DW: Biće teško obuzdati zahteve za trećim entitetom u BiH

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini sasvim bi zaobišli prosečnog građanina Hrvatske da se nisu dogodili tokom praznične nestašice vesti. I da iz BiH nisu stigle pretnje da će biti podignuta tužba zbog gradnje Pelješkog mosta – za koji Vlada Hrvatske, ali i građani, smatraju da je potencijalni zamajac hrvatske privrede.

Naime, hrvatski građani su mahom izgubili interesovanje za sunarodnike iz Bosne i Hercegovine. Tamošnji Hrvati doživljavaju se, grubo rečeno, kao balast i HDZ-ov izborni bazen, pa se novac uložen u njih često percipira kao greh vladajućih. Isto kao što se zamera predsednici Kolindi Grabar-Kitarović bilo kakvo spominjanje hrvatskog naroda u BiH, iako ona koristi svaku priliku da kaže da je briga za njih njena ustavna dužnost. Pravde radi, trebalo bi naglasiti da se nekadašnji animozitet prema doseljenicima iz BiH uočljivo smanjio zbog nezaustavljivog trenda u kojem hrvatski građani postaju ekonomski migranti, pa se o Hercegovcima ipak više ne govori kao o „dotepencima koji kradu radna mesta ’pravim’ Hrvatima“.

Za razliku od nezainteresovanih građana, političari su ipak morali da se odrede prema izborima. „Žao mi je što se i ovoga puta ponovio scenario koji smo već videli. Ponovo smo se, zahvaljujući pravnom okviru, doveli u situaciju da pripadnici jednog konstitutivnog naroda na teritoriji Federacije biraju predstavnika drugom, odnosno hrvatskom narodu“ – bio je komentar premijera Andreja Plenkovića na izbor Željka Komšića iz Demokratskog fronta u tročlano Predsedništvo BiH.

Komšić preti tužbom

„Imamo pravo da tužimo Republiku Hrvatsku Međunarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu, jer je dva puta kao država prekršila Međunarodnu konvenciju o pravu mora povlačenjem morske granice. Zašto se to veže za Pelješki most? Zato što to koristite kao adut – nećete utvrditi granicu na moru, nećete ispoštovati čak ni sporazum Tuđman-Izetbegović o morskoj granici“, izjavio je Komšić za Hrvatsku televiziju, nakon čega je i optužio Plenkovića da je među onima koji „nedopustivo guraju nos tamo gde ne bi trebalo“ – i sve to ocenivši kao nepristojno“.

Nakon toga, Hrvatska ipak nije dolivala ulje na vatru, ocenjuje za DW kaže politički analitičar iz Zagreba Davor Gjenero. „Mejnstrim je reagovao veoma odmereno, izbegavajući zaoštravanje sukoba. Premijer je direktno odgovarao, a predsednica se čak i od toga uzdržala. Nema naznaka da će Hrvatska biti ta koja će da zaoštrava odnose.“

„Pomažemo BiH na njenom evropskom putu više nego bilo koja druga članica EU. Svi politički akteri u BiH moraju da budu svesni da većeg saveznika od Hrvatske među članicama EU Bosna i Hercegovina sigurno nema. Zato smo unutar EU često govorili da bi pitanje duha Dejtonskog sporazuma, a to je legitimna zastupljenost i ravnopravnost triju konstitutivnih naroda, trebalo da bude poštovana. To je bitno za kvalitetno i efikasno funkcionisanje BiH“, ponovio je Plenković.

Grabar-Kitarović pak smatra da su Komšićeve prve izjave neprimerene, ali kaže da veruje u dobrosusedske odnose. „Lično ću se apsolutno zalagati za dobrobit susedne države, za opstanak i prava hrvatskog i ostalih naroda BiH, za evroatlantski put BiH i njeno što je moguće brže članstvo u EU“. Hrvatska predsednica izjavila je to u trenutku dok je Zagreb obilazio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Gjenero potvrđuje da su to ujedno i očekivanja Evropske unije od Hrvatske: „Od Zagreba se očekuje da obuzdava politiku Hrvata u BiH, pre svega onog kruga oko Čovića. Nakon ovog ponovljenog ekscesa i kršenja osnovnih načela funkcionisanja konsocijacijske zajednice, biće teško obuzdati zahteve za trećim entitetom. Teško će se uticati na Hrvate u BiH da učestvuju u konstituisanju drugih organa vlasti kad ne mogu da učestvuju u konstituisanju Predsedništva.“

„Pomažemo BiH na njenom evropskom putu više nego bilo koja druga članica EU. Svi politički akteri u BiH moraju da budu svesni da većeg saveznika od Hrvatske među članicama EU Bosna i Hercegovina sigurno nema. Zato smo unutar EU često govorili da bi pitanje duha Dejtonskog sporazuma, a to je legitimna zastupljenost i ravnopravnost triju konstitutivnih naroda, trebalo da bude poštovana. To je bitno za kvalitetno i efikasno funkcionisanje BiH“, ponovio je Plenković.

