Dvojno državljanstvo u Nemačkoj: Četiri važne odredbe

Ministarka unutrašnjih poslova je istakla da reformu Zakona o državljanstvu treba posmatrati u kontekstu sveobuhvatne revizije nemačkog Zakona o imigraciji koja je uglavnom usmerena na podsticanje dobro kvalifikovanih radnika da dođu u Nemačku i nadoknade veliki manjak radne snage na tržištu rada.

„Moći ćemo da privučemo najkvalifikovanije ljude sveta samo ako oni u dogledno vreme u potpunosti postanu deo našeg društva sa svim demokratskim pravima“, naglasila je Fezer. Reč je o reformi koju je započela koalicija levog centra socijaldemokrata, zelenih i liberala, koja je na vlasti od jeseni 2021.

U novom zakonu predviđene su sledeće odredbe:

• Imigrantima koji legalno žive u Nemačkoj biće dozvoljeno da podnesu zahtev za državljanstvo nakon pet godina boravka, umesto dosadašnjih osam, a ako imaju posebna dostignuća to se može svesti na samo tri godine
• Deca rođena u Nemačkoj od najmanje jednog roditelja koji pet ili više godina legalno živi u zemlji automatski će dobiti nemačko državljanstvo
• Imigranti stariji od 67 godina moći će da polažu usmeni umesto pismenog testa nemačkog jezika

Biće dozvoljeno više državljanstava

Ljudi koji žive isključivo od državne pomoći neće imati pravo na nemačko državljanstvo. Nemačko državljanstvo biće uskraćeno i ljudima koji su počinili antisemitska, rasistička, ksenofobična ili druga difamirajća krivična dela za koja se smatra da su „nepomirljiva sa privrženošću osnovama slobodnog demokratskog poretka“.

O novom zakonu će se raspravljati u parlamentu i mogao bi da stupi na snagu ove jeseni.

Više od jednog državljanstva

Prema nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova, oko 14 odsto stanovništva nema nemački pasoš. To je nešto više od 12 miliona ljudi. Njih pet miliona već najmanje deset godina žive u Nemačkoj. U 2022. zahtev za nemačko državljanstvo podnelo je 168.545 ljudi, što je bilo ispod proseka Evropske unije.

Do sada je dvojno državljanstvo u Nemačkoj bilo moguće samo za državljane Evropske unije i Švajcarske, kao i za one čija zemlja porekla ne dozvoljava da se odreknu državljanstva (npr. Iran, Avganistan, Maroko). Osim toga, uz nemački pasoš, svoj stari pasoš mogla su da zadrže deca roditelja koji imaju dvojno državljanstvo, izbeglice kojima se preti progonom u njihovoj domovini, te Izraelci. Sirijci koji su u Nemačku došli kao izbeglice i za koje se smatra da su se dobro integrisali, takođe mogu brzo da dobiju nemačko državljanstvo.

Reforme će Nemačku svrstati u isti red sa drugim evropskim zemljama. U Evropskoj uniji, Švedska je imala najveću stopu dodele državljanstva strancima koji žive u njoj. Godine 2020. švedsko državljanstvo dobilo je 8,6 odsto svih stranaca koji tamo žive. U Nemačkoj je stopa iznosila 1,1 odsto.

Prema nemačkom Saveznom zavodu za statistiku, u Nemačkoj trenutno živi oko 2,9 miliona ljudi s više od jednog državljanstva. To je oko 3,5 odsto stanovništva. Stvarni broj bi mogao biti veći, jer je procenat novih nemačkih državljana koji zadržavaju svoj originalni pasoš porastao na 69 procenata. U tome prednjače ljudi s poljskim, ruskim ili turskim pasošima.

Protivljenje promenama

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU), partija desnog centra, koja je u prošlosti dosledno blokirala sve reforme u ovoj oblasti, protivi se najavljenim promenama. „Nemačko državljanstvo je nešto veoma dragoceno i prema njemu treba postupati veoma pažljivo“, rekao je lider Demohrišćana Fridrih Merc za javni servis ARD u decembru 2022, kada je objavljen prvi Nacrt zakona.

