Osmi maj dvostruki praznik u Berlinu

Za neke, naročito u delovima bivše Zapadne Nemačke, 8. maj je dugo bio dovođen u vezu sa porazom u Drugom svetskom ratu. Mnoge porodice su odlučile da taj period bace prekriju velom zaborava, kako one koje su pretrpele progon, tako i one koje nisu. U delovima stare Istočne Nemačke, 8. maj je označavan kao “dan oslobođenja”. U godinama Hladnog rata u zapadnonemačkoj državi takođe se smatralo da ovaj datum obeležava oslobađanje od nacističkog režima. Predsednik Rihard fon Vajczeker je 1985. godine izjavio da ovaj dan treba da označava dan oslobođenja, a ne poraza. Danas se osmom maju pridaje još veći značaj kao ponovnom rođenju demokratije. Ali jedini državni javni praznik koji trenutno obeležava nemačku istoriju je 3. oktobar, kada se proslavlja ujedinjenje iz 1990.

Iako su mnogi planovi za proslavu u Berlinu morali da budu otkazani ili izmenjeni zbog pandemije, uključujući uličnu zabavu, izložbe na otvorenom i brojne događaje u muzejima, neki od projekata će biti sprovedeni onlajn. Mnogi Berlinci su tek prošle nedelje saznali da je u petak javni praznik, koji je u međuvremenu postao i tema političke debate. Ester Bejarano (95) koja je preživela holokaust napisala je otvoreno pismo kancelarki Angeli Merkel i predsedniku Štajnmajeru, zatraživši da 8. maj postane nacionalni praznik. Ona veruje da bi to doprinelo da Nemci cene činjenicu “da je 8. maj 1945. bio dan oslobođenja i poraza nacističkog režima”.

Oko sto hiljada ljudi je potpisalo peticiju da taj predlog bude usvojen, a podržali su ga i neki političari, uključujući Katrin Gering-Ekart iz Zelenih i Katju Kiping iz levičarske stranke Linke. Ali ne podržavaju svi ovu ideju – krajnje desničarska stranka AfD, koja je najveća opoziciona snaga u Bundestagu, je protiv ovog praznika. Jedan od lidera stranke Aleksander Gauland smatra da je 8. maj “ambivalentan” jer za neke on možda znači oslobođenje, ali predstavlja i “apsolutni poraz” Nemačke i “gubitak velikih delova Nemačke”.