DW: Dokle više, EU?

U noći sa subote na nedelju, čitava EU pomera satove za jedan sat unazad i sa letnjeg prelazi na zimsko, odnosno normalno računanje vremena. Građani EU su 2018. godine u onlajn anketi odlučili da treba ukinuti pomeranje vremena na svakih pola godine. Evropska komisija i Evropski parlament sa tim su se složili.

Jedino Savet EU, dakle predstavništvo 27 zemalja članica od prvih konsultacija 2019. godine nije uspeo da postigne dogovor u vezi toga. Angela Merkel i njene kolege u Evropskom savetu ignorisali su to pitanje, ističući da se najpre treba pozabaviti Bregzitom, zaštitom klime, koronom i drugim važnim temema.

Bedan izgovor, s obziroma da se ovde u krajnjoj liniji radi o volji građana i da je pred evropske izbore 2019. godine bilo obećano da će se nepopularna i suvišna promena vremena u martu i oktobru ukinuti. Pa to ne bi trebalo da bude neki problem, pomislili bi obični smrtnici, koji ne žele da se bave dubinama EU birokratije i zbrkom interesa država članica.

Neke zemlje bi da zauvek ostane letnje računanje vremena, druge ne odustaju od zimskog računanja. Jedni smatraju da se prekasno razdanjuje, a drugi da prerano pada mrak. Tabele sa trajanjem sijanja sunca, vremenima njegovog izlaska i zalaska uvek se iznova analiziraju. Zabrinuti ukazuju na to da, geografski gledano, čitava Francuska zapravo pripada drugoj, zapadnijoj vremenskom zoni, a Poljska više istočnoj.

Neki evroparlamentarci predviđaju totalni haos sa vremenom i kraj zajedničkog evropskog tržišta ukoliko svaka zemlja bude sama donosila odluku o promeni vremena. To je naravno besmislica, jer jedinstveno računanje vremena u EU postoji tek od 2002. A pre toga, kontinent je i solidno funkcionisao.

Neugodna prepirka oko jednostavnog pitanja pokazuje osnovne probleme EU, takođe i kada je reč o velikim temema kao što su korona, zaštita klime, Kina i vladavina prava u Poljskoj: u suštini države članice određuju pravac. Ukoliko se samo jedna ili dve države suprotstave, više ništa ne ide.

Dakle, u Briselu ne postoji nikakva diktatorska centralna vlast koja bi sama mogla da odluči o tako jednostavnoj stvari kao što je promena vremena. Potrebni su vreme i kompromisi, jako mnogo vremena, kako bi se stiglo do rešenja.

Gledano spolja, ta kompleksna lepota časovnika EU je uznemirujuća, gotovo katastrofalna. Zajednica koja nakon tri godine rasprave nije u stanju da se složi oko vremena, želi da ima važnu ulogu u svetu, u spoljnoj politici, i da bude lider? Smešno! Promena vremena u noći sa subote na nedelju trebalo bi da bude poslednja.

Što bi se reklo, sve u svoje vreme. Doći će i vreme kada će Savet EU morati da reši ovu nebulozu za koju je odgovoran.