Grabar-Kitarović pak smatra da su Komšićeve prve izjave neprimerene, ali kaže da veruje u dobrosusedske odnose. „Lično ću se apsolutno zalagati za dobrobit susedne države, za opstanak i prava hrvatskog i ostalih naroda BiH, za evroatlantski put BiH i njeno što je moguće brže članstvo u EU“. Hrvatska predsednica izjavila je to u trenutku dok je Zagreb obilazio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Gjenero potvrđuje da su to ujedno i očekivanja Evropske unije od Hrvatske: „Od Zagreba se očekuje da obuzdava politiku Hrvata u BiH, pre svega onog kruga oko Čovića. Nakon ovog ponovljenog ekscesa i kršenja osnovnih načela funkcionisanja konsocijacijske zajednice, biće teško obuzdati zahteve za trećim entitetom. Teško će se uticati na Hrvate u BiH da učestvuju u konstituisanju drugih organa vlasti kad ne mogu da učestvuju u konstituisanju Predsedništva.“

Karamarko traži treći entitet, nekad je bio protiv

Kada je reč o trećem entitetu, u Hrvatskoj ga je najjasnije zatražio Tomislav Karamarko. Nekadašnji predsednik HDZ, za koga se često navodi da drži daljinski upravljač za desno krilo te stranke preko kojeg pokušava da zbaci svog naslednika Plenkovića, sve je povezao i s jučerašnjim hrvatskim državnim praznikom.

„Dan nezavisnosti od srca čestitam našim sestrama i braći u Bosni i Hercegovini. Hrvatska nezavisnost neće nikada zasjati punim sjajem ako Hrvati u Bosni i Hercegovini ne dobiju puna entitetska prava kao i ostala dva naroda. Zbog toga s pravom od Zagreba očekuju i traže solidarnost i podršku, što bi bio najmanji izraz zahvalnosti za njihovo učešće u odbrani i stvaranju Hrvatske“, napisao je Karamarko na društvenim mrežama.

„Njegova politička moć u Hrvatskoj je marginalna. Paradoksalno, bio je najveći protivnik trećeg entiteta dok je bio u moći kao predsednik HDZ. Tada je na sve načine odvraćao Čovića i HDZ BiH od zagovaranja trećeg entiteta“, podseća za DW analitičar Gjenero.

Dodik kao predstavnik Hrvata?

Šta će se dalje događati pokušao je da predvidi bivši predsednik Ivo Josipović. On kaže da očekuje da će se hrvatska politika interesno još više povezati s Miloradom Dodikom i Republikom Srpskom. Ozbiljno političko artikulisanje ideje trećeg entiteta ne očekuje. Za N1 je izjavio da Hrvatska za formiranje trećeg entiteta ne bi našla podršku u međunarodnim faktorima, ni u EU ni u SAD. „Verovatno bi to ozbiljno pogoršalo spoljno-politički položaj Hrvatske“, smatra Josipović.

Naš sagovornik pak podseća da Josipović više ne vodi hrvatsku politiku, pa ne bi trebalo očekivati ni da će, kao u njegovo vreme, Dodik da bude faktor u oblikovanju politike Zagreba prema BiH. „Ovom izbornom manipulacijom najviše su izgubili Hrvati i Bošnjaci u BiH. Najviše su dobili Banjaluka, Beograd i Moskva. Bojim se da će se, nakon ovoga, Čović sve više naslanjati na Dodika i rusku politiku s kojom je ranije imao kontakte, te da Zagreb tu neće moći ništa da učini. Hrvatskoj nije u interesu da jača uticaj RS unutar BiH i da se otvaraju vrata Vučićevom i ruskom uticaju. Tu će se procesi, nažalost, odvijati mimo političke volje Zagreba“, predviđa nezavisni analitičar Davor Gjenero.