DW: Glasnici u tamnicama 1Foto: EPA/ DOMINIC FAVRE

U zatvorima širom sveta je 387 novinara, 54 su oteti, a četvoro se vode kao nestali, saopštili su Reporteri bez granica. Posebno brine što su mnoge države zavele represiju protiv novinara koji izveštavaju o pandemiji.

„Vrlo veliki broj novinarki i novinara koji se širom sveta nalaze u zatvoru baca jako svetlo na aktuelne opasnosti za slobodu medija“, kaže Katja Gloger, predsednica nemačke sekcije Reportera bez granica. Prevelik broj Vlada reaguje na proteste, nepravilnosti ili krize poput pandemije represalijama protiv „glasnika loših vesti“, dodaje ona.

U prvom delu godišnjeg bilansa objavljenog ovoga ponedeljka reč je o uhapšenima, otetima i nestalima. Do početka decembra je u zatvorima bilo 387 medijskih delatnika. Drugi deo bilansa biće objavljen krajem godine – on će sadržavati broj poginulih novinara.

„Iza svakog od tih pojedinih slučajeva stoji sudbina čoveka kojem prete krivični progon, dugotrajni zatvor i često zlostavljanja jer se nije pokorio cenzuri i represiji“, zabrinuta je Katja Gloger.

Drastične posledice

Silvi Arens-Urbane iz Reportera navodi konkretne primere iz Afrike kada se radi o izveštavanju o pandemiji. Poznati novinar Houpvel Činono iz Zimbabvea istraživao je Vladinu prodaju preskupih lekova za kovid-19. Proveo je mesec i po u zatvoru, a zahtev za puštanje na slobodu uz jemstvo je više puta odbijen.

Kada je korona-virus sve brže počeo da se širi, u Africi je od sredine marta do sredine maja u zatvoru završilo tri puta više novinarki i novinara nego u istom razdoblju godinu dana ranije, kaže Arens-Urbane. Do kraja novembra je uhapšeno 40 njih zbog, ističe ona, „izveštavanja o pandemiji“.

Trenutno je Egipat afrička zemlja s najvećim brojem zatvorenih novinara, njih 30. Na svetskom vrhu te neslavne liste nalazi se Kina (117). Ukupan broj novinara koji se nalaze u zatvorima do 1. decembra je iznosio 387. To je, doduše, manje nego u rekordnoj prošloj godini, kada je ta brojka rasla treći put zaredom.

U zatvorima sve češće zbog novinarskog angažmana završavaju žene. Trenutno su u zatvoru 42 novinarke, što je za 35 odsto više nego prošle godine. Najviše ih je, po četiri, u Belorusiji i Iranu.

Početkom godine je nakratko privedena i srpska novinarka Ana Lalić, takođe zbog izveštavanja o stanju u bolnicama tokom pandemije. Tužilaštvo je kasnije odbacilo krivičnu prijavu protiv nje.

Najpoznatiji evropski zatvorenik Džulijan Asanž

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž još uvek u zatvoru u Velikoj Britaniji čeka na odluku o izručenju u Sjedinjene Države koja bi trebalo da bude doneta početkom januara. U aktuelnom izveštaju Reportera bez granica piše da su se uslovi u zatvoru za njega u doba korone „znatno pogoršali“.

Mogućnost zaraze i posledice izolacije predstavljaju „rizik opasan po život“ s obzirom na njegovo „krajnje načeto psihičko i fizičko zdravlje“.

Reporteri su zabrinuti i zbog otetih i nestalih novinara. Nepoznata je sudbina po jednog novinara iz Mozambika, Konga, Perua i Iraka. U rukama otmičara trenutno se nalaze 54 reportera, i to u tri zemlje u kojima besni građanski rat: u Siriji, Iraku i Jemenu.

Reporteri bez granica se na različite načine angažuju u oslobađanju zatvorenih, otetih i nestalih. U slučaju iranskog blogera Ruholaha Zama bez uspeha. On je pogubljen prošle subote.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari