Dvanaest Nemaca koji su godinama igrali sa “dragim Putinom”

Nakon godina držanja lekcija Zapadu da je deo ostpolitike bilo sve što je potrebno da se Rusija drži pod kontrolom, nemačke političke, medijske i akademske elite sada su opsednute novim pitanjem: Kako smo mogli toliko pogrešiti?

Retko kada je poverenje neke zemlje u sebe i svoje mesto u svetu tako temeljno usitnjeno preko noći.

Kancelar Olaf Šolc, socijaldemokrata koji je u decembru preuzeo dužnost od Angele Merkel, odgovorio je na odbacivanje decenije nemačke spoljne politike tako što je najavio dramatičan zaokret od 180 stepeni u odnosu na svoje prethodnike. Nazvan Zeitenvende (istorijska promena), plan je uključivao obećanje da će se potrošiti oko 100 milijardi evra na odbranu u kratkom roku.

Nedeljama kasnije, međutim, panika u nemačkom establišmentu zbog pogrešne procene Vladimira Putina ustupila je mesto prkosnijem stavu prema saveznicima koji zahtevaju od Berlina da pruži Ukrajini više od ohrabrenja i nekoliko raketa iz sovjetske ere.

Takva tvrdoglavost služi kao podsetnik da Nemačka nije preko noći prodala svoju dušu Rusiji; Bio je to proces koji je trajao godinama, a na kraju je cela država bila saučesnik.

Ono što sledi je delimična lista onih koji su najviše krivi za pogrešan pristup Nemačke Rusiji i njenom lideru.

Angela Merkel

Nijedan Nemac nije odgovorniji za krizu u Ukrajini od Merkelove. “Nestašluci” njenog prethodnika su možda zasenili tu realnost u percepciji javnosti, ali činjenice govore same za sebe. Kao kancelarka od 2005. do 2021, Merkelova je bila pokretačka snaga napora da se odbije članstvo Ukrajine u NATO. Čak i nakon invazije Moskve na Gruziju, njenog brutalnog bombardovanja Sirije, aneksije Krima, rata u Donbasu, obaranja malezijskog aviona MH-17, ubistva čečenskog pobunjenika u centru Berlina nde i trovanja Alekseja Navaljnog, Merkelova je insistirala da se sa Putinom može razgovarati.

Bila je toliko sigurna da je angažovanje sa Rusijom put ka miru da je dala zeleno svetlo za kontroverzni projekat Severni tok 2015. uprkos Putinovoj okupaciji Krima i ratu u istočnoj Ukrajini. Otkako je počeo najnoviji rat, Merkelova je zapravo otišla u ilegalu.

Prošlog meseca je preko portparolke poručila da ostaje pri svojoj odluci iz 2008. da blokira ulazak Ukrajine u NATO. Poslednji put je viđena u javnosti na odmoru u Toskani.

Frank-Valter Štajnmajer

Dugogodišnji poverenik osramoćenog bivšeg kancelara Gerharda Šredera aktuelni predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer je od samog početka bio zagovornik energetskog saveza Nemačke sa Rusijom preko gasovoda Severni tok.

Poput mnogih socijaldemokrata, Štajnmajer je tvrdio da bi projekat garantovao mir stvaranjem međusobne zavisnosti između Rusije i Nemačke. Kao ministar spoljnih poslova pod mandatom Merkelove, nastavio je da pomera tu liniju suočen sa sve agresivnijim akcijama Moskve.

On je takođe igrao ključnu ulogu u pokušaju da se Ukrajini nametnu diplomatska rešenja, pre svega takozvana Štajnmajerova formula, koja bi učvrstila uticaj Rusije u zemlji. Štajnmajer je nedavno priznao da je pogrešio što je podržao Severni tok i da je pogrešno procenio Putina.

Uprkos tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbio da ga primi u Kijevu, primoravši Nemca da otkaže planiranu posetu.

Gerhard Šreder

Nakon što je izgubio kancelarat od Merkelove 2005, Šreder je mogao da se povuče u Hanover da bi mirno živeo sa svojom porodicom. Što se tiče politike, njegovo kancelarsko mesto je verovatno bilo najuspešnije u jednoj generaciji i verovatno bi bio poštovan kao mudar stariji državnik.