Krajnje desničarska antiimigraciona partija Alternativa za Nemačku (AfD), strogo se protivi planiranim promenama. Poslanik te stranke je u debati o državljanstvu koja je održana u Bundestagu maja ove godine, rekao da „dve trećine Nemaca ne žele da se procedura dodele državljanstva pojednostavi“ i da se baš u to vreme dešava „rasprodaja državljanstva“ koja prema njemu samo prikriva nedostatak integracije i „izmišlja“ statistiku.

Promene su kasnile

Dojče vele je više puta izveštavao o planovima vlade, a u decembru 2022. intervjuisao je nekoliko osoba kojih se lično tiče ovo pitanje.

Na primer, Mark Jang, koji je rekao da živi u Nemačkoj već 20 godina i da mu je odavno dosadila politička debata. „Tada bih bio najstrasniji nemački građanin kojeg ste mogli zamisliti“, rekao je on za DW. „Ali, odbio sam da dam svoj američki pasoš. Zadržavanje starog pasoša ne znači da imate podeljene lojalnosti kao što to tvrde mnogi nemački konzervativci. To samo odražava ko ste vi zaista. Promena je dosta zakasnila.“

„Zakon o nemačkom državljanstvu zasnovan je na principu izbegavanja više državljanstava“, rekla je za DW u decembru Greta Agustini, nemačka pravnica specijalizovana za imigraciju. „Druge evropske zemlje, kao što su Italija, Švedska, Irska, Francuska i druge, dozvoljavaju dvojno državljanstvo i imaju manje birokratskih zakona u vezi sa ovim pitanjem“.

Mnogi klijenti koje je zastupala borili su se da pronađu način da dobiju nemačko državljanstvo. „Oni odbijaju da se odreknu državljanstva matične zemlje, ali žele i da steknu nemačko“, rekla je Agustini.

„Prekasno za generaciju gastarbajtera“

Grupa koja je osetila efekat nemačkih zakona o državljanstvu jače nego bilo koja druga jeste turska zajednica. Veliki broj Turaka došao je u Nemačku šezdesetih, kada su zemlji bili potrebni radnici.

U to vreme, Zapadna Nemačka koja se brzo razvijala potpisala je ugovore s nekoliko država o regrutovanju „gastarbajtera“, uglavnom za nekvalifikovane poslove u industriji. Ubedljivo najviše ih je došlo iz Turske, a procenjuje se da sada u Nemačkoj živi oko tri miliona ljudi turskog porekla, od kojih 1,45 miliona još uvek ima tursko državljanstvo.

Aslihan Ješilkaja-Jurtbaj, jedan od lidera organizacije Turske zajednice u Nemačkoj (TGD), ocenio je da su reforme došle „prekasno“ za mnoge iz te prvobitne generacije – „ali, bolje ikada nego nikad“.

„Za generaciju gastarbajtera ova reforma znači priznanje i poštovanje njihovih života i njihovog rada u ovoj zemlji i za nju“, rekao je Ješilkaja-Jurtbaj za DW. „Mislim da će se mnogi Turci druge i treće generacije osećati osnaženim zbog toga jer su uvek imali dilemu identiteta. Mnogi ljudi su ovo čekali i možda su izgubili nadu“, rekao je on. Dodao je da, ukoliko reforma zakona zaista dođe, očekuje da će mnogi njegovi sunarodnici postati nemački državljani.

Ješilkaja-Jurtbaj je rekao i da bi Nemačka bila drugačija zemlja da je do reforme došlo ranije. „Ljudi bi se više identifikovali s Nemačkom da je postojala ta mogućnost“, objasnio je on. „Siguran sam da bi ljudi bili politički zainteresovaniji i aktivniji u društvu da je ova prilika postojala pre 20 ili 30 godina.“

Mark Jang je takođe rekao da mu je sopstveno iskustvo omogućilo da nasluti šta su ljudi turskih korena morali da trpe decenijama. On je dodao da je odgajao nemačku decu, da nema nameru da ode, i da će verovatno podneti zahtev za nemačko državljanstvo kada reforme budu sprovedene.

„Podneo bih zahtev ako bi Nemačka dozvolila dvojno državljanstvo, ali sada bih to video mnogo više kao transakciju“, rekao je on. „Plaćao sam porez i jednog dana ću biti nemački penzioner, sviđalo se to lideru CDU Fridrihu Mercu ili ne. Možda bi se to promenilo ako postanem Nemac, ali za sada je za mene vreme cvetanja tevtonske ruže prohujalo“, piše DW.