Dvadesetpetogodišnja nezavisnosti Azerbejdžana

Dati dokument je obnovio viševekovnu tradiciju azerbejdžanske državnosti, odredio osnove državnog, političkog i ekonomskog uređenja savremene Republike Azerbejdžan.

Opštenacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev je istakao: „Sačuvati nezavisnost, učiniti je večnom mnogo je teže nego osvojiti je“. A prve godine državne nezavisnosti Azerbejdžana

Bezbednosne pretnje

Godine 1991. i u toku narednih nekoliko godina mlada država Azerbejdžan se susretala sa ozbiljnim izazovima i bezbednosnim pretnjama. Društveno-politička stabilnost u zemlji je bila narušena, bilo je nekoliko pokušaja državnog udara, ekonomija zemlje je doživela pad, susedna Jermenija je, očistivši svoju teritoriju od Azerbejdžanaca, započela okupaciju nagornokarabaške oblasti i drugih regiona Azerbejdžana i masovno proterivanje azerbejdžanskog stanovništva sa njihove istorijske prapostojbine.

Situacija je počela da se menja upravo posle dolaska H. Alijeva na vlast. Zahvaljujući njegovom talentu, velikom i bogatom iskustvu u upravljanju državom i opštenarodnoj podršci politike koju je on vodio, situacija je postepeno počela da se stabilizuje, što je dalo mogućnost iniciranja i sprovođenja reformi velikih razmera u raznim sferama, usvajanja Ustava, sprovođenja slobodnih i demokratskih parlamentarnih izbora u zemlji.

Rukovodstvo Azerbejdžana je, oslanjajući se na prethodna iskustva, preduzimalo korake po pitanju privatizacije državne svojine, podele zemljišta među stanovništvom, privlačenja stranih investicija u ekonomiju zemlje i poboljšanja blagostanja stanovnika. Dešavao se prelaz sa administrativno-komandne ekonomije, koja je postojala za vreme socijalističkog uređenja, na sistem tržišne ekonomije i uspostavljanje snažnog političkog i demokratskog sistema.

Politika izgradnje države i jačanja nezavisnosti se nastavila i narednih godina pod rukovodstvom već sadašnjeg predsednika Azerbejdžana gospodina Ilhama Alijeva. Dinamičan ekonomski napredak, radikalno smanjenje nivoa nezaposlenosti, značajno poboljšanje blagostanja stanovnika, razvoj regiona Azerbejdžana, realizacija krupnih međunarodnih projekata u oblasti energetike i saobraćaja, kao što su naftovod Baku-Tbilisi-DŽejhan, gasovod Baku-Tbilisi-Erzurum, železnica Baku-Tbilisi-Kars, potvrđuju uspešnost ove politike. A današnja realizacija projekta „Južni gasni koridor“ i njegovih zasebnih delova – TANAP (Transanatolijski gasovod), TAP (Transjadranski gasovod), i realizacija druge faze nalazišta gasa „Šahdeniz – 2“ igraju veoma važnu ulogu u obezbeđivanju energetske sigurnosti Evrope.

Ako je početkom 1990-ih Azerbejdžan pravio prve korake prema uspostavljanju diplomatskih veza i pristupanju međunarodnim organizacijama, već 20 godina kasnije, 2011. godine, Azerbejdžan je uz podršku 129 država bio izabran za člana Saveta bezbednosti UN za period 2012-2013. iz grupe istočnoevropskih zemalja. Ako je početkom 1990-ih godina Azerbejdžan tražio mogućnosti za razvoj ekonomske saradnje i privlačenje stranih investicija, danas je Azerbejdžan sam postao zemlja koja investira u ekonomiju drugih zemalja.

Posvećeni miru

Ovde je važno istaći da je Azerbejdžan išao prema svim tim dostignućima bez obzira na jermensko-azerbejdžanski nagornokarabaški konflikt, koji traje oko 25 godina, sa svim njegovim teškim posledicama. Azerbejdžan, kao i ranije, ostaje posvećen mirnom regulisanju konflikta na osnovu rezolucija 822, 853, 874 i 884 Saveta bezbednosti UN usvojenih u vezi sa konfliktom, koje priznaju Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana, potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana i zahtevaju povlačenje jermenskih trupa sa okupiranih teritorija Azerbejdžana.

S tačke gledišta bogate istorije Azerbejdžana, 25 godina ne predstavlja veoma dug vremenski period. Ali za prethodnih 25 godina azerbejdžanski narod je na putu stvaranja nezavisne države u punom smislu te reči prošao, kao što se vidi iz gorenavedenog, težak, ali veliki i dostojan put.
Današnja nezavisnost Azerbejdžana predstavlja ponos za svakog Azerbejdžanca, uključujući i one koji žive u inostranstvu, između ostalog i u Srbiji.

Srbija se geografski nalazi daleko od Azerbejdžana. Naše zemlje deli više od 3.000 km. Ipak, treba priznati da su postojeća aktivna diplomatska i ekonomska saradnja između naših zemalja na nivou strateškog partnerstva, uzajamna podrška suvereniteta i teritorijalnog integriteta, bliske humanitarne i kulturne veze među našim narodima višestruko skratile to rastojanje.

Ponovo se vraćajući u istoriju, mora se priznati da je pre 25 godina bilo teško zamisliti da će azerbejdžanska strana, na primer, davati svoj doprinos infrastrukturnom razvoju Srbije ili da će se stanovnici Beograda odmarati u prelepom parku Tašmajdan, koji predstavlja jedan od simbola srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva. Isto tako je pre 25 godina bilo teško zamisliti da će Azerbejdžan jednog dana organizovati velike i prestižne međunarodne manifestacije različitog karaktera, kao, na primer, muzičko takmičenje „Evrovizija“ 2013. godine, prve Evropske igre 2015. godine, trku „Formule 1“ za Veliku nagradu Evrope 2016. godine, pritom u sportskim objektima i kompleksima u čijoj su izgradnji učestvovale i srpske kompanije. Takođe, ne mogu da ne istaknem učestalo uzajamno delovanje naših zemalja poslednjih godina u sferi promocije danas veoma aktuelnih ideja multikulturalizma, tolerancije, dijaloga civilizacija u okviru međunarodnih manifestacija koje se održavaju u Bakuu. Prirodno, srpsko-azerbejdžanska saradnja je mnogostrana i nemoguće je o svemu tome ispričati u sklopu jednog članka.

Glavni zaključak koji se sam od sebe nameće jeste da što su naše države jače, to smo mi bliži jedni drugima i to, naravno, služi blagostanju naših naroda i država. Ubeđen sam da će i godine koje slede biti obeležene novim uspesima u odnosima naših zemalja.

Autor je savetnik Ambasade Republike Azerbejdžan u Beogradu