Dve paralelne proslave 40. godišnjice sindikata Solidarnost

Na današnji dan pre 40 godina poljske komunističke vlasti potpisale su sporazum sa štrajkačima u brodogradilištu u Gdanjsku i drugim preduzećima u Poljskoj i uz neke materijalne radničke zahteve prihvatili i osnivanje prvih nezavisnih sindikata Solidarnost, na čelu sa Valensom, što je postepeno dovelo do pada komunističkog režima 1989. godine.

„To je bila najveća pobeda u istoriji Poljske a ona je značila rušenje starog poretka uz istovremeno stvaranje ubeđenja među pobeđenima da ostanu prijatelji. Nikada u toj borbi i u takvim dostignućima nismo imali takvo prijateljstvo kakvo smo tada stvorili. Ko je to pokvario?“, kazao je na svečanosti jedan od potpisnika tog istorijskog sporazuma iz 31. avgusta 1980. godine, kasnije predsednik Poljske Leh Valensa.

Predsednik Senata poljskog parlamenta iz opozicione Građanske platforme Tomaš Grodski upozorio je na duboke podele u poljskom društvu otkako je na vlast došla konzervativna stranka Jaroslava Kačinjskog Pravo i Pravda i da se u Poljskoj ponovi dižu zidovi odbijanja, neprijateljstva i podela.

„Danas moramo da postavimo sebi pitanje šta je ostalo od 21 tadašnjeg zahteva? Svi se sećaju političkih zahteva a ja pamtim zahtev broj 12 koji govori da imenovanja na rukovodeće funkcije treba da uslede na osnovu kompetentnosti a ne partijske pripadnosti. Da li je to danas tako“, kazao je Grodski.

Predsednik Senata upozorio je i na podele zbog kojih godišnjicu odvojeno slavi većina ondašnjih lidera Solidarnosti i odvojeno zvaničnici na čelu sa predsednikom Andžejom Dudom i sadašnje rukovodstvo Solidarnosti.

„Čudno je da organizacija koja je prisvojila naziv Solidarnost ide rame uz rame sa vlastima, što se ne sviđa mnogim članovima te prvobitne organizacije. Ali lideri današnje Solidarnosti moraju da imaju na umu da romansa sa vlastima često ima finale bez poštenja i dostojanstva“, rekao je Grodski.

Leh Valensa, koji je kao lider otpora Poljaka komunističkom režimu dobio 1983. godine Nobelovu nagradu za mir a kasnije postao prvi slobodno izabrani predsednik Poljske posle pada komunističkog režima, upozorio je u intervjuu koji danas povodom godišnjice Sporazuma iz Gdanjska objavljuje Gazeta viborča da je svet u neugodnoj poziciji između dve istorijske epohe.

„Svedoci smo pada jedne i nastanka druge epohe. Vi nosite zaštitnu masku. Virus korona je za mene signal sudbine da nismo prilagodili naše institucije našim tehnologijama. Sudbina nam kaže: sedite za sto i napravite spisak tema koje prelaze granice nacionalne države. Moramo ponovo da razmotrimo šta treba da bude nadležnost država, šta blokova a šta treba da se dogovori na globalnom nivou“, rekao je Valensa.

Bivši lider nezavisnih sindikata Solidarnost upozorio je da trenutno uspeh slave političari koji kao Kačinjski u Poljskoj ili Orban u Mađarskoj u stvari samo posežu za rešenjima iz 19. veka, pretvarajući se da je to nešto novo.

„Prepustili smo teren demagozima i populistima zato što njihove jednostavne parole ciljaju na potrebe ljudi koji su umorni od nivoa komplikacija tog novog sveta koji se rađa a koji ljudi ne razumeju. Populistični trenutak će proći kada odgovorimo na tri problema“, kazao je Valensa.

Prvi je pitanje temelja za budućnost, drugi kakav stvoriti ekonomski sistem, pošto kapitalizam po Valensinim rečima postaje sve više trka pacova među državama i treći, kako rešiti problem demagogije i prevara političara na nivou većem nego što je sama država.

Leh Valensa naglasio je da iz stare epohe svakako mora da se prenese u novu podela vlasti na tri stuba – izvršnu, zakonodavnu i pravosuđe, ocenivši da vlast mora da bude pod kontrolom, jer će se u suprotnom „izroditi“.

Evropska unija u novom svetu ima po Valensim rečima mesta ukoliko se reformiše i da tada i dalje može da igra pozitivnu ulogu kakvu je igrala do sada.

„Dve su mogućnosti. Ili ćemo popraviti EU ili ćemo dozvoliti da padne a za pet minuta ćemo postaviti novi organizam na solidnijim temeljima, sa jasnim pravilima i obavezama za sve zemlje člnice, bez izuzetka. To danas u EU pomalo nedostaje. Tada bi svako mogao da uđe u nju ali tek pošto prihvati principe. Jednostavno?“, rekao je Leh Valensa za list Gazeta viborča.