Dvojica osamdesetogodišnjaka novinara isprobala ChatGPT i zatim ga tužila da zaštite pisanu reč

Novinari veterani Nikolas Gejdž (84) i Nikolas Basbejns (81) koji žive jedan blizu drugog u istom gradu u Masačusetsu, posvetili su decenije izveštavanju, pisanju u medijima i stvaranju knjiga.

Gejdž je tragičnu porodičnu priču i potragu za istinom o smrti svoje majke pretočio u bestseler memoare koji su naveli Džona Malkoviča da ga igra u filmu „Eleni“ iz 1985.

Basbanes je svoje veštine izveštača u dnevnim novinama preneo u pisanje široko čitanih knjiga o književnoj kulturi.

Basbanes je pre svog prijatelja pokušao da se igra AI čatbotovima, smatrajući ih impresivnim, ali sklonim lažima i nenavođenju izvora. Prijatelji su podneli tužbu ove godine, ukazujući da su iz oni iz redova autora čije delo zaštićeno autorskim pravima, kako tvrde, „sistematski kradu“ OpenAI i njegov poslovni partner Majkrosoft.

„To je drumska pljačka“, rekao je Gejdž u intervjuu u svojoj kancelariji pored seoske kuće iz 18. veka u kojoj živi u centralnom Masačusetsu.

„Baš tako“, dodao je Basbanes, i uz Gejdžove police pune knjiga dodao: „Previše smo radili na svemu ovome da bismo digli ruke“.

Sada je njihova tužba uključena u širi slučaj grupne akcije predvođene poznatim imenima kao što su Džon Grišam, Džodi Pikol i pisac romana „Igre prestola“ Džordž R.R. Martin. Postupak se vodi pred istim njujorškim saveznim sudijom koji razmatra slične tužbe medija „Njujork tajms“, „Čikago tribjun“ i „Mother Jones“ za zaštitu autorskih prava.

Sve te slučajeve povezuje tvrdnja da je OpenAI uz pomoć Majkrosoftovog novca i računarske snage progutao ogromne količine spisa da bi „obučio“ AI chat botove da proizvode odlomke teksta nalik onima koje pišu ljudi, i to bez dobijanja dozvole ili davanja naknade ljudima koji su pisali originalna dela.

„Ako mogu da to dobiju besplatno, zašto bi plaćati?“ rekao je Gejdž. „To je krajnje nepravedno i veoma štetno za pisanu reč“.

OpenAI i Majkrosoft nisu odgovorili na zahteve za komentar, ali se bore protiv optužbi na sudu i u javnosti. Tako se i druge kompanije sa veštačkom inteligencijom suočavaju s pravnim izazovima ne samo pisaca, već i likovnih umetnika, muzičkih izdavača i drugih koji tvrde da je profit od veštačke inteligencije izgrađen na nezakonitom prisvajanju tuđih dela.

Izvršni direktor Majkrosoftovog Odeljenja za veštačku inteligenciju, Mustafa Sulejman, branio je tu praksu na prošlomesečnom festivalu ideja u Aspenu teorijom da je obuka sistema veštačke inteligencije na sadržaju koji je već na internetu, zaštićena doktrinom „poštene upotrebe“ koju predviđa američki zakon o autorskim pravima.

Sulejman je rekao da zato taj sadržaj „svako može da kopira, rekreira, reprodukuje i to besplatno“.

Sulejman je rekao da je „siva zona“ kada neke novinske organizacije i druge eksplicitno kažu da ne žele da tehnološke kompanije preuzimaju sadržaj njihovih veb stranica, ali „mislim da će i o tome ipak odlučiti sud“.

Takvi slučajevi su još u fazi otkrivanja i predviđeno je da se protegnu i na 2025. godinu. Neki koji smatraju da su njihove profesije ugrožene poslovnom praksom veštačke inteligencije, pokušali su da dobiju privatne ugovore da bi naterali tehnološke kompanije da plate naknadu za licenciranje njihovih arhiva, a drugi tužbama uzvraćaju udarac.

„Neko je morao da ode i intervjuiše stvarne ljude u stvarnom svetu i sprovede pravo istraživanje tako što je pregledao dokumente, a zatim sintetizovao te dokumente i smislio način da ih predstavi u jasnoj i jednostavnoj prozi“, rekao je Frenk Pajn, izvršni urednik MediaNews Group, izdavač desetina novina od kojih je nekoliko u aprilu tužilo OpenAI.

„Sve je to pravi rad koji veštačka inteligencija ne može da obavi“, rekao je Pajn.

Osamdeetogodišnjaci Gejdž i Basbejns su u sumrak svojih karijera smatrali važnim da zauzmu stav o budućnosti svog zanata.

Gejdž, dete izbeglica iz Grčke tokom građanskog rata 1948. godine, izgradio je reputaciju odlučnog istraživačkog novinara koji kopa po organizovanom kriminalu i političkoj korupcija i piše za „Njujork tajms“ i druge novine.

Basbanes, takođe grčko-američki novinar, ispričao je da je čuo za Gejdža kao „hotšot reportera“ i divio mu se 1970-ih, kada ga je baš Gjedž, kao „lovac na talente“, našao u lokalnom listu gde je radio. „Uspostavili smo prijateljstvo. Mislim, poznajem ga duže nego što poznajem svoju ženu, a u braku smo 49 godina“, rekao je Basbanes.

Basbanes nije na svojim pričama radio toliko dugo kao Gejdž, ali kaže da se ponekad može raditi danima da se napiše samo jedan sjajan pasus teksta i potvrde sve činjenice u njemu. Bile su mu potrebne godine istraživanja, putovanja i kopanja po arhivima i aukcijskim kućama da napiše svoju knjigu „Nežno ludilo“ iz 1995. o veštini sakupljanja knjiga od starog Egipta do modernog doba.

„Sviđa mi se naravno što je ‘Nežno ludilo’ u oko 1.400 biblioteka,“ rekao je Basbanes. „Tome pisac teži: da bude čitan. Ali pišete i da zaradite, da stavite hranu na trpezu, da izdržavate porodicu, da živite. I sve dok je to vaša intelektualna svojina, zaslužujete da dobijete pravičnu nadoknadu za svoje napore“, rekao je on.

Gejdž je preuzeo veliki profesionalni rizik kada je dao otkaz u „Njujork tajmsu“ i ušao u dug od 160.000 dolara da bi otkrio ko je bio odgovoran za smrt njegove majke 1948. u Grčkoj.

„Našao sam sve koji su bili u selu kada je moja majka ubijena“, rekao je on. „Bili su raštrkani po celoj Istočnoj Evropi. Tako da je to koštalo mnogo i novca i vremena. Ali kada se posvetite nečemu tako važnom kao što je bila priča o mojoj majci, rizici su ogromni, napori su ogromni“.

Drugim rečima, ChatGPT to nije mogao da uradi. Ali Gejdža više zabrinjava to što bi ChatGPT mogao otežati drugima da to urade.

„Publikacije će umreti. Novine će umreti. Mladi ljudi sa talentom neće se baviti pisanjem“, rekao je Gejdž. „Imam 84 godine. Ne znam da li će se to rešiti dok sam još tu. Ali važno je da se nađe rešenje“.

Agencija AP na kraju teksta dodaje da ima ugovor s OpenAI o licenciranju i tehnologiji koja omogućava OpenAI pristup delu AP-ove tekstualne arhive.