Ali, kao i mnogi bivši političari, on je umesto toga išao za novcem. Šrederova odluka samo nekoliko nedelja nakon što je napustio funkciju da bude predsedavajući projekta gasovoda Severni tok, koji je odobrio u svojim poslednjim danima kao kancelar, “postavlja ga u vrh skale bezobrazluka”.

Jedina pozitivna stvar koja se može reći o Šrederu je da je on večno odan. Nažalost, predmet njegove lojalnosti je Putin. Bromansa ovgog političkog para – bez premca u globalnoj politici poslednjih decenija – bila bi smešna da nije tako tragičan.

Možda bi se Šrederu oprostio prvi gasovod Severni tok. Na kraju krajeva, mnogi na Zapadu su pogrešili u vezi sa Putinom. Ali umesto da odstupi, Šreder je stegao još jače, postajući najveći defanzivac ruskog moćnika na Zapadu, ulogu koju on i dalje igra.

Šreder je donkihotovski pokušao da posreduje u mirovnom sporazumu tako što je u martu odleteo u Moskvu, posetu koju su mnogi videli kao nešto više od pokušaja da oživi svoj imidž.

On je nedavno za Njujork tajms rekao da je ruski rat bio “greška“, ali je prkosio svojim postupcima.

Džo Kejzer

Iako je tačno da nemački politički lideri snose najveći deo odgovornosti za lakovernu politiku zemlje prema Rusiji, istina je i da su bili gurnuti u to, piše Politico.

I niko nije gurao jače od Džo Kejzera. Kao izvršni direktor giganta Simensa od 2013. do 2021, Kejzer je bio neumoran u ugovaranju poslova u Rusiji. Nakon aneksije Krima 2014, Kejzer je odbio da otkaže put u Moskvu na sastanak sa Putinom u njegovoj privatnoj rezidenciji. Kasnije je prigovarao svojim kritičarima, rekavši da neće dozvoliti da “privremene turbulencije imaju previše uticaja na naše dugoročne planove“.

Kejzer se nedavno izvinio zbog ovih primedbi, rekavši da ga je Putin prevario. “Bio sam među onima koji su verovali u Wandel durch Handel “, rekao je on, misleći na nemačku strategiju pokušaja da se transformišu autoritarne zemlje produbljivanjem trgovinskih veza.

Volfgang Rajcle

Kao pokretačka snaga industrijskog gasnog giganta Linde u poslednje dve decenije, Rajcle je gurnuo kompaniju sve dublje u Rusiju. Malo je, ako ih je uopšte bilo, nemačkih rukovodilaca tokom godina bilo toliko blisko Putinovoj vladi kao što je bio Rajcle, bivši izvršni direktor BMW-a koji je prvo bio generalni direktor Lindea, a zatim i njegov predsednik, funkcija sa koje je odstupio u martu.

Prošle godine je nadgledao ugovor vredan šest milijardi dolara sa ruskim energetskim gigantom Gaspromom o izgradnji masivnog čvorišta za preradu gasa u blizini granice Rusije sa Estonijom. Za sada, kompanija se drži projekta. Dok Rajcle ćuti o situaciji u Ukrajini, iz kompanije Linde je nedavno poručeno da su “duboko zabrinuti zbog nastale humanitarne krize“.

Minhenska bezbednosna konferencija

Spolja gledano, godišnja konferencija bi mogla izgledati samo kao dobar izgovor za globalne elite da probaju zadovoljstva bavarske prestonice. Ali konferencija je, takođe, odlično mesto za poslovanje i umrežavanje, zbog čega mnogi učesnici dolaze iz poslovnog sveta.

I Horst Telčik, koji je bio savetnik Helmuta Kola pre nego što je preuzeo konferenciju 1999, i Volfgang Išinger, bivši nemački diplomata koji je postao konsultant koji je preuzeo uzde 2008, trudili su se da se udvaraju ruskim zvaničnicima i biznismenima. Efekat posete bio je legitimisanje Rusije kao partnera za nemačke poslove, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo zemlji.

Linde Volfganga Rajclea (bivši predsednik savetodavnog odbora Minhenskog saveta bezbednosti), i Simens Džo Kejzera, sadašnji predsednik, podržali su to nastojanje. Pod Išingerom, Herman Gref, izvršni direktor Sberbanke, najveće ruske banke, pridružio se odboru.

