DW: Cr(k)veno usijanje na Cetinju

Situacija u Crnoj Gori opet je zaoštrena. Novi povod je najavljeno ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikija, u Cetinjskom manastiru u nedelju (5. septembar).

Mnogi građani na Cetinju, kao i opozicija okupljena oko Demokratske partije socijalista, to vide kao „završni čin okupacije Crne Gore od strane Srbije i SPC“, nakon prošlogodišnjih izbora na kojima je, kako kažu, „Crnu Goru preuzela prosrpska i kleronacionalistička vlast“.

Neki javno poručuju da neće dozvoliti ustoličenje jer je Cetinjski manastir viševekovni politički i duhovni centar Crne Gore.

S druge strane, Mitropolija crnogorsko-primorska SPC, koja je prošlogodišnjim litijama protiv bivše vlasti odigrala ključnu ulogu u njenoj smeni, a potom uticala i na izbor nove Vlade, poručuje da neće odustati jer je Cetinjski manastir njeno sedište i smatra da ima puno pravo da obavi ovaj čin gde želi.

Vruć septembar na Cetinju

Građani koji se bune protiv ustoličenja najavljuju proteste na Cetinju u nedelju. Već jednom su se okupili 22. avgusta i sa crvenim crnogorskim zastavama zatražili od SPC da ustoličenje obavi u svom Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

„Nije pametno insistirati na ustoličenju mitropolita SPC na Cetinju“, poručio je i predsednik Crne Gore i lider opozicije Milo Đukanović, najavljujući da će i sam protestovati tog dana. Čelnici vlasti optužili su ga da tom izjavom provocira sukobe, a premijer Zdravko Krivokapić mu je odgovorio da će se ustoličenje desiti i da će država to obezbediti.

I lider vladajuće Prave Crne Gore Marko Milačić za podizanje tenzija optužuje Đukanovića. „Tu su i kriminalno-političke strukture koje su i dalje pod njegovom kontrolom. Pre svega mislim na delove bivše tajne policije koja nije u potpunosti rasformirana, kao i sa njima povezane pipke kriminalne hobotnice koji se i dalje nadaju da će Đukanović održati svoju poziciju“, tvrdi Milačić za DW.

S druge strane, funkcioner opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) i rođeni Cetinjanin, Mirko Stanić, kaže za DW da „tenzije dižu oni koji silom na sramotu žele ustoličenje Joanikija na Cetinju“. I lokalni parlament Cetinja pozvao je SPC da preseli ustoličenje u Podgoricu, a crnogorsku policiju da ga proglasi događajem visokog rizika i zabrani.

„Ignoriše se volja građana Cetinja, Skupštine Prijestonice, pozivi političkih partija, NVO sektora, naših međunarodnih prijatelja… Nasuprot tome stoji isključivo sila dela vlasti, podstaknutog radikalnim elementima unutar nje, kojima evropska, građanska i multinacionalna Crna Gora predstavlja stanje koje treba hitno ukinuti u korist srpskog sveta“, poručuje Stanić.

Čiji je Cetinjski manastir?

Već desetak dana traje mobilizacija obe strane koju prate i pretnje na društvenim mrežama među kojima su i one da će Cetinje biti nova Srebrenica. SPC je, u međuvremenu, odustala od dovođenja vernika autobusima na Cetinje, da bi, kako kažu, smirili tenzije, ali neki najavljuju da će ipak doći. Čekaće ih protivnici, koji nisu odustali od protesta i jasno je da je opasnost od sukoba ogromna.

Stanić poručuje da je preseljenje ustoličenja u Podgoricu jedini način da se obezbede mir i spokoj građana Cetinja i Crne Gore. Milačić, pak, smatra da to nipošto ne bi trebalo uraditi.

„Iz prostog razloga što su Cetinje i Cetinjski manastir stotinama godina sedište Mitropolije crnogorsko-primorske. Svaki drugi scenario bio bi ozbiljan presedan i u simboličkoj ravni – poraz Crne Gore“, poručuje Milačić.

I sam Joanikije dodaje da je Cetinjski manastir „svetosavski tron, koji pripada njegovoj Mitropoliji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi“. On je poručio protivnicima da, „ako neće mir, onda će uzeti prokletstvo“.

Stanić, pak, ponavlja da je ovo grubi atak na crnogorski nacionalni i državni identitet jer su, „pre nasilnog ukidanja autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve i njenog utapanja u Srpsku 1920. godine, od strane srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića, svi crnogorski mitropoliti birani na opštenarodnom crnogorskom zboru, ispred Cetinjskog Manastira, a sada je ta tradicija prekinuta i mitropoliti se biraju u Beogradu“.

„Pri tome, krugovi u kojima je Joanikije izabran, kao i nacionalistička ekipa koja ih podržava, ne priznaju crnogorsku naciju ni crnogorsku državnost, čime on gubi pravo da bude ustoličen u Cetinjskom manastiru, koji je sedište crnogorske duhovnosti, ali još značajnije, crnogorske državnosti“, kaže Stanić.

On poručuje i da je „Cetinjski Manastir vlasništvo Prijestonice Cetinje i da zbog toga SPC mora na Cetinju sa puno više senzibiliteta brinuti o volji i željama pravoslavnih Crnogoraca“. Manastir je u katastru zvanično upisan na Prijestonicu Cetinje, dok Mitropolija to osporava i tvrdi da se radi o greški koja se ne ispravlja i pored sudskih presuda.

Kako će reagovati država?

Mitropolija je na ustoličenje pozvala i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će ove narednih dana odlučiti da li će doći. Poručio je, ipak, da mora da vodi računa o interesima srpskog naroda i da ne izaziva tenzije te poželeo mnogo uspeha Joanikiju.

I dok Stanić smatra da eventualni Vučićev dolazak nikako ne bi smanjio tenzije, Milačić poručuje da nema ništa protiv toga da predsednik Srbije dođe, a doći će i novi srpski patrijarh Porfirije koji će i ustoličiti Joanikija.

Dakle, i pored tenzija, kao mesto ustoličenja za sada ostaje Cetinjski manastir, ali samo sa sveštenicima i Milačić to vidi kao meru kompromisa odnosno ,,impuls razuma“. „Još jednom se, kao i uvek kroz našu istoriju, pokazalo da je Crkva najpre spremna da radi na izmirenju među zavađenom braćom i da sa posebnim senzibilitetom oseća puls našeg naroda“, kaže Milačić.

On poziva političke protivnike da više ne „huškaju građane“. Zaključuje i da državni organi treba da svim akterima ovog događaja garantuju bezbednost i sigurnost, ali i uživanje svih demokratskih prava i sloboda.

Za Stanića to nije nikakav kompromis i ponavlja da javnost i građani Cetinja traže da se ustoličenje obavi na drugom mestu. On poziva i policiju da zabrani ustoličenje jer je i ranije zabranjivala pojedine skupove pristalica CPC i SPC, iz razloga bezbednosti.

„Državni organi treba da se ponašaju identično u identičnim situacijama. Osim ako nije želja da se jedna verska zajednica stavi iznad Ustava. U tom slučaju, građani Cetinja i Crne Gore znaće da odgovore na to kršenje temeljnih normi na kojima je sazdana moderna, evropska i građanska Crna Gora“, zaključuje Stanić.