Dva elektorska glasa odlučuju „politički rijaliti“

Zna se da je Tramp osvojio tri ključne države – Floridu, Teksas i Ohajo.

Očekivali su se konačni rezultati za Pensilvaniju, Džordžiju, Severnu Karolinu, Mičigen i Viskonsin koje se smatraju ključnima za ishod izbora.

Bajden je vodio u Viskonsinu, Mičigenu i Nevadi.

U Mičigenu se neizvesnost svela na okrug Vejn, u kome se nalaze Detroit i njegovo predgrađe, piše Si-En-En, pojašnjavajući da to pokazuje „efekat urbanih sredina, koje su tradicionalno uporišta demokrata“.

Arizona, po svemu sudeći, piše Bi-Bi-Si, naginje Bajdenu, što znači da bi demokratski kandidat morao osvojiti još dve od tri ključne države kako bi osigurao pobedu.

Ako rezultati po državama ostanu kakvi su trenutno, to je Bajdenu dovoljno za pobedu, pišu svetski mediji.

Da je situacija u SAD veoma napeta smatra Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U razgovoru za Danas on ističe da „smo očekivali, uprkos prognozama koje su upućivale da će Džozef Bajden lako i ubedljivo pobediti Donalda Trampa, da ishod ipak bude neizvestan i napet. Ali nismo očekivali da svega na kraju možda čak i dva elektorska glasa mogu da presude ko će biti predsednik SAD“.

Kako sada stoje stvari, ukazuje Krstić, „do konačnog ishoda moraćemo da sačekamo još jer će gotovo izvesno biti žalbi pred sudom naročito od strane republikanaca“.

Kada je reč o Trampovom proglašavanju pobede pre objave konačnih rezultata, Krstić navodi da se u svom obraćanju predsednik ogradio rekavši da smatra da su pobedili.

„Nije proglasio pobedu i rekao da je to definitivan ishod, nego je na neki način hteo da potencira da ukoliko izgubi to je zbog prevare“.

To je, smatra Krstić, „kupovina sebi neke vrste alibija u slučaju poraza ali i priprema biračkog tela za mogući pritisak na pravosudne organe kroz proteste. Neki čak govore o mogućim neredima. Atmosfera je vrlo napeta i kao posledica kovid krize, izolacije, ekonomskih parametara, narod je sve više frustriran. Podele među Amerikancima su sve veće i sve to stvara zapaljivu atmosferu. Moguće je da dođe do većih nereda, ali ne mislim da će biti bilo šta što će da ugrozi poredak u Americi“.

Kako navodi, ukoliko sudovi presude da je pobednik Džozef Bajden neće na kraju biti problema da se sprovede tranzicija vlasti.

„Očekujem vrelu jesen ali na kraju mislim da će biti mirna tranzicija ukoliko pobedi Bajden. Ukoliko pobedi Tramp on će ostati u Beloj kući uz proteste, ali bez suštinskih i temeljnih potresa“, zaključuje Krstić.

Za Ognjena Pribićevića, nekadašnjeg srpskog ambasadora u Londonu i Berlinu, razvoj događaja je očekivan.

„Uzrok svega ovoga što se desilo jeste da se Amerika u domenu sistema vrednosti i socijalnih razlika značajno promenila u poslednjih 10, pa i 20 godina i ta Amerika je izabrala Trampa za predsednika, nije Tamp promenio Ameriku u zadnje četiri godine“, navodi Pribićević za Danas.

Kako pojašnjava, to znači da se izmenila i politička komunikacija između dve vodeće stranke, izmenila se politička kultura, odnos prema političkim protivnicima.

„Brojne ankete koje su rađene ranijom metodologijom teško su mogle da uhvate sve ove promene i zato su davale tako veliku prednost jednom kandidatu. Anketari nisu imali nikakvu zlu nameru, jednostavno, društvo se toliko promenilo da je teško to uhvatiti. Sa druge strane, sa ovoliko velikom izlaznošću koja je neverovatna u polarizovanom društvu veoma je teško dobiti pravu sliku nekakvim anketama“.

Pribićević kaže da je politika postala rijaliti šou.

„Nije tačno da samo Tramp vređa svoje protivnike. I oni njega vređaju nazivaju ga klovnom, budalom. Mislim da je mnogo manje važno ko će pobediti, mnogo je važnije da se ovaj postizborni proces što brže završi, da sve protekne mirno i da onaj ko je izgubio prihvati rezultate izbora“.

Suštinski najvažnija stvar, ukazuje naš sagovornik, bez obzira ko pobedi, nema povratka na stari sistem od pre 10, 20 godina.

„Tu mislim pre svega na onaj liberalni sistem pravljen u vreme reganizma i tačerizma u SAD i Britaniji. Zato što je taj sistem neodrživ. On je stvorio toliko velike razlike između ljudi… Otuda je Amerika toliko osiromašila, drugi problem je zdravstvena zaštita i treći, najveći problem obrazovanje koje nije dostupno najširem krugu ljudi.“

Pribićević navodi da je potreban sistem koji se mora prilagođavati novom vremenu, te da je završena era gde je Amerika bila hegemon i promovisala demokratiju širom sveta.

