Dve godine od prvog slučaja zaraze korona virusom

Kina je 31. decembra 2019. zvanično prijavila SZO da je u Vuhanu otkrivena misteriozna respiratorna bolest, odnosno nepoznati tip virusa koji zapaljuje pluća, a 1. januara 2020. kineske vlasti su zatvorile pijacu morskih plodova koju su prvi pacijenti posetili.

Vrlo brzo nakon toga otkriveno je da je genetska struktura tog virusa slična virusu SARS (teški akutni respiratorni sindrom), a SZO je 7. januara saopštila da bolest ipak nije uzrokovana virusom SARS, već novom vrstom korona virusa koji je tada dobio privremeni naziv 2019-nCov.

Prvi smrtni slučaj od ove bolesti u Kini prijavljen je 11. januara, a prvi slučaj zaraze kovidom van Kine registrovan je 13. januara na Tajlandu.

U Sjedinjenim Američkim Državama je 21. januara prijavljen prvi oboleli, a 25. januara i u Australiji.

Virus je stigao i u Evropu 24. januara kada su zabeleženi prvi slučajevi u Francuskoj, 28. januara u Nemačkoj, 30. januara u Italiji, a zatim 31. januara u Velikoj Britaniji i Rusiji.

Krajem januara 2020. u Srbiji još uvek nije bilo korona virusa, a Predrag Kon je u ragovoru za Danas izjavio da je Srbija spremna da se suoči sa eventualnom pojavom virusa i da nema razloga za strah i paniku. Par dana kasnije ministar zdravlja Zlatibor Lončar izneo je identičan stav.

Šef SZO: Virus neće prerasti u pandemiju

Do kraja meseca više od 50 miliona ljudi u Kini bilo je izolovano u karantinu, a broj zaraženih u svetu je dostigao 10.000, te premašio broj zaraženih tokom epidemije SARS-a. Zbog toga je SZO 30. januara proglasila da pojava ovog virusa predstavlja Javno zdravstvenu pretnju (PHEIC) od međunarodnog značaja.

Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus je 11. februara procenio da postoji „realistična šansa“ da se zaustavi širenje korona virusa u svetu i izjavio da će ime virusa biti zvanično promenjeno u COVID-19 zbog lakšeg izgovora, ali i da ne bi došlo do stigmatizacije određene zemlje ili određenog stanovništva.

Prvi slučaj na afričkom kontinentu prijavljen je u Egiptu 14. februara.

Branimir Nestorović je 26. februara izjavio da je reč o „najsmešnijem virusu“.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji“, rekao je Nestorović.

U istom periodu, uprkos „duboko zabrinjavajućem“ iznenadnom rastu broja zaraženih u Italiji, Iranu i Južnoj Koreji, šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus ocenio je „da virus još može biti suzbijen i da neće prerasti u pandemiju“.

Početkom marta meseca Fejsbuk je preduzeo mere za sprečavanje širenja dezinformacija o virusu, uklanjanjem lažnih tvrdnji i „teorija zavere“, ali i upućivanjem korisnika na sajt SZO i na zvanične sajtove drugih zdravstvenih organizacija i institucija.

Teorije da je ovaj virus napravljen u laboratoriji, kao i da je možda slučajno „pobegao“ ili da je namerno „oslobođen“, odnosno spekulacije da predstavlja biološko oružje, vrlo brzo su postale popularne.

Uprkos tome što mnogi stručnjaci u svetu, kao i tim SZO koji je u Kini istraživao poreklo korona virusa, kažu da je hipoteza o laboratorijskom poreklu „krajnje neverovatna“ i da svi dokazi upućuju na to da je virus „životinjskog porekla“, takve teorije i dalje kruže internetom i veoma su raširene.

Prvi slučaj kovida u Republici Srbiji

U Srbiji je zabeležen prvi slučaj korona virusa 6. marta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da nema mesta panici i da nadležni organi odgovorno i ozbiljno rade svoj posao.

Šef SZO upozorio je 9. marta da je pretnja pandemijom „postala vrlo realna“, ali i da će ona biti „prva pandemija u istoriji koja će moći da bude kontrolisana“.

