Koliko su sigurni izbori u Nemačkoj?

Haos na saveznim izborima 2021. u Berlinu, softverska greška u raspodeli mandata ili izveštaji o falsifikovanim glasačkim listićima nakon pokrajinskih izbora u Saksoniji.

Integritet izbora u Nemačkoj poslednjih godina bio je u određenoj meri doveden u pitanje. Osim toga, tu su i populistički akteri koji stalno iznose sumnje u izborni proces i rezultate s ciljem da naruše poverenje u izborni sistem u celini.

Ajko Vagner, politikolog sa Instituta Oto Zur pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu, smatra, međutim, da nema razloga za sumnju u regularnost izbora u Nemačkoj.

„U poređenju s drugim zemljama, izbori u Nemačkoj su veoma, veoma sigurni. Poznati su nam međunarodni istraživački projekti o integritetu izbora i Nemačka je u njima uvek bila u samom vrhu.“ Sve u svemu, kako ističe Vagner, postoji samo nekoliko anomalija.

Nemačka je na poslednjim saveznim izborima na tzv, „Indeksu izborne ranjivosti“ američke nevladine organizacije „Fridom Haus“ dobila 89 od 100 bodova, što je više od, na primer, Francuske na predsedničkim izborima 2022. ili SAD na poslednjim izborima u novembru. I po „Projektu izborni integritet“ (Electoral Integrity Project), Nemačka se sa 84 boda takođe veoma dobro kotira u odnosu na ostatak sveta.

Politikološkinja Gabrijele Abels sa Univerziteta u Tibingenu takođe smatra da su neke velike izborne manipulacije u Nemačkoj malo verovatne.

Kroz etablirane bezbednosne mehanizme, kako kaže, „prilično je teško“ izvesti nekakve manipulacije na izborima. Prilikom prebrojavanja se primenjuje tzv. princip „više očiju“, a postoje i kontrolno prebrojavanje, kao i obaveza beleženja od strane pomoćnika na izborima.

Javno prebrojavanje glasova

Kako bi se sprečile izborne prevare, prebrojavanje glasova je javno.

To znači da svako ima pravo da čitav dan bude prisutan u biračkoj prostoriji i da posmatra proces, bez obaveze da se pre toga prijavi ili registruje. Naravno, birački odbor ima pravo da neke osobe udalji iz prostorije ukoliko ometaju sprovođenje izbora.

Još jedan razlog zbog čega je izborna prevara u Nemačkoj skoro nemoguća jeste decentralizovana organizacija, objašnjava Gabrijele Abels. „Da bi to zaista imalo uočljiv efekat, da bi uopšte uticalo na neku izbornu jedinicu, moralo bi da se dogodi ne samo na jednom biračkom mestu, već na mnogim biračkim mestima. A pritom, mi u Nemačkoj imamo ukupno 299 izbornih jedinica.“

Ako bi jedan ili više pomoćnika na izborima pokušali da manipulišu glasačkim listićima na svom izbornom mestu, to bi, dodaje politikološkinja, imalo mali uticaj na rezultate izbora.

Pored toga, kaže Abels, malo je verovatno da bi pomoćnici na izborima to mogli da urade a da neko to ne primeti. „S obzirom na to da pomoćnici na izborima nisu ili nikada ne bi trebalo da ostanu sami s glasačkim kutijama ili glasačkim listićima – ni prilikom glasanja, ni prilikom brojanja glasova – to je teško pretpostaviti.“

Visoke kazne za izborne prevare

Pored toga, podseća Ajko Vagner, za izborne prevare prete visoke kazne.

U članu 107a Krivičnog zakona piše sledeće: „Onaj ko neovlašćeno glasa, na drugi način utiče na netačan rezultat izbora ili falsifikuje rezultat, kažnjava se kaznom zatvora do pet godina ili novčanom kaznom.“

To važi i u slučaju da, na primer, ovlašćeni predstavnik osobe kojoj je potrebna nega, glasa u suprotnosti sa odlukom te osobe ili da glasa bez izričite volje osobe s pravom glasa.

Kažnjiv prekršaj je i ako se objavi pogrešan rezultat izbora. Pored toga, kazni podleže i pokušaj falsifikovanja izbora.

„To su veoma visoke prepreke“, kaže berlinski politikolog, pogotovo ako se zna da pojedinac može da manipuliše samo možda sa stotinak glasova.

„Maksimalna korist je relativno mala da bi neko rizikovao odlazak u zatvor“, kaže Vagner.

Uz to, svaka osoba s pravom glasa u Nemačkoj može Bundestagu da podnese prigovor na izbore. Bundestag tada odlučuje o prigovoru i da li je opravdana, a u slučaju da birač nije zadovoljan odlukom, može se podneti žalba i Saveznom ustavnom sudu.

Problem sa glasanjem putem pošte?

Kada je u pitanju obezbeđivanja opštih, neposrednih, slobodnih, jednakih i tajnih izbora, kako je to predviđeno nemačkim Ustavom, stručnjaci smatraju da je glasanje putem pošte najproblematičnije.

„Kod glasanja putem pošte principa tajnog glasanja zapravo nema“, kaže Vagner. Jer, ako neko kod kuće popunjava dokumente za glasanje putem pošte, druge osobe teoretski mogu da provere šta je taj neko popunio. „A tada ni slobodan izbor više nije zagarantovan.“

I Gabrijele Abels to vidi slično. Kod glasanja putem pošte, kaže, „manje je moguće garantovati da je neka osoba sama popunila glasački listić ili – ako joj je potrebna asistencija – da može da proveri kako je listić popunjen“. Prema Abels, poštanski službenici bi takođe mogli da pronevere ili unište izbornu dokumentaciju.

Vagner ipak smatra da je rizik od ciljane manipulacije prilikom glasanja putem pošte veoma nizak. „U tom slučaju bi taj neko morao da otvori pisma – a listići tada postaju nevažeći. Potom bi morao da proveri da li su to glasovi za određenu stranku i tek onda da ih baci. A ako su za ’onu njegovu’ stranku, onda bi morao ponovo da ih zalepi tako da se ne primeti.“ Količine kriminalne energije i napora koja tako mora da se uloži veoma su velike, a korist je mala.

Predsednica Savezne izborne komisije Rut Brand je ranije naglasila da je glasanje putem pošte isto tako demokratski legitimno i isto tako sigurno, kao i glasanje direktno na biračkom mestu.

I Savezni ustavni sud je u nekoliko svojih odluka glasanje putem pošte proglasio ustavnim.