Dve godine od povratka talibana na vlast u Avganistanu: „Kao da živim u nekom košmaru“

„Da budem iskrena, imam osećaj kao da živim u nekom košmaru. Teško je shvatiti kroz šta smo sve prošli tokom poslednje dve godine“, kaže 29-godišnja Marjam Marof Arvin.

Ona živi u Kabulu i osnivačica je dobrotvorne organizacije za pomoć ženama i deci. Sa DW je razgovarala telefonom.

Talibanima je, nakon povlačenja međunarodnih trupa iz Avganistana, pošlo za rukom da za samo nekoliko nedelja, munjevito osvoje čitavu zemlju.

Uprkos obećanjima datim na početku svoje vladavine, kada je rečeno će, prema šerijatskom zakonu, poštovati prava žena, talibani su u protekle dve godine uveli čitav niz zabrana koje drastično ograničavaju prava žena i devojčica.

One su istisnute iz javnog života, udaljene iz obrazovnih institucija i sa tržišta rada, a i sloboda kretanja im je veoma ograničena.

Poslednje upozorenje pre pada Kabula

„Ono što ne razumem jeste odakle je dolazila ta nada da su se talibani promenili ili da su čak postali bolji“, kaže kabulska aktivistkinja Arvin.

I dodaje: „Uvek smo znale da ćemo s talibanima na vlasti ponovo izgubiti sve ono što smo uspele da postignemo. Dvadeset dana pre nego što su oni preuzeli vlast, mi, aktivistkinje i predstavnice civilnog društva u Kabulu, organizovale smo konferenciju za novinare kako bismo još jednom svetskoj javnosti ukazale na našu situaciju. Rekle smo tada: pogledajte područja koja su pod kontrolom talibana i pogledajte kako oni ne poštuju i gaze prava žena. Ali, niko nije hteo da nas posluša.“

Čak i pre njihovog povratka na vlast u Kabulu, talibani su postepeno uspevali da preuzmu kontrolu nad sve većim delovima ruralnih područja Avganistana.

Tamo gde su oni imali moć i vlast, žene su morale da ostanu u kućama i da preuzmu tradicionalne uloge ćerki, supruga ili majki, baš kao i tokom njihove ranije vladavine od 1996. do 2001.

Tada ženama u Avganistanu nije bilo dozvoljeno da studiraju, niti da rade. Mogle su da napuste kuću samo u pratnji muških pripadnika porodice. Ukoliko bi se neka žena kretala bez pratnje, pretilo joj je bičevanje.

Talibani su 2021. godine bili oprezniji nego tokom svoje prve vladavine 1990-ih.

Ali, oni se skoro uopšte nisu razlikovali od talibana iz 1990-ih, kaže za DW nekadašnja zamenica avganistanskog ministra za mir, dr Alema Alema.

Ministarstvo za mir bilo je zaduženo za mirovne pregovore unutar Avganistana i raspušteno je nakon što su talibani preuzeli vlast.

Talibani su, kako kaže, samo postali iskusniji i oprezniji.

„Otkako su ponovo na vlasti, izdali su 51 zabranu za žene, što je više od jedne zabrane mesečno“, objašnjava Alema. „Oni nisu sve objavili odjednom, jer nisu hteli da zastraše međunarodnu zajednicu. I u samom Avganistanu su na početku vladavine morali da deluju oprezno, kako se stanovništvo ne bi okrenulo protiv njih. Njihova moć tada još nije bila učvršćena.“

Američka vlada je talibane „uvela u igru“

Sjedinjene Države su 2018. započele direktne pregovore s talibanima. Da su avganistanska vlada i lokalni stručnjaci bili u to uključeni, sve bi se drugačije odvijalo, smatra 59-godišnja Alema, koja danas živi u Nemačkoj.

SAD i njihovi partneri su pregovorima s talibanima vođenim u Dohi želeli da utru sebi put za povlačenje iz sukoba u Avganistanu.

Inače, čak i nakon što je međunarodna koalicija 2001. uspela da svrgne talibanski režim, oni su nastavili da pružaju žestok oružani otpor avganistanskoj vladi i stranim jedinicama. Brojni vojnici i civili izgubili su život u tom trajnom sukobu.

Pregovori s talibanima doveli su do sporazuma od 29. februara 2020. kojim je utvrđen vremenski okvir za povlačenje američkih trupa, kao i drugih kontingenata iz sastava NATO.

„Sporazumom iz februara 2020. predviđeni su, između ostalog, i mirovni pregovori unutar Avganistana, tokom kojih je trebalo da talibani direktno pregovaraju sa avganistanskom vladom“, objašnjava bivša avganistanska političarka.

„Pripremili smo se za to. U Ministarstvu za mir osnovala sam više radnih grupa i razradila smernice sa predstavnicima nevladinih organizacija iz svake od 34 provincije u zemlji. No, talibani nisu pokazali nikakav interes za pregovore s nama. Znali su da će SAD napustiti zemlju i nisu bili spremni na ustupke. SAD su ih uvele u igru, pod motom: ’talibani su se promenili’“, ističe Alema.

Sporazum koji je demoralisao zemlju

Direktni pregovori sa SAD talibanima su obezbedili priznanje. Oni su u Dohi potpisali sporazum sa Sjedinjenim Državama koji je trebalo da Avganistanu donese mir. Taj sporazum je oslabio moral avganistanske armije i značajno uticao na smanjivanje njenog otpora tokom kasnijih napredovanja talibana.

„Ono što se dogodilo u Avganistanu u avgustu 2021. nije bio vojni trijumf talibana, već rezultat političke odluke“, ocenjuje Kušal Asefi, novinar i bivši izvršni direktor radiotelevizije „Arijana“.

Asefi je u to vreme svakodnevno izveštavao o događajima koji su jedan drugog preticali. „Niko nije imao uvid u pozadinu pregovora s talibanima. Činilo se kao da su zapadne zemlje u to vreme povukle svoju podršku zvaničnoj vladi.“

Nakon što su talibani preuzeli vlast, Asefi je morao da napusti zemlju. Kao kritički nastrojen novinar, on u Avganistanu više nije video svoju budućnost.

„Događaji u poslednje dve godine jačaju uverenje da je zemlja prepuštena talibanima. Čini se da više nije važno kakav haos oni izazivaju. U najboljem slučaju, objavi se poneka kritička izjava u kojoj se osuđuje politika talibana. Avganistansko društvo je demoralizovano i iscrpljeno. Privreda je uništena i više od 20 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Ljudi se samo još bore za puko preživljavanje.“

„Da, mnogi razmišljaju samo o tome kako da napuste zemlju“, potvrđuje Arvin, aktivistkinja za prava žena iz Kabula. „Razočarana sam što su svetska zajednica i avganistansko društvo tako brzo kapitulirali. Gore je nego što sam se pribojavala. No, avganistansko civilno društvo ima snažno jezgro koje neće odustati. To jezgro ne bi trebalo potceniti. Čvrsto verujem u nas“, poručuje Marjam Marof Arvin.