Ove nedelje Evropska komisija je predložila mere za dalju izolaciju banke od međunarodnog finansijskog sistema. Još jedan redovan gost na konferenciji je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova koji mnogi smatraju ratnim zločincem. Išinger je pozdravio Lavrova na sceni 2018. rečima “dragi Sergej“. Telčik, koji se zalaže za politiku “daj i uzmi“ sa Rusijom, opisao je Putina 2019. kao “šarmantan i otvoren“. Nedavno je na pitanje da li bi želeo da revidira tu procenu, rekao da ostaje pri tome jer je “takav bio u to vreme“.

Ost-Ausschuss

Glavna platforma kompanije German Inc za osvajanje ruskog tržišta je organizacija poznata kao Ost-Ausschuss ili Istočni komitet. Osnovani 1950-ih, članovi lobističke grupe uključuju većinu najpoznatijih nemačkih kompanija, od BMW-a preko VW do hemijskog giganta BASF-a. Od ruske aneksije Krima, ova grupa je takođe bila najbolji prijatelj Moskve u Berlinu, jer je agitovala protiv pooštravanja sankcija.

U velikoj meri je bio uspešan na tom frontu, kao i u nastojanju da se Severni tok 2 odobri 2015. Kremlj je nagradio grupu pristupom bez presedana. Vrhunac godišnjeg kalendara Istočnog komiteta bio je sastanak sa Putinom. Ovogodišnje izdanje je otkazano.

U utorak je šef Ost-Ausschuss-a, Oliver Hermes, najavio je da će se povući kako bi se usredsredio na pomoć svojoj kompaniji da se kreće kroz novi geopolitički pejzaž. On je osudio rat “najoštrije“, ali je takođe naveo da “međusobne ekonomske zavisnosti… potencijalno doprinose deeskalaciji“.

Matias Placek

Bivši premijer nemačke pokrajine Brandenburg i lider socijaldemokrata, Matias Placek je bio ljubaznije, nežnije lice ruske agresije u Berlinu. Rođen i odrastao u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, Placek (koji priznaje trajnu ljubav prema sovjetskoj kinematografiji) pokušao je da ubedi Nemce da nemaju čega da se plaše od Rusije. Čest gost u nemačkim tok-šou, Placek je često tvrdio da je Rusija jednostavno pogrešno shvaćena i da bi Zapad trebalo da se obrati Moskvi da izgradi poverenje. U svojoj knjizi iz 2020. godine “Potrebna nam je nova ostpolitika“, Placek je rekao da bi međunarodna zajednica trebalo da prizna Krim kao deo ruske teritorije, što je zahtev koji je on prvi put postavio ubrzo nakon ruske invazije 2014. On je od tada revidirao taj stav.

Dan nakon poslednje ruske invazije, Placek je priznao da je pogrešio u vezi sa Rusijom. “Zavarao sam se jer je za mene sada nezamislivo ono što se upravo dogodilo”, rekao je. Nekoliko dana kasnije podneo je ostavku na mesto predsednika Nemačko-ruskog foruma, neprofitne grupe koju je vodio radi unapređenja veza između dve zemlje.

Georg Restle

Poznati reporter na nemačkoj javnoj televiziji i voditelj udarnog informativnog magazina pod nazivom „Monitor“, Restle je izneo sumnjivu priču da je širenje NATO-a na istok krivo za antagonizaciju Rusije. Iako je kritičan prema Putinu i ratu, koji je nedavno počeo da pokriva iz Kijeva, Restle je gurnuo uredničku liniju na nemačkoj dominantnoj javnoj televiziji (primarni izvor vesti za većinu Nemaca) koja prikazuje Zapad kao isto toliko krivca za sukob sa Rusijom kao Putin.

“Mnogo poverenja je uništeno poslednjih godina i Rusija ni u kom slučaju nije jedina kriva“, rekao je gledaocima 2018. dok ih je uvodio segment u kome se kritikuje NATO zbog održavanja vojne vežbe na istočnom krilu Alijanse. “Nedavna istorija pokazuje da je pre svega Zapad, opijen svojom pobedom u Hladnom ratu, uvek iznova ignorisao ruske interese, dok naizgled ništa nije naučio ili je to odbijao. Dva dana pre poslednje ruske invazije na Ukrajinu, on se žalio na “neznanje Zapada o bezbednosnim interesima Rusije, lažima SAD u ratu u Iraku i misiji NATO-a na Kosovu“, iako je rekao da se oni ne mogu koristiti kao opravdanje za Putinovo “šokantno kršenje međunarodnog prava“.

