DW: Asanž – žrtva mučenja

Oko 120 lekara i psihologa je zatražilo okončanje „psihološkog mučenja i medicinskog zapuštanja“ osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža. On je teško pogođen posledicama boravka u ekvadorskoj ambasadi i londonskom zatvoru Belmarš, pišu eksperti u pismu koje je objavio medicinski magazin Lanset.

Ako 48-godišnjak umre u zatvorskoj ćeliji, onda će to biti zato što je „efektivno mučen na smrt“, piše dalje u tom dopisu. Mučenje Asanža se mora obustaviti i potrebno je obezbediti mu „najbolje moguće zdravstveno staranje pre nego što bude prekasno“.

Optužbe SAD

Asanž je od aprila 2019 u londonskom zatvoru, SAD traže njegovo izručenje. Tim povodom je zakazano novo saslušanje za 24 februar. SAD ga optužuju da je uzbunjivačici Čelzi Mening – koja je tada još bila muškog pola (Bredli Mening) – pomogao da objavi tajni materijal iz vojnih akcija SAD u Iraku i Avganistanu. Na taj način se saznalo i za ratne zločine koje su počinili vojnici SAD.

Iz ambasade u zatvor

Optužnica protiv Asanža sadrži 18 tačaka. Ukoliko bude osuđen po svim tačkama optužnice, preti mu 175 godina zatvora. Osnivač Vikiliksa se, da bi izbegao izručenje Vašingtonu, 2012, sklonio u ekvadorsku ambasadu u Londonu. Tada je protiv njega podignut nalog za hapšenje zbog navodnog silovanja u Švedskoj. Ta istraga je u međuvremenu obustavljena. U aprilu 2019. ga je uhapsila britanska policija zato što je sklonivši se u ambasadu povredio uslove boravka na slobodi pod kaucijom. Zato je ubrzo zatim osuđen na godinu dana zatvora.

Specijalni izvestilac UN za mučenje Nils Melcer nedavno je izneo teške optužbe na račun vlada Velike Bitanije, Švdeske, SAD i Ekvadora. On je rekao da je postupanje prema Asanžu zastrašivanje novinara, te da su optužbe na račun Asanža konstruisane. Više od 130 političara, umetnika i novinara u Nemačkoj takođe se založilo za puštanje Asanža na slobodu.