Dve trećine Evropljana za nepopustljiv stav prema Britaniji

Šezdeset pet odsto ispitanika u Belgiji, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj i Poljskoj rekli su u anketama javnog mnjenja da u nastojanjima da održi dobre odnose s Britanijom EU ne treba da žrtvuje svoje suštinske principe, piše Gardijan, pozivajući se na istraživanje Četam Hausa i Kantara.

Suprotnog uverenja je 18 odsto stanovnika ovih devet zemalja, dok se s njima slaže 49 odsto Britanaca. Oni smatraju da Evropska komisija treba da teži da tokom pregovora o Bregzitu, koji su počeli u ponedeljak, zadrži što bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom, makar nauštrb evropskih principa, pokazuju rezultati istog istraživanja.

Pedeset sedam odsto ispitanika smatra da je EU oslabljena Bregzitom, dok 46 odsto veruje da će se povlačenje Britanije negativno odraziti na evropski blok. Poređenja radi, čak 70 odsto Britanaca je uvereno da će EU patiti zbog Bregzita. Istraživanje, u kojem je učestvovalo više od hiljadu ljudi u svakoj od deset država, uključujući Britaniju, sprovedeno je ranije ove godine pre izbora u Holandiji i Francuskoj i blagog ekonomskog uspona, što je značajno osnažilo proevropski sentiment.

Anketa Centra za istraživanje Pju je prošle nedelje ukazala na jače favorizovanje EU u odnosu na period kada je izglasan Bregzit – 63 odsto ispitanika u deset država-članica EU se pozitivno izjasnilo o EU. Ta cifra je znatno veća nego u proleće prošle godine, odnosno za 18 poena je veća u Nemačkoj i Francuskoj, za 15 u Španiji, za 13 u Holandiji i za deset u Ujedinjenom Kraljevstvu. Samo 18 odsto ispitanika iz deset zemalja je reklo da želi da njihova zemlja napusti EU.

Istraživanje je takođe pokazalo da više od polovine građana deset zemalja (58 odsto) smatra da će tokom sledećih deset godina evropski blok napustiti još neka zemlja. Četiri petine Grka, koji su bili najteže pogođeni finansijskom krizom 2008, podržalo je ovaj stav, a isto razmišlja manje od polovine Mađara i Poljaka. 

Na pitanje šta smatraju najvećim dostignućima EU, učesnici ankete su navodili slobodu da se živi i radi širom EU i stvaranje i Šengen zone bez granice kao prioritete (po 17 odsto), a za njima su usledili mir u Evropi i evro (13 odsto) i jedinstveno tržište (osam odsto). 

Kada je o imigraciji reč, u Ujedinjenom Kraljevstvu je gotovo isti broj onih građana koji smatraju da je imigracija dobra za njihovu zemlju i onih koji misle suprotno (35 odsto naspram 34 odsto). U Španiji je 38 odsto ispitanika reklo da je imigracija korisna za zemlju, što je najveći procenat u odnosu na sve ostale zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje. Nasuprot tome, samo sedam odsto Grka i Mađara veruje da je imigracija donela nešto dobro njihovim zemljama, dok se 68 odnosno 74 odsto ispitanika s njima nije složilo.

Više od polovine ispitanika (53 odsto) u deset zemalja smatra da je „evropski način života i način života muslimana nepomirljiv“. Taj stav je odneo najveću prevagu u Poljskoj (66 odsto), u Grčkoj (64 odsto) i Austriji i Mađarskoj (po 62 odsto). Dve trećine ispitanika u Austriji, Mađarskoj i Belgiji su za sprečavanje dalje imigracije iz zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom. Takođe je primetan snažan otpor članstvu Turske u EU, budući da je takav stav iznelo 61 odsto učesnika ankete.