Fridrih Merc

Na prvi pogled, činilo se da Merc, novi lider nemačkih konzervativaca, nema nikakve veze sa ruskom močvarom. Ipak, u ključnim trenucima debate o politici Rusije poslednjih godina, Merc, koji je osvojio vođstvo Demohrišćana (CDU) u svom trećem pokušaju i posle poraženih opštih izbora, pouzdano je bio na pogrešnoj strani istorije.

Trebalo je trovanje Navaljnog 2020. da ubedi Merca, korporativnog advokata koji je proveo godine u političkoj divljini nakon što ga je Merkelova pobedila za vođstvo CDU početkom 2000-ih, da Severni tok 2 možda nije dobra ideja. Čak i tada, Merc, dugogodišnji zagovornik projekta, samo je pozvao na moratorijum na izgradnju gasovoda. Nedavno se protivio blokiranju Rusije u sistemu plaćanja SWIFT uoči invazije 24. februara. Upozoravajući da bi taj potez mogao biti jednak paljenju “atomske bombe“, u smislu potencijalnog uticaja na finansijska tržišta, Merc je upozorio da ne treba isključiti Rusiju. Kasnije je preokrenuo kurs i sada se zalaže za tvrđu liniju. On je ove nedelje posetio Kijev.

Jirgen Habermas

Za nemački pseudointelektualni Bobo set, nijedna figura nije uticajnija od Habermasa, čoveka koji mnogi smatraju nezvaničnim filozofom nemačke države. Pragmatičar i nekadašnji pristalica Frankfurtske škole, Habermas (92), decenijama je služio kao proročište za mejnstrim nemačku levicu. Njegov najnoviji biser mudrosti: Nemačka je bila u pravu što nije poslala oružje Ukrajini.

U nedavnom tekstu za novine “Suddeutsche Zeitung”, Habermas je držao sveću za nemačku “introspektivnu i rezervisanu saveznu vladu“. Nesavesni pristup Nemačke Ukrajini u ključnom trenutku nije problem, to je odgovor, tvrdio je on, pozivajući čitaoce da ne obraćaju pažnju na “oštre moralne optužbe zbog nemačke uzdržanosti“.

Na kraju je uverio Nemce da će sve biti u redu, sve dok ne poslušaju vetar promena. “Ova debata, koja je proizvela brojne primere zapanjujuće preobraćenja nekadašnjih mirotvoraca, navodno najavljuje istorijsku promenu u nemačkom posleratnom mentalitetu — teško stečenom mentalitetu koji je više puta osuđivan s desna — a time i kraj širok pro-dijaloški, mirovni fokus nemačke politike“, zaključio je on.

Manuela Švezig

Švezigovoj su bile predodređene velike stvari. Bivša ministarka za porodična pitanja pod mandatom Merkelove, socijaldemokrata je postala premijerka države Meklenburg-Zapadna Pomeranija 2017. Švezig su mnogi u SPD-u videli kao budućnost stranke – sve dok se Severni tok 2 nije doveo u pitanje. To što se nemački kraj gasovoda završava u njenoj matičnoj državi moglo bi se pripisati lošoj sreći da nije bilo činjenice da je Švezig istinski verovala u to.

Švezig je retko propuštala priliku poslednjih godina da odbrani projekat i Rusiju  idući tako daleko da osnuje neprofitnu fondaciju sa novcem Gasproma za završetak projekta u slučaju da bude sputan američkim sankcijama. Švezig nije trošila mnogo vremena na razgovore o Ukrajini ili izazovima sa kojima se suočava sa ruskom agresijom. Ipak, bila je veoma fokusirana na SAD, koje je redovno optuživala da nepravedno napadaju njene vredne birače preteći da će sankcionisati firme uključene u projekat.

“Imate izbor između ruskog gasa iz baltičkog gasovoda… ili američkog gasa, koji služi interesima SAD“, rekla je poslanicima tokom burne sednice 2020.

Nedavno je promenila melodiju, rekavši da je fondacija bila greška i da Putin mora da odgovara za napad na Ukrajinu. “Živimo u novoj eri“, rekla je ove nedelje.