DV: Politički zemljotres u Berlinu

Više od mesec dana su trajali početni razgovori, takozvano sondiranje za koaliciju kakva nikada nije postojala na saveznom nivou u Nemačkoj. No, partije čije boje odgovaraju bojama zastave Jamajke – crni demohrišćani (a među njima i bavarski konzervativci), žuti liberali i Zeleni – gromoglasno su omanuli u pokušaju da nađu zajednički imenilac.

„Bolje je ne vladati nego pogrešno vladati“, rekao je prvi šef liberala Kristijan Lindner koji je u nedelju pred ponoć objavio da su pregovori propali. Dodao je da četiri stranke „nisu imale zajedničku predstavu o modernizaciji zemlje“ te da je posebno manjkalo poverenja.

Njegovi saradnici su već u nekoliko intervjua bili oštri prema kancelarki Merkel kojoj su prebacili da je očajno vodila pregovore, da je vladao haos i da je htela da jednostavno produži politiku koju je vodila u još uvek aktuelnoj vladi sa socijaldemokratama.

U ime demohrišćana i bavarske sestrinske partije, kancelarka u tehničkom mandatu Angela Merkel rekla je da su pokušali sve „kako bi ipak našli rešenje“. Veoma žali, dodala je, što razgovori nisu bili uspešni. No, ona je čitav tok pregovora predstavila dijametralno suprotno od liberala – tvrdi da je mnogo postignuto i da između njene stranke i liberala nije bilo nepremostivih razlika.

Slično su se izrazili lideri Zelenih. Kopredsednik stranke Džem Ozdemir prebacio je liberalima da od početka nisu imali dovoljno spremnosti da uđu u koaliciju. Liberali su, rekao je, jedinu moguću kombinaciju za formiranje vlade „nažalost odbili i uništili“.

Najkrupniji kamen spoticanja bili su pregovori o klimi i izbeglicama. Prema dostupnim informacijama – jer pregovori su tajni pa mediji nemaju najbolji uvid – Zeleni su pristali na kompromis oko klimatskih ciljeva, no do kraja su insistirali da izbeglice sa supsidijarnom zaštitom u Nemačkoj takođe mogu da ovde dovedu i svoje porodice.

Liberali su u prvi plan kao problem istakli dodatne javne investicije koje traže Zeleni, dok bi Liberalima bilo draže smanjenje poreza i rasterećenje građana i privrede.

Socijaldemokrate koje su sa samo 20 odsto glasova na izborima krajem septembra imale najgori rezultat u posleratnoj istoriji ponovile su da za njih produžetak takozvane velike koalicije i dalje ne dolazi u obzir. Potpredsednik stranke Ralf Štegner rekao je da ipak ne treba olako zazivati nove izbore.

Nije baš najjasnije šta je time mislio. Matematički i politički su iscrpljene sve opcije osim eventualne manjinske vlade Angele Merkel za koju su šanse minimalne. SPD je već najavio da kao opozicija takvu vladu neće tolerisati.

Ponavljanje izbori – prvo u istoriji – odigralo bi se prema članu 63 Ustava: savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer najpre mora da predloži nekoga za mesto kancelara.

Ako ta osoba nema većinu u Bundestagu, počinje druga faza u kojoj Bundestag ima dve sedmice vremena da se saglasi o kancelaru.

Ako ni to ne uspe, u trećoj fazi je dovoljna i relativna većina glasova. U tom slučaju predsednik ovu osobu može imenovati kancelar(k)om manjinske vlade, ali može sazvati i nove izbore u roku od 60 dana.

Ankete poslednjih sedmica nisu pokazale značajne promene u raspoloženju birača. Moguće da demohrišćane, liberale i Zelene čekaju dva rđava scenarija – ili će u istom sastavu i posle novih izbora morati da pregovaraju, ili će desničari iz Alternative za Nemačku ojačati još za koji procenat i staviti još veći pritisak pred neku buduću vladu, piše Dojče Vele.