Dva govora – dva sveta: Po čemu se razlikuju obraćanja Putina i Bajdena?

Lider slobodnog sveta i vladar u Moskvi istog dana su održali govor. Džozef Bajden, američki predsednik, u Varšavi. Vladimir Putin, koji je pre godinu dana naredio napad na Ukrajinu, u Moskvi. Bio je to svojevrsni duel na daljinu. Ali nije se radilo o takmičenju u debatnom klubu, već o pitanjima rata i mira, života i smrti. Na to je još jednom ukazao Bajdenov savetnik za bezbednost Džejk Saliven.

Putin je optužio Kijev, SAD i ono što smatra „arogantnim“ Zapadom, da su započeli rat u Ukrajini. Rusija sada mora da se brani. Međutim, Džozef Bajden tu apsurdnu tvrdnju nije ignorisao, već se u svom govoru direktno obratio ruskom narodu. „Zapad ne planira napad na Rusiju“, rekao je Bajden. „Putin je izabrao ovaj rat. I može da ga okonča jednom rečju“. Ukrajina ne može da prestane da se bori, jer bi tada prestala da postoji, rekao je američki predsednik.

Kritika Putinovih pretnji

Putin je u Moskvi najavio da će Rusija suspendovati poslednji veliki sporazum supersila o ograničavanju nuklearnog naoružanja. NATO i američki državni sekretar Entoni Blinken taj korak su nazvali neodgovornim i pozvali Rusiju da ga preispita.

Stručnjak za bezbednost Štefan Majster iz berlinske Fondacije nauka i politika za DW kaže da je reč o zveckanju oružjem iz Moskve. On ipak ne procenjuje da Putin želi „nuklearnu eskalaciju“.

„Sloboda će pobediti“

Pred hiljadama okupljenih ispred Kraljevske palate u Varšavi, Bajden je rekao da se u sukobu sa Rusijom radi o borbi između diktature i slobode. Sloboda je „najslađa reč“, najplemenitiji cilj. „Sve što sada radimo, radimo da bi i naša deca i unuci mogli da je dožive: slobodu!“

Sloboda je neprijatelj tirana, rekao je Bajden. Vladimir Putin doživljava nešto o čemu pre godinu dana nije mogao ni da sanja. „Danas su demokratije jače, a ne slabije. Autokratija je slabija, a ne jača.“

Još uvek pod utiskom svoje iznenadne posete Kijevu u ponedeljak, američki predsednik odao je počast žrtvama koje je narod Ukrajine podneo i koji podnosi da bi ostao slobodan. „Bila mi je čast da odam počast herojima Ukrajine koji su dali svoje živote“, rekao je Bajden, koji je sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim posetio spomenik u Kijevu. Stojimo uz nastavnike, medicinske sestre, bolničare i radnike iz čitave Ukrajine koji pokušavaju da održe struju uprkos brutalnom ruskom bombardovanju.

„Dokle god je potrebno“

Za razliku od pre jedanaest meseci, kada je prvi put posetio Varšavu od početka rata, Bajden ovoga puta nije spominjao Putina lično. Tokom prethodne posete je rekao: „Taj čovek ne može da ostane na vlasti.“ Sada – ni reči o promeni režima, ali jasna poruka da će odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a među njima je bez sumnje vlastodržac Putin, na kraju odgovarati.

Kao što se i očekivalo, američki predsednik govorio je o „neraskidivoj obavezi“ SAD kada je reč o odbrani NATO i pomoći Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije: finansijski, oružjem i municijom, dokle god bilo potrebno. Međutim, Bajden nije bio konkretniji. Nije spominjao sisteme naoružanja ili vremenske okvire, ali je rekao da će odluke koje „donesemo u narednih pet godina definisati naše živote u decenijama koje dolaze“.

Poljska poseban partner

Poljski domaćin, predsednik Andžej Duda, bio je oduševljen drugom posetom američkog gosta za jedanaest meseci. Duda se zahvalio na podršci SAD i „simboličnoj poseti“. „Amerika će uvek braniti Zapad i njegove vrednosti“, rekao je Duda dok je sedeo preko puta Bajdena za dugačkim konferencijskim stolom u predsedničkoj palati. Džozef Bajden se nasmejao i uz anegdotu objasnio svoju posebnu zahvalnost Poljskoj, iz vremena kada je bio mladi američki senator osamdesetih godina. Već tada je, kako je rekao, predvideo kraj komunizma i želju Poljaka za slobodom, iako su ga kolege upozoravale da ne preteruje.

Konkretnih obećanja o stacioniranju većeg broja vojnika u Poljskoj, nije bilo – 10.000 vojnika je već u zemlji. Uglavnom se radi o jedinicama koje ostaju po nekoliko meseci, a zatim ih zamenjuju nove. „Poseta poput ove očigledno je simbol koliko je Poljska postala važna i relevantna u međunarodnoj politici, posebno u odnosu na Ukrajinu“, ocenjuje za DW politikolog Marek Madej sa Univerziteta u Varšavi. On ne deli stav mnogih poljskih političara, posebno ne onih iz nacionalno-konzervativne vlade, da je Poljska sada omiljeni saveznik SAD u Evropi. „Razlog za fokusiranje na Poljsku je činjenica da sve pošiljke za Ukrajinu moraju da idu preko Poljske. Nije reč o favorizovanju. To je stvar čiste logike, geopolitičke logike.“

Da nema rata u Ukrajini, odnos Džozefa Bajdena i Andžeja Dude sigurno ne bi bio naročito srdačan. Na kraju krajeva, Duda je bio vatreni pristalica političkog protivnika Bajdena, bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je obećao Poljskoj više američkih trupa.

„Džo Bajden je pronicljiv političar sa mnogo iskustva. On zna kako stvari funkcionišu. Dva predsednika će sarađivati, čak i ako među njima nema neke naročite lične hemije“, opisuje politikolog Marek Madej odnos između liberalnog demokrate Bajdena i nacionalno-konzervativnog Dude.

Koliko dugo je „dokle god bude potrebno“?

Ni u jednom govoru nije bilo nagoveštaja kako bi mogao da se zaustavi ruski rat protiv Ukrajine, koji Putin i dalje naziva „specijalna operacija“. Niti je ruski vladar pokazao spremnost na pregovore, niti je američki predsednik odstupio od ideje da će Ukrajina, a sa njom i Zapad, morati da dobiju rat. Putin je tvrdio da bi Rusija mogla da izdrži još dugo. Bajden je zapretio novim sankcijama i istrajnošću saveznika.

Pitanje za SAD je sada kako će se Kina ponašati. Ona je najavila predstavljanje mirovnog plana i posredovanje. SAD su kritikovale da bi Kina uskoro mogla da isporuči Rusima smrtonosno oružje, jer Moskvi ponestaje resursa. Pa, koliko dugo će biti „dokle god bude potrebno“? U intervjuu za CNN, nemački kancelar Olaf Šolc dao je odgovor: „Mislim da bi bilo mudro pripremiti se za dugi rat.“