„Čak i da pobedi Bajden, on ne može to da vrati jer SAD nemaju snage ni političke ni ekonomske da budu hegemon kao što su bile. Ako pobedi Bajden imaće istu politiku Trampovu, Amerika na prvom mestu – ogromne probleme, socijalne razlike, siromaštvo, etnički problemi, zdravstvo i obrazovanje. Neće biti u stanju da obnovi hegemoniju“.

Pribićević naglašava da se u domenu spoljne politike može osetiti razlika ako pobedi Bajden jer će povratiti onaj raniji multilateralizam, promeniti politiku prema EU, sve više će se, za razliku od Trampa, oslanjati na NATO. Kada je reč o Kini i Rusiji neće biti neke razlike, zaključuje naš sagovornik.

Nemačka ministarka obrane Anegret Kramp-Karenbauer izjavila je da je situacija „eksplozivna“, te da su bili u pravu stručnjaci koji su predviđali da će SAD nakon izbora „ući u ustavnu krizu“.

„Svedoci smo“, rekla je za nemačke medije, borbe za legitimitet rezultata izbora. Šef nemačkog liberalnog FDP-a Kristijan Lindner ocenio je ponašanje Trampa kao „kršenje tradicije i pravila“ ukazujući da „ulazimo u jednu kritičnu, opasnu situaciju“.

„Sprema se situacija sa nesagledivim posledicama za američki narod, ali i celi svet. Nemački ministar finansija i vicekancelar Olaf Šolc je izjavio da će „SAD biti važan partner za nas bez obzira na rezultate izbora“.

Ipak, indirektno je kritikovao Trampovu izjavu da je pobedio, rekavši da je „jako važno da su svi glasovi prebrojani i da na kraju imamo jasan rezultat koji proizilazi iz demokratskih izbora“.

Bivši belgijski premijer, liberalni evroparlamentarac Gi Ferhofštat rekao je da „prati haos sa druge strane Atlantika“.

„Sigurniji sam nego ikad pre da su Evropljani jači zajedno u ovom nesigurnom svetu. Kakav god bio rezultat, EU treba da preuzme sudbinu u svoje ruke“, napisao je na Tviteru.

Predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel oprezno je poručio da EU „ostaje spremna da nastavi da gradi snažno transatlantsko partnerstvo utemeljeno na zajedničkim vrednostima i istoriji“.

U svom obraćanju juče ujutro, Tramp je proglasio pobedu, govoreći o „prevari američke javnosti“ i „sramoti za državu“.

„Iskreno, dobili smo ove izbore. Naš cilj je da sada očuvamo integritet naše zemlje. Ovo je velika prevara. Idemo na Vrhovni sud, ne želimo da nađu neke glasove u četiri ujutro i dodaju ih na popis. Ovo je tužan trenutak. Mi ćemo dobiti ovo. Što se mene tiče, već smo pobedili“, rekao je Tramp.

Kazao je i da je prednost koju ima u ključnim državama „nemoguće uhvatiti“, te da je glasanje stalo jer su demokrate „znale da ne mogu pobediti“.

Fejsbuk je objavio upozorenje ispod snimka Trampovog obraćanja: „Konačni rezultati mogli bi biti različiti od inicijalnog prebrojavanja glasova jer će brojanje glasova trajati danima ili nedeljama nakon zatvaranja birališta“.

Nekoliko vodećih republikanaca i konzervativnih komentatora izrazili su zaprepašćenje Trampovim izjavama.

Govoreći za Ej-Bi-Si njuz, bivši guverner Nju Džerzija i Trampov savetnik Kris Kristi nazvao je govor pogrešnim potezom – i u strateškom i u predsedničkom smislu.

Čak i popularni konzervativni komentator i Trampov pristalica Ben Šapiro rekao je da je „duboko neodgovorno“ istupiti i izjaviti da je pobedio na izborima ako (još) nije.

Bajden je sinoć navodno vodio sa 238 elektorskih glasova prema 213 Trampovih, s tim da kandidat da bi pobedio mora osvojiti 270 od 538.

Portal Aksios je u ponedjeljak objavio, pozivajući se na izvore bliske predsedniku, da će Tramp proglasiti pobedu u utorak uveče ako bude izgledalo da vodi, bez obzira na neprebrojane glasove u ključnim državama poput Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina.

„Tramp je upravo osigurao da će, bez obzira da li dobije ili izgubi, veliki broj Amerikanaca ove izbore smatrati nelegitimnim“, zaključila je liberalna kolumnistkinja lista Atlantik En Eplbaum.

U 18 američkih saveznih država po zakonu se broje i dopisni glasački listići koji su pristigli poštom.

„Znamo šta su izbori. Izbori su kada ljudi glasaju, glasovi dođu, primite sve listiće i onda ih prebrojite. To je to“, zaključio je demokrata i bivši profesor ustavnog prava Džejmi Raskin, prenosi list Atlantik.

„Sjedinjene Države Anksioznosti“

Situaciju u SAD jedan ruski TV voditelj opisao je kao „ludilo zvano američki izbori“, dok su indijske novine Ekspres opisale Ameriku kao „Sjedinjene Države Anksioznosti“. Na iranskoj državnoj televiziji Press TV govorilo se o „pretnji građanskim ratom“.