Dva dana kasnije, 11. marta 2020. godine, SZO je proglasila pandemiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je istog dana da je doneta odluka da se zabrane svi skupovi u zatvorenom prostoru na kojima će biti više od 100 ljudi, a Krizni štab je zvanično formiran 13. marta.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je 14. marta da će podneti ostavku u Kriznom štabu u slučaju da se mere protiv širenje korona virusa ne poštuju, odnosno ako se škole u Srbiji zatvore, na primer, na dve nedelje. On je objasnio da je protiv zatvaranja škola na nekoliko nedelja zato što bi se u suprotnom deca na nastavu vratila u trenutku kada se očekuje da epidemija bude na vrhuncu.

Narednog dana predsednik Vučić je saopštio da je državni vrh doneo odluku o proglašenju vanrednog stanja na celoj teritoriji Srbije, te da se škole, vrtići, fakulteti zatvaraju. Uvedeno je takođe i vanredno stanje u Beogradu i zatvorene su državne granice. U tom momentu je u Srbiji bilo 48 zaraženih korona virusom.

Eksperimentalna vakcina testirana prvi put na čoveka

Američki institut za alergije i zarazne bolesti (NIAID) objavio je 16. marta 2020. da je prvi volonter u istraživanju leka protiv virusa primio prvu dozu eksperimentalne vakcine, koju su stručnjaci razvili u saradnji sa kompanijom Moderna.

U Srbiji je 20. marta zabeležen prvi smrtni slučaj od posledica korone virusa.

Dana 6. maja 2020. godine ukinuto je u Srbiji vanredno stanje u momentu kada je u zemlji bilo 114 novih slučajeva zaraze, ukupno 203 preminulih od početka pandemije i 9.791 oboleli. Premijerka Ana Brnabić izjavila je tada da su se prema mišljenju struke stvorili svi uslovi da se ono ukine.

Uprkos pandemiji, 21. juna su održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji.

Početkom narednog meseca najavljene su moguće mere ograničenja kretanja, pa je to, pored nezadovoljstva načinom na koji su nadležni upravljali epidemiološkom situacijom, dovelo do velikih protesta u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. Došlo je do sukoba između policije i demonstranata, upotrebe sile i brojnih hapšenja, a zvaničnici su kasnije okrivili proteste za povećanje broja obolelih.

Prva vakcina protiv kovida

Šef SZO je 3. avgusta izjavio da nema „panakeje“ (čudotvornog leka), uprkos trci da se pronađe vakcina.

„Ne postoji panakeja i možda je nikad neće biti“, rekao je tada Tedros Adanom Gebrejesus.

Rusija je 11. avgusta prva u svetu registrovala vakcinu protiv korona virusa, kada je odobrila upotrebu vakcine Sputnjik V nakon druge faze kliničkih ispitivanja.

Vakcina je u početku naišla na određene kritike, mahom od strane stručnjaka sa Zapada, zbog upotrebe pre objavljivanja konačnih podataka o ispitivanju.

Krajem avgusta Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije protiv pet ruskih naučno-istraživačkih instituta koji su radili na pronalasku vakcine, uključujući i institut Ministarstva odbrane Rusije.

Preko milion preminulih u svetu od posledica kovida

Kako je objavio američki Univerzitet Džon Hopkins, deset meseci nakon pojave virusa broj smrtnih slučajeva na globalnom nivou premašio je milion 29. septembra 2020. godine.

SZO je 18. decembra označila novu varijantu korona virusa B.1.1.7, prvi put zabeleženu u Velikoj Britaniji par meseci ranije, kao „varijantu koja izaziva zabrinutost“. Taj novi tip virusa naknadno je dobio ime alfa.

Istog dana SZO je novi tip virusa B.1.351, koji se pojavio u Južnoj Africi, takođe uvrstila na listu varijanata koje izazivaju zabrinutost. Taj soj je sada poznat pod imenom beta.

Druga godina pandemije teža od prve

U Japanu je 10. januara zvanično potvrđena nova varijanta korona virusa P.1, koju su doneli putnici iz Brazila, a SZO je dan kasnije objavila da je i taj tip virusa, naknadno nazvan gama, varijanta koja izaziva zabrinutost.

