža odigrala ključnu ulogu u širenju govora mržnje koji je podstakao nasilje protiv Rohindža muslimana.
”Ni pod kakvim okolnostima promovisanje nasilja i govora mržnje na platformama društvenih medija nije prihvatljivo, jer može nauditi nevinim ljudima”, kazao je Naj San Lvin, jedan od osnivača Koalicije za oslobađanje Rohindža, koja se na Fejsbuku suočila sa zlostavljanjem.
”Meta mora imati strogu politiku po pitanju govora mržnje nezavisno od zemlje i situacije – mislim da nije prihvatljivo odlučivati o dozvoljavanju govora mržnje ili poziva na nasilje na osnovu pojedinačnih slučajeva”, kazao je on za Rojters.
U decembru prošle godine, Rohindža izbeglice su u Kaliforniji podnele tužbu tražeći 150 milijardi dolara, tvrdeći da je neuspeh Fejsbuka da kontroliše sadržaj i dizajn platforme doprineli nasilju protiv ove manjinske grupe 2017.
Ukrajina kao izuzetak
U izvještaju od prošle srijede, Hjuman rajts voč je naveo da tehnološke kompanije moraju da pokažu da su njihovi postupci u Ukrajini “proceduralno pravedni” i da izbjegnu svaku vrsti “arbitrarnih, pristrasnih i selektivnih odluka” bazirajući ih na jasnom, utvrđenim i transparentnim procesima.
U slučaju Ukrajine, iz Mete je saopšteno da osobe kojima su ukrajinski i ruski maternji jezici prate platformu non-stop i da privremena promjena politike ima za cilj da dozvoli oblike političkog izražavanja koje bi u “normalnim okolnostila kršile” njena pravila.
”Ovo je privremena odluka donijeta u vanrednim i okolnostima bez presedana”, kazao je Nik Kleg, predsjednik za globalna pitanja u Meti, dodajući da je kompanija fokusirana na “zaštitu prava na izražavanje” u Ukrajini.
Rusija je u međuvremenu blokirala Fejsbuk, Instagram i Tviter.
A novi pristup Mete naglašava koliko je teško napisati pravila koja važe univerzalno, kazao je Majkl Kaster, digitalni program menadžer u Article 19, organizaciji za zaštitu ljudskih prava.
”Mada treba očekivati da se politike jedne globalne korporacije blago menjaju od zemlje do zemlje, u zavisnosti od aktuelnih procena stanja ljudskih prava, takođe je potrebno da postoji određeni stepen transparentnosti, konzistentnosti i odgovornosti”, kazao je on.
”Na kraju, odluke Mete treba da budu oblikovane prema UN principima poslovanja i ljudskih prava, a ne na osnovu onoga što je najekonomičnije ili logistički isplativo za kompaniju”, naveo je on u komentaru za Rojters.
Jednostrana odluka
Za Vahaba Hasua, Jazidi aktivistu koji je vodio kampanju kako bi kompanije društvenih mreža snosile odgovornost zbog toga što nisu delovale protiv pripadnika Islamske države koji su koristili nihovu platformu kako bi prodavali i kupovali Jazidi žene i devojčice, potezi Fejsbuka su duboko zabrinjavajući.
Hasuova porodica je morala da plati 80 000 dolara za oslobađanje njegove nećake od džihadista, koji su je oteli 2014. godine i ponudili “na prodaju” u jednoj WhatsApp grupi.
”Šokiran sam”, kazao je 26-godišnji Hasu, komentarišući odluku Mete da dozvoli govor mržnje protiv Rusa.
”Kada mogu određene odluke donositi jednostrano, onda u suštini mogu promovisati propagandu, govor mržnje, seksualno nasilje, trgovinu ljudima, ropstvo i druge oblike sadržaja koji se odnose na zlostavljanje ljudi – ili ga spriječiti”, kazao je on.
”Ovo drugog još nema”.
Hasu i njegovi Jazidi sunarodnici su sastavili izvještaj u kojem pozivaju SAD i druge zemlje da istraže ulogu platformi društvenih mreža uključujući Fejsbuk i Jutjub u zločinima protiv njihove zajednice.
Postupci kompanije Meta u Ukrajini potvrđuju ono što je pokazalo njihovo istraživanje, kazao je Hasu, koji se 2012. godine preselio u Holandiju.
”Oni mogu promovisati ili zabraniti ono što odgovara njihovim interesima i ono što smatraju važnim”, kazao je Hasu. “Nije fer da jedna kompanije odlučuje šta je dobro, a što nije”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
