DW: Crna Gora godinu dana od poraza Đukanovićevog režima daleko od stabilnosti

Pod njegovom vlašću cvetali su korupcija, organizovani kriminal, pranje novca, šverc droge i cigareta, izbori su stalno lažirani. Kritičarima režima se pretilo, fizički su napadani, a dešavala su se čak i ubistva.

Spor oko Zakona o slobodi veroispovesti prošle godine doveo je do višemesečnih protesta, a na kraju i do preokreta na parlamentarnim izborima 30. avgusta. Bio je to veoma važan signal za čitav region Zapadnog Balkana, kojim dominiraju korumpirane partijske klike, navodi DW.

Nakon izbora, okupila se koalicija protivnika DPS sa izrazito suprotstavljenim političkim stavovima – od srpskih nacionalista, do proevropski orijentisanih socijalno-liberalnih, zelenih stranaka. Očekivanja od nje bila su koliko velika, toliko i puna skepse. Pa i sada, godinu dana nakon izbora, raspoloženje u zemlji je pomešano, a politička situacija prilično napeta, dodaje se u tekstu.

DW piše da vlada stručnjaka pod premijerom Zdravkom Krivokapićem od decembra prošle godine stalno najavljuje reforme i članstvo u EU do 2025, ali uglavnom deluje bez plana a nedostaje joj i podrška iz sopstvenih redova – najveći koalicioni partner, prosrpski konzervativno-desničarski savez Demokratski front (DF), spori se sa Krivokapićem po brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima i već mesecima traži ostavku premijera i bojkotuje inicijative zakona koje donosi vlada.

Crna Gora se suočava sa komplikovanim nasleđem: pravosuđe, javno tužilaštvo i organi bezbednosti politički su kontrolisani decenijama. Nova vlada do sada je uspela da promeni rukovodeći kadar samo u nekoliko slučajeva, a odlučujuće pravosudne i administrativne reforme još uvek su na čekanju.

Rezultati su polovični i kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, koji je u Crnoj Gori veoma moćan. Neke vođe narko klanova, koji već godinama haraju evropskim tržištem kokaina, su uhapšene. U njihovim krvavim ratovima do sada je poginulo oko 50 ljudi, uključujući i dvoje u Nemačkoj.

Apsurdno je to što je jedan od najvidljivijih rezultata borbe protiv organizovanog kriminala, to što potpredsednika vlade Dritana Abazovića iz pokreta URA već mesecima danonoćno moraju da čuvaju brojni telohranitelji. Abazović je zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i dobio je brojne pretnje smrću nakon što je odbio da primi mito od mafije.

Aktivistkinja Vanja Ćalović-Marković smatra da je „Đinđićev scenario“ u Crnoj Gori moguć, navodi DW dodajući da je bivšeg reformski orijentisanog premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. ubila mafija, pri čemu je logistička podrška došla iz obaveštajnih krugova.

Ćalović-Marković koja trenutno vodi Nacionalni savet za borbu protiv korupcije ne nada se previše da će se uskoro ostvariti uspeh u borbi protiv korupcije i da će se organi bezbednosti očistiti.

„Te strukture su stare trideset godina. Mnogi od novih ministara nemaju iskustvo u rukovođenju administracijom, nisu svesni razmera problema, a uz to ih i sabotiraju stari kadrovi. Sve u svemu, vladi nedostaju vizija, koncept, doslednost, a delimično i politička volja“, rekla je za DW.

Pored toga, dodaje DW, kao da sve to nije dovoljno, mnogi politički i verski akteri u Crnoj Gori guraju zemlju sve dublje u spor oko nacionalnog identiteta.

Taj spor, piše DW,  trenutno rasplamsava inauguracija novog mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Joanikija,  planirana za 5. septembar na Cetinju, nekadašnjoj srednjovekovnoj prestonici Crne Gore, simbolu nezavisnosti crnogorske nacije gde je i manastir SPC u kojem se tradicionalno obavlja ustoličenje crnogorskih mitropolita.

Članovi DPS smatraju da je ta ceremonija namerna provokacija usmerena protiv crnogorske države – što je svojevrsna iskonstruisana optužba, piše DW i dodaje da SPC zvanično ne negira pravo na postojanje crnogorske države, ali dovodi u pitanje crnogorski identitet nezavisan od Srbije i Crnu Goru vidi kao deo „srpskog sveta“, odnosno srpskog identiteta i kulturnog prostora.

Od kada je 2006. Crna Gora stekla nezavisnost, većina Crnogoraca se sasvim prirodno izjasnila za pripadnost svojoj zemlji, ali istovremeno i za pripadnost SPC. Činilo se da je spor oko identiteta okončan.

Sada ga, međutim, ponovo potpiruju politički zainteresovani akteri. Na jednoj strani su SPC i prosrpske stranke u Crnoj Gori, poput Demokratskog fronta, a s druge, predsednik Đukanović i njegova opoziciona stranka DPS, piše DW i dodaje da je Đukanović je pozvao na proteste protiv ceremonije na Cetinju, koju smatra anticrnogorskom i protiv interesa svoje zemlje.

Najavio je da će se i sam tamo pojaviti ako se mesto ceremonije ne promeni. Jedan od njegovih savetnika prethodno je pozvao policajce na građansku neposlušnost, odnosno da se u slučaju da protesti postanu nasilni – ne mešaju, dodaje se.

„U zajedničkom je interesu Demokratskog fronta i DPS-a da destabilizuju vlast i spreče reforme. Milo Đukanović je taj koji najviše raspiruje raspravu o identitetu, i to iz ličnih razloga. Naravno da on, nakon toliko godina, ne želi lako da se odrekne svoje ilegalno stečene imovine i svoje moći. Mislim da neće oklevati ni da izazove nasilne sukobe zbog pitanja identiteta“, kaže Vanja Ćalović Marković.

Ipak, godinu dana nakon promena, za crnogorsku aktivistkinju, postoji i nešto što je pozitivno. „Ljudi su konačno doživeli da je moguće slobodno reći svoje mišljenje i da je promena vlasti moguća, a da sledećeg dana ne bude smak sveta. To je iskustvo koje ostaje i svaka buduća vlada moraće s tim da računa“, dodala je.