SZO je 11. januara upozorila da kolekitvni imunitet neće biti postignut ove godine, iako su vakcine počele da se dele u brojnim zemljama.

Dva dana kasnije je pomenuta organizacija takođe procenila da će druga godina možda biti teža od prve godine pandemije korona virusa uzimajući u obzir brzinu širenja kovida, naročito na severnoj hemisferi gde zaraznije varijante kruže.

Više od dva miliona smrtnih slučajeva u svetu

Nepuna četiri meseca nakon što je broj preminulih od posledica korona virusa na globalnom nivou dosegao milion, Univerzitet Džon Hopkins je 15. januara potvrdio da je broj preminulih premašio dva miliona.

Masovna vakcinacija u Srbiji započeta je 17. januara 2021. godine, a državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je 2. februara da je Srbija „vrlo blizu pobedi korone“.

Univerzitet Džon Hopkins saopštio je 17. aprila da je broj smrtnih slučajeva u svetu prešao tri miliona.

SZO je uvrstila novi tip virusa B.1.617.2 u varijante koje izazivaju zabrinutost 11. maja. Ta varijanta, sada poznata kao delta, prvobitno se pojavila u Indiji krajem 2020. godine.

Sojevima korona virusa su par dana kasnije zvanično dodeljena slova grčkog alfabeta, kako bi se pojednostavila rasprava i izgovor, ali i izbegla stigma.

Namerno su preskočena slova ni i ksi prilikom imenovanja jer se slovo ni, kako navodi SZO, suviše lako meša sa engleskom rečju za novo, odnosno „new“, a ksi nije upotrebljeno jer je to uobičajeno prezime. Spekulisalo se tada da je slovo ksi zapravo izbegnuto u znak poštovanja prema kineskom predsedniku Si Đinpingu.

Tipovi virusa na listi „varijanti interesovanja“, koji se prate i potencijalno su opasni, nazvani su po istom principu, odnosno slovima posle delte i to su epsilon, zeta, eta, teta, jota, kapa, lambda i mi varijante.

Pandemija daleko od kraja

SZO i Unevrzitet Džon Hopkins potvrdili su 7. jula 2021. da je broj mrtvih od korona virusa u svetu prešao granicu od četiri miliona.

Nedelju dana kasnije, stručnjaci SZO krenuli su da upozoravaju da je „pandemija daleko od završene“ i da postoji „velika verovatnoća pojave i širenja novih, zabrinjavajućih sojeva i moguće opasnijih i još težih za kontrolisanje“.

Krajem oktobra šef SZO Tedros Adanom Gebrejesus izjavio je da će pandemija biti završena „kada svet odluči da je okonča“, jer su sada dostupni „svi alati“ za borbu protiv virusa, pozivajući na pravedniju raspodelu vakcina u svetu.

Univerzitet Džon Hopkins je potvrdio 1. novembra da je pet miliona života izgubljeno od početka pandemije.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je 25. novembra da je „optimista“ i da se nada da će građani 2023. godinu dočekati bez maski.

Dan kasnije SZO je objavila da novi soj korona virusa B.1.1.529, nazvan omikron, posebno zabrinjava jer ima veliki broj mutacija, što bi moglo da znači da je otporan na vakcinu.

Pomenuta organizacija takođe je dodala da omikron, koji je identifikovan prvi put u Južnoafričkoj Republici, predstavlja „vrlo visok rizik“ na globalnom nivou, ali i da postoje brojne nepoznanice oko njegove opasnosti i prenosivosti.

Iako su brojni strani i domaći stručnjaci, kao i šef SZO, početkom 2020. godine bili optimistični po pitanju kontrolisanja razmere pandemije, ali i po pitanju dužine trajanja ove krize, zbog niske stope imunizacije, pre svega u siromašnim zemljama, ali i zbog novih varijanti koje cirkulišu, pandemija koronavirusa će, kako sada smatraju, nesumnjivo trajati i tokom 2022. godine.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.